Sport
04.06.2023. 18:03
Sport
12.08.2023. 18:20
Zoran Šećerov
Intervju
Srđan Mijailović: "Svi su dobrodošli, osim Mančester sitija"
Pleni osmehom, dobrotom koju ne može da prikrije i vrlinama za većinu teško dostupnim. O sebi ne voli da priča, o drugim još manje. Njegov karakter, na zelenom tepihu, ali i van njega, krasi upornost, istrajnost, čudesna požrtvovanost i odlučnost da započeto završi. Uživa poštovanje navijača i saigrača, trenera s osobinom dobre procene, porodice i prijatelja iz svakodnevnog života.
Imao je samo 12 godina kada je napustio Pilatoviće i roditeljski dom u kome je fudbal bio i ostao "najvažnija sporedna stvar na svetu“. Kako za njega, tako i za oca, mlađeg brata takođe fudbalskog profesionalaca. Tata je, seća se, radio u fabrici, vodio brigu o imanju u selu, ali i uživao trčeći za loptom.
"Takva su bila vremena. Međutim, uz sve obaveze otac je imao vremena i za fudbal. Bio je prvotimac požeške Sloge, dobar igrač s ponudama da se dokaže i u kvalitetnijem rangu, ali usprkos svemu nije hteo da ide iz svog sela. Porodica mu je bila iznad svega.“
Ljubav prema fudbalu preneo je i na dva sina. Danas su obojica fudbaleri profesionalci.
"Tata mi je bio čak i trener u najmlađim kategorijama požeške Sloge“, priseća se Srđan Mijailović.
Fudbalska Srbija je već znala da u Požegi postoji dečak na koga treba obratiti pažnju. U to ime je stigla i ponuda koja se ne odbija. Velika Crvena zvezda, šampion sveta i Evrope, želela je Srđana u svojim redovima. Imala je i prednost u odnosu na ostale. Između ostalog, jer su svi Mijailovići iz Pilatovića navijali za "crveno-bele“.
"Bili smo deca, 12-godišnjaci i malo stariji, čiji su se snovi sasvim iznenada pretvarali u stvarnost. Stanovao sam na Banjici, dole kraj okretnice trolejbusa. Imao sam u tom stanu još trojicu drugara iz Zvezde, živeli smo sami, mislili smo samo na fudbal i školu.“
Kada se svega priseća, dečački iskreno i sa iskrom sete u nasmejanim očima, kazuje ono što mu je i danas na duši.
"Bilo mi je teško, pogotovo na početku, jedva sam čekao da odem kući. S radošću sam putovao u Pilatoviće, ali i s podosta tuge, uprkos ogromnoj ljubavi prema fudbalu, vraćao se za Beograd. Sećam se i trenutka kad sam silno želeo da se odreknem snova, da se vratim u Požegu, roditeljski dom.“
Možda bi se sve to i dogodilo da stvar u svoje ruke nije preuzeo Mitar Mrkela, tadašnji direktor Omladinske škole Crvene zvezde.
"Na kraju je sve ispalo kako treba. Mrkela je shvatio da za mene klinca sa sela nije baš dobro da budem sam u velikom gradu. Skovao je mudar plan, jednako dobar i za mene i za Zvezdu, i predložio mojim roditeljima da se presele za Beograd. Oni su to posle kraćeg razmišljanja i prihvatili.“
U srpskoj prestonici je završio osmi razred osnovne škole, kasnije i Srednju saobraćajnu školu. Paralelno, na fudbalskom nebu napredovao je brzinom munje. Njegov iz aviona vidljiv talenat kao treneri brusili su s dosta umeća i još više strpljivosti Ivica Momčilović, Vladan Milojević, Nikola Radmanović, Radovan Krivokapić.
"Moj prvi trener u mlađim kategorijama Crvene zvezde bio je Zoran Pavlović. Kod njega sam počeo i od njega možda i najviše naučio. Bio je strog, ali i pravedan. Ipak, zahvalnost za strpljenje koje su iskazali dugujem svima“, priseća se Srđan Mijailović.
