Original falsifikata
Lažni pasoši: Tržište od milion evra
Cena slobode koju poslednje dve decenije kriminalci iz regiona plaćaju za falsifikovane lične isprave, posebno za pasoše zemalja koje su članice EU, dostigla je cifru od oko milion evra.
Toliko su, naime, profesionalni falsifikatori zaradili naplaćujući svoje usluge, a klijenti su im ponajviše bili pripadnici organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile švercom i prodajom narkotika, od zemunskog klana, preko pripadnika klana Darka Šarića do škaljarskog i kavačkog klana.
Falsifikatori su poslednje decenije bili mete policijskih akcija u Hrvatskoj, BiH, Severnoj Makedoniji i Srbiji, što govori da je ovaj biznis, prateći dešavanja u podzemlju, poprimio regionalne razmere. Poslednja policijska akcija izvedena je u Novom Pazaru, gde je uhapšen Lj. B. (46), u čijoj kući je pronađeno 1600 blanko, praznih kartica i više od 70 sa čipom, kao i oprema za falsifikovanje ličnih dokumenata, odnosno računari, oprema i aparati za plastificiranje kartica, odnosno ličnih dokumenata.
Najveću cenu u regionu ima hrvatski pasoš, koji je bio jedan od traženijih čak i pre nego što je Hrvatska postala članica EU. Pasoš ove zemlje, na ime Vlado Vukomanović, tako je koristio Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant "Crvenih beretki“ koji je posle predaje upravo ovaj dokument pokušao da iskoristi kako bi na sudu dokazao da 3. avgusta 2002. kada je ubijen Ivica Nikolić, telohranitelj Ljubiše Buhe Čumeta, nije bio u Srbiji.
Ulemek je tvrdio da upravo ovaj pasoš dokazuje da je iz SRJ izašao 1. avgusta na prelazu Preševo i da je sa suprugom Aleksandrom Ivanović poslovno boravio u Makedoniji do 6. avgusta 2002.
U vreme kada je otkriveno da Legija, ali i još nekoliko odbeglih pripadnika zemunskog klana imaju hrvatska dokumenta, tamošnji mediji objavili su izjavu zaštićenog svedoka USKOK-a koji je hrvatskoj policiji i pomogao da pokrene prvu akciju na razotkrivanju grupe falsifikatora. Svedok pod kodnim imenom Neno tada je ispričao da su pasoše Hrvatske tako dobili ubice srpskog premijera Zorana Đinđića, zatim glavni šef albanske mafije, članovi bande Pink Panter, bosanski šverceri oružja...
"Mislim da je na taj način napravljeno oko hiljadu pasoša. Njih barem 20–30 napravljeno je za osobe koje sam im ja doveo“, tvrdio je zaštićeni svedok USKOK-a koji je pod kodnim imenom "Neno“ nekoliko sati iznosio svoj iskaz u slučaju falsifikovanja dokumenata u Hrvatskoj. Na spisku osoba koje su kupovale hrvatski pasoš, kako je tada utvrđeno, nisu bile samo osobe za kojima je raspisana poternica Interpola i koje su sa drugim imenom pokušale da izbegnu hapšenje, nego i osobe čiji je cilj bio da njihovi prelasci međudržavnih granica ne budu registrovani.
Hrvatski "Jutarnji list“, koji je objavio izjavu zaštićenog svedoka, tada je tvrdio i da se najveći deo optužbi protiv korisnika pasoša odnosi na međunarodnu trgovinu narkoticima, i to ogromnih količina, dok se manji deo korisnika falsifikovanog dokumenta može posredno dovesti u vezu s političkim ekstremizmom poput pomaganja ratnim zločincima...
Osim "zemunaca“ i Pink Pantera, ovaj list tada je objavio i spisak korisnika hrvatskih lažnih dokumenata među kojima su bili Safet Kalić, za koga su naveli da se od 2011. nalazi u bekstvu s hrvatskim pasošem zbog optužbi da je "oprao“ 8,5 miliona evra od trgovine drogom, zatim njegov Sadko Kalić, Đorđe Ždrale, jedan od šefova klana Istočno Sarajevo.
Prema pisanju hrvatskih medija, lažni pasoš ove države imao je i Darko Šarić, koji je upravo ovaj dokument koristio tokom bekstva od srpskog zakona.
U međuvremenu, regionalnim podzemljem zavladali su kotorski klanovi – "škaljari“ i "kavači“ čije su vođe kao i članovi takođe svoju slobodu kretanja "kupili“ lažnim pasošima, a koji su u to vreme dostizali i cenu od 50.000 evra, a lažni pasoš kod kriminalaca u nekim slučajevima predstavlja i prestiž i moć.
Poslednja velika akcija hrvatske policije na razbijanju falsifikatora izvedena je 2019. na području Zagreba, Karlovca i Zadra, kada je uhapšena grupa koja se sumnjičila za izradu originalnih pasoša za pripadnike škaljarskog i kavačkog klana, i to pogotovo za osobe koje se povezuju sa mafijaškim likvidacijama.
