Biznis
04.12.2022. 14:06
Biznis
12.12.2022. 12:42
Vojislav Tufegdžić
Električni automobili
Magloviti dani za točkove na struju
Evropska unija, SAD i neke druge zemlje članice grupe G7 zacrtale su da od 2035. godine zabrane prodaju novih vozila na benzin i dizel, te da ih na putevima zamene električni automobili sa nultom emisijom štetnih gasova.
U ovom trenutku na svetskim drumovima nalazi se oko 16 odsto ovih vozila, a uz ona koja imaju kombinovane mogućnosti vožnje na klasičan i električni motor, to je oko 20 procenata. Da bude zabune – daleko najveći broj ovih automobila vozi se u Kini, ne u EU i SAD.
Biznis
22.11.2022. 14:40
Da li se "Rio Tinto" vraća u Jadar?
Proklamovana namera najimućnijih svetskih zemalja će, s obzirom na novonastale okolnosti, u praksi ipak biti teško ostvariva. Iz više razloga. Pre svega onih koji se tiču finansijskih okolnosti i brojnih, teško savladivih, tehnoloških prepreka. Ujedno, mnogi se i dalje ne mire sa načinom na koji su najmoćniji svetski političari, uz saučesništvo interesnih grupa, odlučili da nam električna vozila nametnu bez prava na izbor. Primer takvog bunta je i nedavno emitovan oštar komentar "Foks njuza“:
"Zabrana benzinskih motora koje smo koristili duže od 100 godina i koji su potpuno odredili moderno društvo! Ukoliko ste osoba koja ne koristi metro do centra grada, već se u stvari vozite kao većina Amerikanaca, to je najveća promena u vašem životu. Da li su se posavetovali sa vama? Da li su vas pitali, da li je bila rasprava o tome? Ne! Sve što čujete jeste da to morate da uradite jer je to dobro za okolinu. To je laž koja je merljiva.
Električni automobili su užasni za okolinu. Rodžer Mekgret odvojio je vreme da to nedavno iznese. Kako je primetio, obezbeđivanje neophodnog materijala samo za baterije električnog vozila zahteva, citiramo: ’Upotrebu fosilnih goriva, naravno, i najmanje 50 tona rude’. Potrebno je mnogo energije za preradu rude. Samo jedna baterija za električno vozilo treba ’najmanje 13 kilograma litijuma, 26 kilograma kobalta, 58 kilograma nikla, 40 kilograma bakra, 85 kilograma grafita i grubo govoreći 225 kilograma gvožđa, aluminijuma, mangana, plastike i drugih materijala’.
Biznis
14.11.2022. 17:29
U Srbiji bi mogla da se otvori fabrika baterija za električna vozila
Sve ovo dobija se rudarenjem. Gde će se sve to raditi? U trećerazrednim zemljama bez ikakvih ekoloških propisa. Kako je to dobro za ekologiju? Problem je u sledećem: nemamo toliko litijuma ili kobalta u Sjedinjenim Državama. Odakle će se uvoziti ti elementi neophodni za električna vozila? Litijum se kopa u Kini. Znali ste verovatno već odgovor na to pitanje. I iz Konga. Hajde da eksploatišemo Afriku kako bismo se osećali moralno.
Kako je ’Njujork tajms’ izvestio prošle godine, citiramo: ’Proizvodnja sirovog materijala poput litijuma, kobalta i nikla koji su ključni u tehnologiji izrade električnih vozila, pogubna je za zemlju, vodu, divljinu i ljude.’
Zemlja, voda, divljina i ljudi su upravo one četiri stvari za koje ekološki lobi uopšte nema interes. Nije ih briga za zemlju, vodu, divljinu i ljude. Nije reč uopšte o tome. To je religija o njima da se osećaju kao dobri ljudi i da povećavaju kontrolu nad vama. I tačka.“
Mogući kolaps
Onakva kakva danas postoje EV, kako ih skraćeno imenuju, nesumnjivo predstavljaju privilegiju bogatih. U Norveškoj, koja ima bruto domaći proizvod po stanovniku dvostruko veći od proseka u EU, 29 odsto kupljenih novih automobila su električna. Iza njih su Holanđani sa 40.900 evra BDP-a po stanovniku i šest odsto prodatih novih EV, pa Švedska sa 46.600 evra BDP-a po stanovniku i 3,6 odsto prodatih električnih vozila.
