Vesti
14.02.2022. 08:10
Svet
15.02.2022. 07:05
Milan Mišić
Ljudska cena invazije
Ukrajinu ne(i)ma ko da brani
Rezultat strme demografske nizbrdice je i sumorna brojka da je u Ukrajini danas više starijih od 65 godina nego što je onih između 20 i 65. Pol Goldman iz ovoga zaključuje da je teško zamisliti neki ustanak protiv eventualne ruske okupacije jer Ukrajinu praktično nema ko da brani. "Ne ide se na barikade u pelenama za odrasle“, konstatuje američki ekonomista.
Diplomate su i prethodne nedelje radile prekovremeno i na više strana. Francuski predsednik je, sa predlogom "istorijskog rešenja“, u ponedeljak boravio u Moskvi, a nemački kancelar u Vašingtonu. Druga stanica Emanuela Makrona, koji se sve više pozicionira kao naslednik Angele Merkel u ulozi lidera cele Evrope, bio je Kijev. Ambiciju da bude posrednik-pomiritelj pokazao je, pre nego što se zarazio virusom korona, i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Aktivirala se i nova šefica nemačke diplomatije Analena Berbok čija je destinacija takođe bila prestonica Ukrajine…
Makron je u Kremlju sa domaćinom, Putinom, razgovarao više od pet sati. Početni deo, pred kamerama, bio je pomalo nadrealan: dva državnika sedela su na krajevima šest metara dugačkog stola u jednoj od sala u Kremlju. Toliki razmak između sagovornika objašnjen je neophodnošću pandemijske "socijalne distance“, ali je distanciranje ovoga puta bilo i političko.
Šta je Makron postigao? Prema Putinovim rečima, "suviše je rano da se o tome govori“, ali bi "moglo da bude osnova za sledeće korake“. Da li je to nagoveštaj detanta, hladnoratovskog pojma za "popuštanje zategnutosti“? Moguće je, ali nije zagarantovano, a sasvim sigurno će potrajati. To je potvrdio i Putinov portparol Dmitrij Peskov, koji je objasnio da je "situacija isuviše komplikovana da bi se razrešila na samo jednom sastanku“.
Svet
14.02.2022. 09:27
Ukrajina bi mogla da odustane od NATO-a kako bi sprečila rat
Razgovori u Moskvi svakako su zasenili one u Vašingtonu, gde su predsednik Bajden i nemački kancelar Šolc nastojali da pokažu jedinstvo u viziji kaznenih mera koje bi stupile na snagu ako ruska vojska pređe ukrajinsku granicu. Utisak je da su se razumeli, ali ne i sasvim usaglasili.
Paradoks tekuće krize je što svi njeni akteri izjavljuju da nisu za rat, a da se verovatnoća njegovog izbijanja stalno povećava. U Pentagonu su već urađene simulacije za "rusku agresiju“ koja bi, prema oceni američkih vojnih eksperata, bila najveća vojna operacija na tlu Evrope od 1945. godine.
U tom dokumentu koji je predočen predsedniku Bajdenu i članovima Kongresa utešna je samo prognoza da bi ruska intervencija mogla da usledi tek u drugoj polovini februara, kada se završi Zimska olimpijada u Pekingu, što bi bio Putinov ustupak kineskom kolegi Si Đinpingu, koji ga je javno podržao prilikom njihovog susreta pre sedam dana u Pekingu.
To "rastezanje“ unekoliko povećava izglede da se u međuvremenu stigne do nekog kompromisa koji bi umanjio napetosti i pružio šansu miru.
Svet
14.02.2022. 13:05
Šta kaže Lukašenko o napadu na Ukrajinu
Vesti
14.02.2022. 10:35
Koliko je Srba u Ukrajini i šta im se savetuje
Pomenuti dosije američke vojske, koji bez sumnje ima i propagandnu funkciju, konstatuje da je na ukrajinskoj granici već oko 70 odsto ljudstva i tehnike potrebnih za okupaciju Ukrajine, koja, uprkos velikoj ruskoj nadmoći, ne bi bila jednostavna. Procena je da bi ljudska cena "pune invazije“ bila smrt od 25.000 do 50.000 ukrajinskih civila, između 5000 i 25.000 pripadnika oružanih snaga, kao i od 3000 do 10.000 vojnika Rusije.
U brifingu za američke kongresmene Bajdenovi vojni savetnici predočili su pet opcija koje su navodno pred ruskim predsednikom. Koja će biti primenjena zavisilo bi od toga koji cilj bi Putin sebi postavio i koja sredstava za njegovo ostvarenje bi odabrao.
Jedna od tih opcija, koja je već neko vreme u opticaju, bio bi puč u Kijevu koji bi svrgao predsednika Volodimira Zelenskog i na njegovo mesto postavio nekog ko bi Ukrajinu pretvorio u protektorat Rusije. To je bila situacija i pre "Majdan revolucije“ 2014. godine, posle koje Ukrajina pravi veliki zaokret prema Zapadu. Posledica toga bila je aneksija Krima i podstrekavanje ruske manjine na istoku zemlje, u regiji Donbas, da proglasi dve nove nezavisne "narodne republike“ – Donjeck i Lugansk – u kojima se još vodi separatistički rat niskog intenziteta).