Sport
23.05.2023. 15:15
Goran Čumić - njegovi su đaci golmani sedam reprezentacija
Kao i svi klinci, maštao je danonoćno o velikoj sceni, dresu prvotimca, karijeri ispunjenoj fudbalskim izazovima.
"Uzor mi je bio Tjeri Anri. Obožavao sam njegov fudbal i fudbalsko majstorstvo. Igrao sam na istoj poziciji. Danas malo ko zna da sam u Zvezdu stigao zapravo kao polušpic koji je mogao da igra i na krilu. I igrao sam na početku moje fudbalske priče na tim pozicijama sve do jednog turnira mlađih kategorija u Banjaluci. Neko od saigrača se povredio i Ivica Momčilović me silom prilika prekomandovao na mesto zadnjeg veznog. Nikad ga posle nisam pitao zašto je to uradio, da li je možda kao trener video ono što drugi nisu, ali je na kraju ispalo sve dobro. Odigrao sam na novoj poziciji četiri utakmice i bio najbolji igrač turnira. Tad sam postao zadnji vezni.“
Nosio je i dres svih mlađih nacionalnih selekcija. Dres U17 reprezentacije Srbije oblačio je pet puta, sa selekciju U19 odigrao je sedam mečeva, jednako koliko i u dresu U21 nacionalnog tima.
"U svim tim selekcijama bio je dosta sjajnih igrača, poput Spajića i Nastasića, a onda Markovića i Mitrovića koji su pristizali. Mnogi si napravili karijere, ali uprkos tome kao generacija nismo ostavili neki upečatljiviji trag na međunarodnoj sceni“, priseća se Srđan Mijailović.
Odigrao je i pet utakmica u A nacionalnom timu. Debitovao je protiv Francuske u Remsu 2012. U dresu "orlova“ iste godine stavio je i tačku na igranje u najboljoj nacionalnoj selekciji.
"U međuvremenu sam bio deo tima koji je neuspešno završio kvalifikacije za SP 2014. u Brazilu. Pamtim utakmice protiv Škotske, Severne Irske, na kraju i Belgije.“
Selektor najbolje srpske selekcije bio je Siniša Mihajlović. Njegov poziv popularni Mićko prihvatio je s oduševljenjem i čudesno lepim osećajem ponosa.
"Kako i ne bih, imao sam nepunih 18 godina. Bilo je to nezaboravan trenutak praćen čudesnim uzbuđenjem i još većim ushićenjem. Bilo nas je dosta iz Zvezde, pored mene selektor je pozvao još i Milivojevića, Maksimovića, Mladenovića. U selekciji su tada prve zvezde bili Bane Ivanović i Aleksandar Kolarov, bio je tu i sjajni Danko Lazović, onda i Šćepović kao špic. Iz današnjeg ugla, sa ove distance, o svemu pričam s radošću jer sve pamtim kao veličanstveno iskustvo.“
U istoriji Crvene zvezde upisan je kao jedan od najmlađih debitanata svih vremena. Imao je samo 16,5 godina kada ga je Prosinečki promovisao u prvotimca.
Sport
05.03.2023. 13:33
Dušan Kerkez: "Fudbaleri priželjkuju YU ligu, ali ne i političari"
"Pamtim svaki detalj. S prvim timom sam prvi put bio na pripremama kada je s klupe ekipu predvodio Ratko Dostanić. Nisam, međutim, imao sreće. Doživeo sam prelom metatarzalne kosti i otišao na prinudni odmor. Ne, nisam se uplašio za karijeru. Sve sam prihvatio kao gorak trenutak, kao nešto što se na fudbalskom terenu moglo dogoditi i drugima. Posle šest meseci vratio sam se na teren i onda se dogodilo da ponovo, kao mlad igrač, odem na pripreme sa prvim timom. U međuvremenu šef je postao Robi Prosenički, nasledio je Acu Kristića.“
Robijev dolazak bio je na neki način prelomni trenutak u karijeri Srđana Mijailovića. Na pripremama je i novog šefa vrlo brzo uverio da može mnogo.