Akcija "Papirus“
Velika akcija na razotkrivanju falsifikatora pod nazivom "Papirus“ sprovedena je i u BiH 2016. godine kada je pretreseno 11 lokacija, a uhapšeni su Tuzlak Bora Gligić i Igor Milanović iz Srbije, zbog sumnje da su kriminalcima pomogli da dobiju lažne BiH dokumente. Prema navodima medija koji su pratili ovaj slučaj, klijenti ove grupe bili su pripadnici kriminalnog miljea, koji su preko noći dobijali identitet BiH građana, i to onih koji već dugo ne žive u BiH.
Prema optužnici, ova organizovana kriminalna grupa tereti se da je pomogla mafijašima iz Srbije, Crne Gore i BiH da dobiju tuđi identitet, odnosno da im se izrade lažni dokumenti. I to u 49 slučajeva. Uz pomoć ovih dokumenata kriminalci su se mogli skrivati od policije i putovati preko granice izbegavajući raspisane poternice. Nezakoniti dokumenti su posle hapšenja Gligića i Milanovića poništeni, a njihova cena išla je i do 10.000 evra.
Desetak policajaca u Severnoj Makedoniji uhapšeno je 2021. u velikoj policijskoj akciji kojom je razbijen lanac falsifikatora pasoša i ličnih dokumenta. Ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski rekao je tada da su osumnjičeni zloupotrebili položaj time što su izdavali pasoše stranim državljanima sa podacima kao da su državljani Makedonije.
Takve pasoše pribavilo je 214 osoba za koje nisu postojali biometrijski podaci. Među njima bili su pripadnici međunarodnih kriminalnih grupa, narko-kartela i drugi kriminalci koji su bili u dosijeima Interpola. Akcija MUP-a usledila je nakon istrage koja je trajala duže od godinu dana prikupljanja dokaza, a u akciju su bili uključeni i Kancelarija za istrage američke ambasade i Interpol.
Najjača grupa falsifikatora u Srbiji
U Srbiji najjača grupa falsifikatora otkrivena je 2017. kada je uhapšen Darko Karaičić, u policiji do tada označen kao vođa užičkog klana pljačkaške bande Pink panter. On je osumnjičen da je organizator kriminalne grupe koja je najuticajnijim pripadnicima srpskog i crnogorskog podzemlja obezbeđivala originalna biometrijska dokumenta na lažna imena.
Dokumenta su prodavana po ceni od 8000 do 16.000 evra, a grupa je za dve godine rada zaradila oko 70.000 evra, za koliko su prodali više od 30 pasoša. Radilo se o originalnim ličnim kartama i pasošima, ali na lažna imena.
Najinteresantnije je da su ta "lažna imena“ u stvari prava imena ljudi, koji su uglavnom mrtvi, na izdržavanju zatvorske kazne, ljudi na psihijatrijskom lečenju ili ljudi iz ruralnih sredina koji godinama nemaju lične karte. Osim do Karaičića, istraga koja je tada pokrenuta dovela je pripadnike SUK-a i do policajca iz Užica Rajka Š. (34), a onda i do njegove veza sa Karaičićem, sa kojim je bio komšija. Kako je policija sumnjala, Rajko Š. je kao kriminalistički policajac bio zadužen da proverama policijskih evidencija utvrđuje "pogodne“ identitete za pravljenje pasoša.
Koristeći svoju kompjutersku lozinku, ali i lozinke svojih kolega, on je dnevno "pretraživao“ i po 50 imena građana. Dalja istraga dovela je i do matičara opštine Surčin, B. J. koji je spremao dokumentaciju za legalnu izradu pasoša, krštenice i izvode državljanstva, a zatim ih predavao Karaičićevim saradnicima. Karaičić je u ovom slučaju osuđen na tri i po godine zatvora na osnovu sporazuma o priznanju krivice. Na istu kaznu osuđen je i policajac Rajko Š.
VUKOTIĆ, ZVICER, KAŠĆELAN - PUTOVANJA S LAŽNIM PASOŠIMA
Jovan Vukotić, koga bezbednosne službe označavaju kao vođu škaljarskog klana, koristio je lažni makedonski pasoš na ime Georgije Andonov. Za ovo krivično delo sudilo mu se u Beogradu, a Jovica je priznao delo uz objašnjenje da je lažni pasoš koristio da bi lakše putovao po zemljama EU i Turskoj.
Na snimku o kavačkom klanu, u kojem su pre nekoliko godina do detalja objavljene informacije o istaknutim članovima ovog klana, za Radoja Zvicera navedeno je da je koristio lažna dokumenta na ime Josip Babić.
Slobodan Kašćelan, koji je takođe označen kao jedan od vođa kavačkog klana, kod sebe je pre hapšenja u Češkoj koristio dva pasoša – francuski i kosovski na ime Slobodan Perić.
Darko Šarić je, po policijskim informacijama, koristio lažni slovenački pasoš.
POLICAJKE HAPŠENE ZBOG VUJAČIĆA
Marjan Vujačić, pripadnik škaljarskog klana, uhapšen je 2019. u Novom Sadu zbog falsifikovanja isprava. Sa njim su tada uhapšene još dve službenice MUP-a, koje su mu za 1500 evra izdale lažna dokumenta. Vujačić je posle hapšenja povezan sa likvidacijom brata ubice Nikole Bojovića, Jugoslava Cvetanovića, u Vranju, za koju je kasnije osuđen na 30 godina zatvora.