Zanimljivo je da iako ima veći BDP i od Norveške, u Švajcarskoj električni automobili čine samo dva odsto ukupnog broja novoprodatih. U Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Finskoj i Portugalu EV poseduje između 0,5 i 1,5 odsto vlasnika automobila, dok je u ostalim članicama EU taj udeo blizu nule. Veću prodaju ovih vozila države dodatno podstiču različitim benefitima koji opet odražavaju bogatstvo same zemlje, pa tako u pomenutoj Norveškoj oni koji kupe električni automobil ne plaćaju uvozne dažbine, mogu da voze u trakama za autobuse i ne plaćaju putarinu.
Biznis
10.10.2022. 14:05
Električni automobili više nisu budućnost, već stvarnost
Proizvođači automobila navode da električna vozila čine nešto više od jedan odsto registrovanih novih automobila samo u zemljama koje imaju BDP po stanovniku viši od 30.000 evra. Nasuprot tome, tamo gde je BDP po stanovniku manji od 17.000 evra, u zemljama centralne i istočne Evrope, električnih automobila gotovo da nema.
Prema podacima policije, u Srbiji je registrovano tek oko 700 putničkih električnih vozila. Tokom 2021. godine u našoj zemlji je od ukupno prodatih 30.416 novih automobila tek pedesetak bilo električnih vozila, a i njih su uglavnom kupile kompanije.
Problem ne samo Srbije nego i zemalja u okruženju jeste infrastruktura, pre svega nedovoljan broj punjača. U Srbiji ima oko 150 punjača za električne i hibridne automobile, a na auto-putevima postoji samo osam stanica za punjenje elektrovozila. Ostali punjači nalaze se na parkinzima tržnih centara, u javnim garažama, na parkinzima hotela i benzinskih pumpi. Bez dobre infrastrukture putnici iz Zapadne Evrope koji kreću za Grčku i Tursku zaobilaziće naše puteve jer se boje da će ostati bez struje.
Istraživanja su pokazala da su za naše vozače ključne vrednosti prilikom izbora vozila pristupačnost i proverena, dobro znana tehnologija motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Jedan od problema svakako je i cena električnih automobila, kao i pomenuti punjači koji koštaju između 1000 i 60.000 evra, u zavisnosti od potrebnog vremena za punjenje.
Biznis
02.12.2022. 16:05
Tržištu električnih automobila preti recesija?
Stručnjaci odnedavno upozoravaju da zbog sve viših troškova energije EV gube na atraktivnosti, kao i da se dovodi u pitanje interes investitora za izgradnju punionica. Rast cena električne energije, kao i cena i dostupnost sirovina, uz hroničnu nestašicu delova i smanjenje prihoda građana, imaju značajan uticaj na proizvodnju i prodaju ovih vozila.
"Ako električni automobili poskupe i postanu neatraktivni za korišćenje, električna mobilnost je u opasnosti od kolapsa jer retko ko će kupiti električni automobil“, rekao je nemačkim medijima automobilski ekonomista Štefan Bracel.
Nedostaci na traci
Ono što se, uz nepostojanje izduvnih gasova, ističe kao najveća prednost električnih vozila jeste bešumnost. Sve drugo je veoma upitno. Na prvom mestu je cena jer najjeftiniji modeli koštaju bar 30.000 evra. Drugo je domet vozila. Dostupniji modeli mogu s jednim punjenjem da pređu do 250 kilometara. Domet baterije zavisi od mnogo različitih faktora poput vremenskih prilika. Dok se kod vozila sa motorom s unutrašnjim sagorevanjem automobil zagreva toplotom koju generiše motor, kod električnih je potrebno žrtvovati deo kapaciteta baterije da bi se zagrejao. U zahtevnijim uslovima uključivanje klima-uređaja smanjilo je domet do 95 kilometara. Na potpuno isti način kao i kod automobila s klasičnim motorima domet zavisi i od terena, vozačkih veština, težine i tipa vozila.
Sledeće je vreme punjenja baterije. Da bi se do vrha napunio rezervoar s benzinom ili dizelom potrebno je manje od pet minuta, dok punjenje baterije EV može da traje i do pet sati. Naredne teškoće u vezi su sa redovnim servisom i popravkama. Privatni auto-mehaničari nisu opremljeni da bi mogli da obave ovaj posao, pa su vlasnici EV ograničeni na servisiranje kod predstavnika proizvođača, što je pozamašan izdatak.
Ništa manje važna stavka jeste što će ova vozila, kako sada stvari stoje, zastariti za manje od 10 godina, pa je pitanje da li će uopšte biti kupaca za polovno električno vozilo staro jednu deceniju.