"Pružao sam maksimum na svakom treningu, Robi me naprosto prepoznao, zavoleo, promovisao u prvotimca“, priseća se Mijailović.
Bio je prvo zadnji vezni, onda se po Robijevoj zamisli dokazivao i na poziciji štopera. Pripadao je u mnogo čemu harizmatičnom timu koji je mnogo obećavao. Zbog nekolicine igrača čije je prezime počinjalo slovom M (Mladenović, Mikić, Mijailović, Maksimović, Milunović, Milivojević) zvali su ih u šali "Robijev mercedes“. Vozili su kroz prvenstvo pod punim gasom, publika je zbog njih punila tribine, ali su se pokliznuli u Evropi.
Sport
09.04.2023. 14:00
Golman na meti huligana
"Igrali smo dobro i s puno elana. Robi je nalik na ono što je radio Gvardiola insistirao na fudbalu sa puno pasova, brzim i preciznim dodavanjima, trčanju. Trudili smo se, bili smo na dobrom putu, ali nam sreća baš i nije bila naklonjena. I danas me boli onaj poraz protiv Bordoa.“
Kad je Robi otišao, popularni Mićko našao se u nemilosti njegovih naslednika koji su sve snove i trud talentovanog dečaka jednostavno bacili niz reku.
"Kod Aleksandra Jankovića odigrao sam samo nekoliko utakmica kao prvotimac. U startnih 11 na moju poziciju uskočio je mislim Garido. Posle njega na klupu Zvezde u ulozi trenera seo je Portugalac Sa Pintu. U njegovoj ideji nije bilo mesta za mene.“
Odlučio je da napusti Crvenu zvezdu, da potraži sreću na nekom drugom mestu. Obećanja s pozivnicom na strpljenje nije uvažavao. Želeo je samo jedno, a to je da odigra što više utakmica.
"Ne, nisam bio ni besan ni ljut, takav naprosto nisam. Objasnio sam sebi da se tako nešto jednostavno dogodilo, da sve treba što pre zaboraviti i okrenuti novi list, nastaviti dalje. Da mi je sve prijalo, naravno, nije. Ne volim da se vraćam na taj trenutak moje karijere.“
Zvezda baš i nije bila raspoložena da mu pečatira ispisnicu, bilo je u celoj priči i neprijatnih trenutaka koje je žuta štampa rado podgrejavala.
"Sve to me nije zanimalo i puno toga nije bilo tako kako se pisalo. Otišao sam svojom voljom u Tursku, Prosinečki je preuzeo tim iz Kajzerija, želeo je mene u sastavu. Prihvatio sam, Zvezda je dobila propisano obeštećenje, nezadovoljnih u celoj priči na kraju nije bilo“, uverava Mijailović.
Sport
11.08.2023. 21:10
Zvezda uzela ceo plen na prvom gostovanju u novoj sezoni
Kao internacionalac, gotovo zaboravljen u Srbiji, igrao je prvo u Turskoj, a onda i Rusiji. Po talentu zasluživao je moguće mnogo više, ali protiv sudbine se nije moglo.
"Robi je brzo napustio Kajzeri, ja sam ostao i odigrao tri i po sezone. Nosim lepe uspomene, stekao sam nove prijatelje, upoznao jedan lep grad. U blizini je i planina Erdžijas, bio sam zbunjen i iznenađen činjenicom koliko ljudi iz Srbije dolazi na skijanje u Tursku. Onda se dogodila Rusija, prešao sam u Samaru iz koje sam posle tri godine otišao kao slobodan igrač.“
U Kajzerisporu je odigrao 78 utakmica, u dresu Krila Sovjetov 87. Da je suvišan u klubu iz Samare odlučio je Miodrag Božović, nekadašnji trener Crvene zvezde. Nije se bunio, niti je tražio pravdu, proklinjao zlu sudbinu. Jednostavno je spakovao svoje stvari i s osmehom se vratio u Beograd.
