Scena
16.03.2023. 23:00
Scena
23.03.2023. 21:40
Srećko Milovanović
Intervju
Saša Edi Đorđević: "Civilizacijska kola koja jure nizbrdo"
Otuđenost savremenog čoveka, sebičnost, nezainteresovanost za problem društvene zajednice, stavljanje materijalnih stvari na vrh sistema vrednosti, pogrešno usmerena priča o ljudskim pravima, isfabrikovane i isforsirane krize i druge pojave nezaustavljivo vode moderan svet u propast...
Pekar, lekar, apotekar, kolar, stolar mogao sam biti ja, bilo šta... pevao je Bora Đorđević. U izvođenju Edija Saše Đorđevića ti stihovi bi, ako zanemarimo rimu, mogli da glase: "Pisac, glumac, metalac, policajac, to sam ja, nego šta!“ Šalu na stranu, ali Edi Saša Đorđević po mnogo čemu je jedinstvena pojava na srpskoj umetničkoj sceni. Možda bi bilo pretenciozno kvalifikovati ga kao renesansnu osobu, ali s obzirom na to čime se sve bavi, reč je svakako o čoveku vrlo različitih interesovanja i raznovrsnih talenata. A na sve to je i – policajac.
Rođen je 1969. godine u Smederevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a zatim Višu kriminalističku školu i Kriminalističko-policijsku akademiju u Beogradu. Po zanimanju je diplomirani oficir policije, zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije. U poslednjoj deceniji dokazao se i kao uspešan pisac istorijskom trilogijom o slobodi (romani "Janičar“, "Ustanik“ i "Četnik“), kao i trilerima "Doktor“ i "Umetnik“. Uporedo razvija i muzičku karijeru kao frontmen hevi metal benda "Patrias“, a oprobao se i kao glumac u hit serijama kao što su "Južni vetar“, "Jedini izlaz“, "U klinču“ i mnoge druge. U intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ Saša Edi Đorđević govori o svom nesvakidašnjem životnom putu, najavljuje novi roman i muzički album i kao čovek kojem je bezbednost profesija, analizira trenutak u kojem se Srbija, ali i cela planeta nalaze.
Prošla je godina od izlaska Vašeg poslednjeg romana "Umetnik“, kako danas gledate na tu knjigu?
"’Umetnik’ je, kao antiratna akciona drama, treći žanr u kojem se oprobavam kao književnik i sa ove, i dalje male vremenske distance, mogu da kažem da sam zadovoljan učinjenim i reakcijama čitalaca na to delo. U pitanju je dinamična, napeta i tematski široka priča u kojoj se prepliću odrastanje, ljubav, muzika, kriminal, politika, rat i njegove teške posledice. Junaci su ljudi bez nacije i imena, imaju samo nadimke i svoj život. Njihova sudbina je univerzalna, izvan određenog mesta i vremena.“
Romanom "Doktor“ izazvali ste brojne kontroverze. Šta Vas je inspirisalo da se pozabavite temom "belih mantila“?
"Kao sasvim običan čovek i povremeni pacijent, izuzetno cenim medicinu i medicinske radnike. Moja ćerka Sara je medicinska sestra sa već višegodišnjim radnim iskustvom. Jedan od pravaca kojim roman teče jesu problemi koji muče lekare i njihove saradnike, koji su normalni ljudi i trpe sve moguće emocije, pritiske i probleme. Ovaj krimi-triler je višedimenzionalna slika savremenog srpskog društva sa akcentom na njegove tamne strane.“
Trilogijom o slobodi, koju čine "Janičar“, "Ustanik“ i "Četnik“, istražujete vekove srpske istorije pod turskom okupacijom. Koliko nam je naša istorija usud, a koliko pokazatelj za budućnost?
"Nažalost, mi Srbi se nismo pokazali kao dobri učenici najbolje učiteljice, istorije. Zbog toga ponavljamo greške i iznova i iznova stradamo na slične načine od istih ljudi. Možda tu ima zle sudbine, ali sigurno je da je mnogo više naših pogrešnih koraka. Delili smo se kako god smo mogli, prevodili smo poražene u pobednike, primali u bratski zagrljaj i koga je trebalo i koga nije, dozvoljavali sumnjivim tuđinima da nas vode… Posledice takvih postupaka trpimo i dan-danas. Što se samih Turaka tiče, lako je biti general posle bitke i danas govoriti da je trebalo ovako ili onako. Bili smo mala zemlja na osvajačkom putu rastuće imperije, skupo smo platili svoju želju za slobodom i trpeli teror osvajača nekoliko stotina godina. Nekako smo ih proterali, ali je za njima ostala tragična podela našeg naroda po religijskoj osnovi i strašna, neprolazna mržnja.“
Scena
25.02.2023. 15:50
Ivana Dimić za "Ekspres": Istorija je zlokobna za male narode
Po profesiji ste oficir policije, završili ste Kriminalističko-policijsku akademiju. Otkuda jedan policajac u svetu književnosti?