Biznis
30.10.2022. 15:05
"Volvo“ investira 75 miliona evra u proizvodnju baterija
Neki od računarskih modela, poput onog sa Kalifornijskog univerziteta, pokazuju da kada bi tek svaki treći automobil u SAD bio električni i punio se jednom dnevno, potrošnja električne energije bila bi povećana 15 puta. Nije sasvim jasno ni da li se emisija štetnih gasova samo premešta iz automobile u elektrane. Iako bi u idealnom slučaju struja za punjenje EV trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora poput hidroelektrana, solarnih panela i vetroparkova, u stvarnosti je taj scenario daleko od realizacije.
Ako bi proizvodnja EV bila kakvom je najavljuju proizvođači, do 2045. godine bilo bi puno litijumskih baterija za recikliranje. One se mogu reciklirati i postoje firme koje se time bave, ali ih je neuporedivo manje od procenjenih potreba, a ni konvencionalni automobili se ne recikliraju kako bi trebalo. Zbog složene hemijske strukture, baterije se ne mogu jednostavno reciklirati. Ukoliko se sa njima ne rukuje na propisan način, postoji velika opasnost od požara. Njihov životni vek procenjuje se na između pet i 10 godina, nakon čega im kapacitet pada.
Protivnici ideje o EV kao jedinoj mogućnosti sa zadovoljstvom navode incidente u kojima učestvuju ovi automobili. Tako je prošle nedelje opširno izveštavano o naporima vatrogasaca da ugase model "tesla“ koji se zapalio na putu u Pensilvaniji. Incident se desio kada je nešto na putu udarilo u donji deo vozila nakon čega se pojavio dim, a vozač s dvoje saputnika napustio automobil. "Tesla“ se nakon toga zapalio. Dvoje vatrogasnih vozila koja su došla izručila su na "teslu“ više od 15 tona vode, ali nisu uspela da ga ugase. Potom su u pomoć pritekle još tri vatrogasne jedinice pa je požar na kraju ugašen sa ukupno 45.425 litara vode! Poređenja radi, za gašenje požara na standardnom automobilu uglavnom je dovoljno manje od 2000 litara vode.
"Zbog litijum-jonske baterije bilo je potrebno više vode, požar je izbijao nekoliko puta. Ekipe su radile gotovo dva sata i kontinuirano su sipale vodu po vozilu. Baterija je držala visoku temperaturu“, saopštili su vatrogasci.
U zaleđu ekologije
Električna vozila i dalje koriste standardne gume, delove od aluminijuma i razne legure kao i "stara“ vozila. Njihova proizvodnja svakako nije ekološka jer električna vozila sadrže legure za čiju proizvodnju su potrebni značajni prirodni resursi.
Ujedinjene nacije procenjuju da će se potražnja za kobaltom, ključnim sastojkom baterija, povećati za najmanje pet puta do 2030. U pojedinim afričkim državama, poput Republike Kongo, postoje stotine "nezvaničnih“ rudnika kobalta u kojima često rade i deca. Procene navode da se više od 70 odsto svetskog kobalta iskopa u Kongu, te da je velika verovatnoća da neki od uređaja koje koristite ima bateriju sa kobaltom iz te zemlje.
Drugi ključni sastojak modernih baterija, litijum, takođe ima visoku cenu proizvodnje. Ta cena je zapravo previsoka jer je proizvodnja litijuma dokazano veoma štetna za životnu sredinu. Ekološka organizacija "Grinpis“ smatra i do 10 puta opasnija od rafinerija nafte. S druge strane, visoka cena litijuma koja će u budućnosti samo rasti, predstavlja "mamac“ za zemlje koje žele ubrzani ekonomski razvoj i privlačenje stranih investicija. U industriji električnih automobila koriste se i retki metali kao što su disprosij, lantan, neodimij i praseodimij. Oni se vade u uslovima koji nisu optimalni i njihova povećana potražnja direktno šteti okolini.
Ni ljubitelji dugih vožnji i avantura po manje pristupačnim terenima svakako neće imati sklonosti ka električnim automobilima. Vožnje po udaljenim predelima trenutno su nezamislive s modernim EV. Teško je očekivati da će se to promeniti u skoroj budućnosti jer je i dalje nedostižan nivo komotne vožnje ovih vozila s jednim punjenjem. Uz to, neophodno je veliko poverenje u vozilo koje može da savlada zahtevne terene i velike udaljenosti.
Jednostavno, električni automobili izvesno neće potpuno potisnuti konvencionalne automobile. Barem ne iz područja nepovoljnih klimatskih uslova i s drumova koji su daleko od idealnih standarda.
Komentari