"I to je deo profesionalizma, taj trenutak karijere sam jednostavno tako doživeo. Važno je da u celoj priči niko nije bio nezadovoljan, povređen, izigran. Koliko su na mojim transferima zaradili klubovi i menadžeri, da li me neko u toj priči možda opljačkao, uopšte me nije zanimalo. Ne zanima me ni danas. Uostalom, ja sam neko ko se nikada nije svađao, zamerao ljudima. Ni kao klinac se nisam tukao, ne znam da li sam u životu i imao neku frku. Neko sam ko ne dozvoljava sebi da ulazi u probleme bilo koje vrste. Vratio sam se u Beograd presrećan što sam ponovo kod kuće.“
Da su putevi fudbalskog profesionalca nepredvidljivi uverio se vrlo brzo. Nije imao klub, čak nije znao ni gde da trenira.
"Družio sam se privatno s Asmirom Kajevićem i Miladinom Stevanovićem. Pozvali su me da treniram sa ekipom Čukaričkog“, priseća se popularni Mićko.
Baš u tim danima stao je i na "ludi kamen“. Oženio je dugogodišnju ljubav Anastaziju, devojku čiji je otac iz istog sela kao i Mijailovići. Sinovi, Mihajlo (tri godine) i Matija (osam meseci) danas su ukras te velike ljubavi, a Anastazija mali junak ove porodične priče jer je i pored obaveza supruge i majke uspela da diplomira na Stomatološkom fakultetu. Mićko o sinovima, danas njegovoj najvećoj inspiraciji, priča s neskrivenim oduševljenjem.
"Svaki slobodan trenutak koristim za igru sa Mihajlom i Matijom. Ne znam da li će igrati fudbal, ali znam da bih voleo da budu fudbaleri“, govori ponosni tata Mićko.
Sport
06.08.2023. 08:05
Liga šampiona – lansirna rampa Zvezde u evropsku elitu
Mediji su po povratku iz Rusije pisali da se Mijailović kao slobodan igrač vraća u Zvezdu. Bilo je navodno i drugih ponuda, ali zapravo od svega toga ništa nije bilo tačno.
"Bilo je to vreme kad je zbog korone sve stalo, nije bilo nekih opcija, trenirao sam sa Čukom mesec dana, bilo mi je lepo, dopala mi se sredina, igrači, atmosfera u klubu i oko kluba. Kad su ponudili da obučem njihov dres, nisam puno razmišljao. Zgotivio sam društvo, igrače, ostao sam u Čukaričkom i ispalo je super. Proveo sam na Brdu dve godine, možda najlepše u karijeri.“
U ekipi Čukaričkog je igrao toliko dobro da su ponovo počele da stižu ponude. Gromoglasno je u jednom trenutku najavljen njegov prelazak u Partizan.
"Nikada nisam pregovarao sa Partizanom, nisam siguran da su o takvom transferu pričali čak ni ljudi iz kluba“, govori popularni Mićko.
Ponudu da se vrati na Marakanu je, međutim, prihvatio. Zašto, objasnio je u jednoj rečenici koja se svela na to da nikada nije krio želju da se ponovo obuče crveno-beli dres. I još je dodao kako se nada "da će u novom mandatu osvojiti titulu sa Zvezdom“. Posrećilo mu se, prošlu sezonu obeležio je kao osvajač duple krune.
U ekipi trenera Milojevića brzo je postao nezamenljiv. I navijači su bili uz njega, cenili su njegovu požrtvovanost, veliko srce, strast u igri. Naprečac, fudbalskim umećem je oplemenio Zvezdinu igru do te mere, jednako veštinom koliko i časnim odnosom prema crveno-belom dresu, da je Barak Bahar, novi strateg beogradskog kluba i stručnjak koji je na srpsku fudbalsku scenu implementirao "sarizam“, fudbal koji propagira brzu i ofanzivnu igru, dozvolio sebi da za Srđana Mijailovića izgovori rečenicu koju teško da će skoro izgovoriti za nekog drugog.
"Vrlo je posvećen, igra u sredini, kao i na poziciji centralnog beka. Srećan sam što imam igrača kakav je on.“
Srđan Mijailović ne krije da je to možda i najveći, ali i najdraži kompliment koji je ikada dobio u karijeri.