"Pisana reč je deo mog života od malih nogu, mnogo sam čitao i pre škole i tokom školovanja i posle njega. Rekao bih da svako od nas ima neki umetnički talenat i da je samo pitanje vremena kada će da se aktivira. Moj spisateljski dar ’proradio’ je u zrelim godinama, imao sam sreće da iza mene stanu ozbiljni izdavači i evo me danas u divnoj književničkoj priči.“
Kako je Vaša okolina, porodična i profesionalna, reagovala kada ste rešili da napišete svoj prvi roman "Janičar“?
"Imao sam od samog početka podršku i porodice i kolega, oni su bili i prvi čitaoci tog rukopisa. Njihove pozitivne ocene su mi dale vetar u leđa i izvesnu dozu samouverenosti i smirenosti, tako da sam bio strpljiv oko izdavanja sve dok nisam dobio pozitivan odgovor od jedne od tada najjačih srpskih izdavačkih kuća. Zahvalan sam im na dobroj energiji kojom su me obasipali, bez njih možda i ne bih uspeo.“
Ko su Vam bili književni uzori?
"Ne mogu da kažem da imam uzor u bukvalnom smislu jer se književnost menjala i menja. Savremena je potpuno različita od one pre pedeset, sto ili više godina. Cenim dela Njegoša, Andrića, Selimovića, Crnjanskog, Danka Popovića, ali ne mogu da se ugledam na njihov stil, drugačija su vremena, prilike i čitalačka publika.“
Scena
19.03.2022. 06:05
Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini
Oprobali ste se i kao glumac i kaskader u mnogim domaćim i stranim serijama i filmovima, poput "Južnog vetra“ ili "Urgentnog centra“. Kakvo je to bilo iskustvo?
"Kinematografski svet je inspirativan, šaren, zabavan i divno je biti njegov deo. Gluma je moja stara ljubav, ali sudbina me je vodila putevima daleko od nje. Međutim, čak i kad se čovek ne nada, dođe mu ono što je suđeno. Zahvaljujući poznanstvu iz književnog sveta, došao sam i do prilike da glumim. To je krenulo dobro i postaje sve ozbiljnije pa nije isključeno da kinematografija preuzme primat u mom umetničkom životu. Na snimanjima zna da bude naporno na razne načine, ali meni se jako sviđa rad pred kamerama, druženje sa vrhunskim glumcima i učenje od njih. To je neprocenjivo.“
Uspešno se bavite i muzikom, frontmen ste rok benda "Patrias“. O čemu govore vaše pesme i ko je vaša publika?
"Na dva objavljena studijska albuma, a tako će biti i na trećem, naše teme su ljubav, religija, politika, rat, život i smrt, društvo, unutrašnji svet čoveka… Sviramo hevi metal, zvučimo prilično čvrsto, pa nas slušaju pretežno ljubitelji zvuka osamdesetih, kada je rok bio na vrhuncu. Stanje na muzičkoj sceni je danas znatno nepovoljnije za bendove kakav je naš, ali mi se ne predajemo. Sviramo iz ljubavi i nije da nam se ne vraća, ako novac ostavimo po strani. Izvodimo isključivo svoju autorsku muziku jer poenta rokenrola i jeste da muzičari predstave sebe, ono što stvarno jesu. To je moguće samo stvaranjem pesama.“
Kako vidite trenutnu situaciju u svetu? Plaši li Vas mogućnost da sukob u Ukrajini preraste u planetarni rat?
"Svet klizi u katastrofu, ne samo zbog rata u Ukrajini. Otuđenost savremenog čoveka, sebičnost, nezainteresovanost za problem društvene zajednice, stavljanje materijalnih stvari na vrh sistema vrednosti, pogrešno usmerena priča o ljudskim pravima, isfabrikovane i isforsirane krize i druge pojave nezaustavljivo vode moderan svet u propast. Rat Rusije i Ukrajine, koji je u stvari mnogo više od toga, može samo da ubrza taj proces. Ipak, nadam se da ima dovoljno pametnih glava na svim umešanim stranama da ne dođe do nuklearnog rata. Tako bismo dobili još malo vremena da pokušamo da zaustavimo civilizacijska kola koja jure nizbrdo. Ako to ne bude uspelo, za dvadeset-trideset godina, možda i pre, svet kakav poznajemo više neće da postoji, a onaj koji će ga smeniti biće još gori.“
Scena
05.02.2023. 22:00
Olivera Zulović: "Knjigu i držanje za ruku ništa ne može da zameni"
Imate li u planu novi roman i šta bi bila njegova tematika?
"Osnovnu strukturu šestog romana napravio sam odavno, ovih dana počeo sam ozbiljno da pišem, a plan je da bude spreman za redakciju i izdavanje pre kraja proleća. Tema je život Srba u Bosanskoj krajini tokom Drugog svetskog rata, pod vlašću NDH. Obrađujem je iz neobičnog ugla, nadam se da će se čitaocima svideti bar koliko i moja prethodna dela.“
Komentari