"Govorio bih neistinu ukoliko kažem da me sve to nije učinilo srećnim. Međutim, trenerova izjava i obavezuje. Bar ja je tako doživljavam. Trudiću se, dakle, da i ubuduće na svakom treningu i na svakoj utakmici pružim maksimum i opravdam ukazano poverenje i lepo mišljenje o meni bez obzira koju ulogu imao u ekipi.“
Dolaskom Izraelca Mijailović je sa pozicije zadnjeg veznog prekomandovan na mesto štopera. Mnogi su bili u čudu, ne i Srđan Milojević.
"Na poziciji štopera sam igrao i kod Prosinečkog, takođe i puno utakmica u dresu Kajzerispora, a onda i Krila Sovjetov.“
Na pitanje na kojoj poziciji se bolje snalazi, šta više voli da igra, nudi odgovor koji zbunjuje.
"Iskreno, ne znam. Možda zadnjeg veznog. Međutim, prija mi i mesto štopera. Zapravo ne biram, bitno mi je da igram. Obe uloge su zahtevne, štoper manje trči, ali je odgovornost veća. Istina, ni zadnji vezni, uz napomenu da meni trčanje nije problem, nema mnogo prostora za grešku.“
Sport
04.08.2023. 14:39
Bahar: "Nije bilo tako loše kao što sam mislio"
Nedavno, protiv Napretka, posle pet utakmica na poziciji štopera, Bahar ga je vratio na poziciju zadnjeg veznog. Opet je bio na visini zadatka. Čak je u tom jubilarnom stotom nastupu u dresu Zvezde postigao i svoj prvi gol. Golčinu koja je podigla tribine na noge.
"Pokušavao sam i na drugim utakmicama da se upišem u strelce, ali nije išlo. Dešavalo se da lopta završi na prečki ili stativi, nekada su i golmani sjajno reagovali. Ali sve to je sada manje bitno. Došao je i taj dan kad su se kockice poklopile, ostaće sve upisano i kao mali kuriozitet da baš na stotoj utakmici postignem prvi gol.“
Zvezda ponovo igra lep fudbal i ima tim pred kojim su velika iskušenja. Na domaćoj sceni su, potvrdio je to i start prvenstva, neprikosnoveni.
"Cilj je da ponovo osvojimo duplu krunu. Imamo tim za tako nešto, zapravo ekipu, jer za svaku poziciju konkurišu najmanje dva kvalitetna igrača. Mnogo veći izazov biće evropska scena za koju se maksimalno ozbiljno pripremamo.“
Do sada je igrao kvalifikacione mečeve u svim klupskim evropskim takmičenjima. Uskoro će kao fudbaler u dresu Zvezde debitovati u grupnoj fazi Lige šampiona.
"Nestrpljivo čekamo žreb. Svi su dobrodošli, osim Mančester sitija. Priželjkujemo klubove s kojima se može igrati, koji se mogu i pobediti. Bilo bi lepo kad bi nam se sreća nasmešila. Čeka nas jesen velikih iskušenja. Srbija nikada do sada nije imala tri sigurna predstavnika u grupnoj fazi, možda će ovog puta imati i četiri. Bila bi to sjajna stvar. TSC i Čukarički nisu bili miljenici fortune, dobili su zaista kvalitetne rivale, ali ne treba se unapred predati. Iznenađenje je najveći ukras fudbala.“
Na pitanje šta je za njega fudbal opet nudi odgovor koji počinje s onim njegovim čuvenim "ne znam“.
"Zaista ne znam, ali ono što znam jeste da volim fudbal od kako znam za sebe. Možda je ta ljubav bunar iz kojeg crpim maksimum pred svaki trening ili utakmicu. Ne znam kako, ali znam da uvek nalazim neku motivaciju, da uvek želim da pobedim da i pružim maksimum. Tako doživljavam fudbal.“
Za utakmice se priprema. I fizički i psihički. Kroz uobičajenu analizu protivnika uoči svake utakmice onom što čuje od trenera dodaje i malo svog.
Sport
22.06.2023. 17:10
Dijana Petrović Đorđević: "Sve u životu ima veze sa matematikom i fudbalom"
"Kad gledam snimke, istovremeno stvaram i neku svoju sliku o tome šta bi na utakmici moglo da se dogodi. Posedujem i tu moć vizualizacije, volim pred meč o tome da razmišljam, da predviđam šta bi moglo da se dogodi i kako da to iskoristim. Priznajem, kad dobro ide prisećam se šta sam radio pred utakmicu koju sam dobro odigrao i onda to kao ponavljam ubeđujući sebe kako mi to donosi sreću.“
Najnesrećniji je bio posle kup utakmice u dresu Čukaričkog protiv Radnika u Surdulici. Boleo ga je promašeni penal zarad kojeg je njegov tim ispao iz Kupa. Ima i osobinu da se na druge ne ljuti, pogotovo ne na saigrače, čak i kad pogreše.
"Ako pogreše, ja se potrudim da tu grešku ispravim. Ne pričam o tome ni posle utakmice, ne pokazujem zbog svega ni ljutnju ili bilo šta slično tome. Čak o svemu i ne razmišljam, pogotovo ako je cilj ostvaren, ako smo pobedili. Generalno ne volim mnogo da pričam. Ako mogu da pomognem, tu sam, ali ako bi trebalo da se priča, onda me, priznajem, nigde nema.“
Na terenu je živa vatra. Agresivan i beskompromisan u duelu. Zbog svega je i vlasnik lepe kolekcije žutih kartona.
"Nikog nisam povredio, namerno udario. Volim da igram agresivno i to je to. Sudije često i brzopleto pokazuju karton, ali nema veze. Uvek sebi kažem – idemo dalje. Nadam se da će ove sezone biti manje kartona nego prethodne.“
Izraelac je doneo nove vetrove u srpski fudbal. Pod njegovom dirigentskom palicom Zvezda igra mnogo moderniji fudbal, atraktivniji.
"Prija mi Bakarova filozofija. Puno radimo i verujem da će se sve što sada ulažemo valorizovati i kroz rezultate. Insistira na agresiji, brzoj igri, još bržem dodavanju, golovima. Igramo ofanzivno, čak i malo rizično, ali ko ne rizikuje taj i ne dobija“, govori Mijailović.
Sport
20.05.2023. 08:05
Darko Pančev: "Neke stvari se uče, a sa nekima moraš da se rodiš"
Biranim rečima govori i o novajlijama u timu, pojačanjima koja su od prve utakmice pokazala da to zaista i jesu.
"Marko Stamenić se sjajno uklopio, mlad je igrač, dobar fudbaler i veliki radnik. Ima i tu osobinu da za svakog gine na terenu, usput je i dobar momak. Kraso i Oleinka su se takođe brzo uklopili, doneli su osveženje i novi kvalitet u igri Zvezde. Dragović je postao kapiten u međuvremenu, Degenek se vratio. Sjajni su igrači, veliki borci i pravo je uživanje igrati u liniji pored njih, volim igrače koji rade za ekipu. Uz one iskusne, tu su i mladi igrači, deca iz klupske škole. Prate starije, vrlo ozbiljno rade, teško je među njima nekog izdvojiti. Lučić, Šljivić i ostali su neko na koga Zvezda može računati u budućnosti. Taj spoj iskustva i mladosti verovatno je neka buduća dobitna klupska kombinacija.“
Zvezdina dobitna kombinacija, bar se tako sada čini, sada je i Barak Bahar, stručnjak koji sve više intrigira ne samo srpsku fudbalsku javnost. Na pitanje šta je tražio i šta traži od igrača Srđan Mijailović ovu priču svodi na nekoliko rečenica.
"Ništa posebno nije tražio, ali je na svaki trening donosio nešto novo, novi zahtev, i onda su stvari počele polako da se slažu. Ono što zaista jeste tražio, tražio je od prvog dana da budemo maksimalno posvećeni, odnosno da manje pričamo, a više radimo. I onda smo to i prihvatili. Iz dana u dan sve manje smo pričali, a više radili. Možda se baš u tome i krije objašnjenje zašto je danas Zvezda takva kakva jeste.“
Komentari