Kao najizglednijeg kandidata za šefa prevratničkog proruskog režima u Kijevu zapadni mediji vide Viktora Medvedčuka, tajkuna i lidera najveće opozicione partije u Ukrajini, inače bliskog prijatelja Putina sa kojim je i u kumovskoj vezi. Medvedčuk je od 31. oktobra u kućnom pritvoru, imovina mu je zamrznuta, a mreža televizijskih stanica koju poseduje zatvorena.
Svet
12.02.2022. 09:01
Rusija napada Ukrajinu 16. februara?
Svet
12.02.2022. 19:32
Putin i Bajden sat vremena razgovarali o Ukrajini
Za scenario puča neophodan je, međutim, neki jak povod. O tome kakav bi on mogao da bude, izvestio je londonski "Ekonomist“, navodeći da je u Kijevu uhapšena grupa zaverenika koja je planirala da u nekoliko ukrajinskih gradova izazove nerede sa na hiljade za to plaćenih učesnika opremljenih dimnim bombama i "litrama lažne krvi za kamere“, kako bi se zapadnoj, ali i domaćoj javnosti servirala slika "brutalnosti režima“.
To se uklapa u uverenje predsednika Zelenskog da "najveće pretnje Ukrajini dolaze iznutra“. Zelenskog, međutim, na Zapadu kritikuju zbog izjava koje rusku pretnju umanjuju. Prema "Ekonomistu“, on je odbacio navode iz poruke koju mu je telefonom preneo Džo Bajden da je ruski upad u Ukrajinu "izvestan“, a kritikovao je i retoriku drugih stranih lidera. "Ja sam predsednik Ukrajine, ja živim ovde i mislim da sam upućeniji u detalje od bilo kog stranog predsednika“, objasnio je svoj stav Zelenski.
Taj stav, konstatuje "Ekonomist“, unosi nervozu kod stranih diplomata, ali nailazi na odobravanje Ukrajinaca umornih od već osmogodišnjeg ratnog stanja u zemlji. Mnogi su iskreno uvereni da je sve što se događa u stvari ujdurma velikih sila, u kojoj je njihovoj zemlji dodeljena uloga pijuna.
Druga ruska opcija koja se pominje jeste ograničeni upad u Donbas i njegovo i formalno prisajedinjenje Rusiji. To bi mogao da bude okidač za zavođenje zapadnih sankcija, ali bi po svoj prilici oživeo i već postojeće podele u NATО-u i EU oko njihovog intenziteta. Vojni analitičari međutim ukazuju da je više od 100.000 ruskih trupa na granici sa Ukrajinom raspoređeno tako da se, u prodoru u tri pravca, u najkraćem roku stigne do prestonice, Kijeva.
S obzirom na to da je NATO već izjavio da se u ovom sukobu ne bi direktno vojno angažovao na strani Ukrajine – preraspoređivanje NATO vojnika u Istočnoj Evropi više je politički nego vojni potez – oružani sukob dve geografski najveće države Evrope bio bi asimetričan rat.
Iako vojni potencijali Ukrajine nisu mali – prema Međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), njena armija ima 209.000 vojnika u stalnom sastavu, 900.000 rezervista, 12.000 tenkova i drugih oklopnih vozila, 34 helikoptera i 98 borbenih aviona – to je skromno u poređenju sa Rusijom i njenih 900.000 vojnika, dva miliona rezervista, 30.000 oklopnih vozila, 544 helikoptera i 1511 aviona… U 2020. Ukrajina je imala vojni budžet od 5,9 milijardi dolara, a Rusija 61,7 milijardi.
Svet
05.02.2022. 11:43
Objavili (ne)namerno da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu
U vojnim proračunima treba imati u vidu da Rusija ne može sve svoje kapacitete da usredsredi samo ka Ukrajini, kao i ne baš male zapadne isporuke borbenih sredstava Ukrajini od strane NATO zemalja, s ciljem da se podigne cena ruske intervencije. Podaci koji su u opticaju ovih dana pokazuju da je Kijevu od 2014. godine isporučeno vojne pomoći u iznosu od oko 14 milijardi dolara. Glavni darodavac bila je Amerika, koja je isporučila sisteme za vezu, transportne kamione i više od 200 "dževelin“ samonavođenih antitenkovskih raketa koje se ispaljuju sa ramena ili montiraju na lake transportere.
Zanimljivo je da se na spisku isporučilaca oružja Ukrajini nalazi i (polu)azijska članica NATO-a, Turska, koja joj je prodala određeni broj borbenih dronova "bajraktar“ koji su se kao ubojito sredstvo proslavili u kratkotrajnom ratu između Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno Karabaha tokom 2020, kao i na bojištima Libije i Sirije.
Ukrajina, međutim, ima jednog protivnika koga ne može da savlada nikakva pomoć saveznika – samu sebe, odnosno svoju demografsku dramu koja pitanje sa čim će u rat sa Rusijom pretvara u rastuću dilemu koja glasi „sa kim“, uz dodatak „za koga“.
Ona, naime, ima jednu od najnižih stopa rađanja na svetu – 1,23 deteta po ženi – i jedan od najvećih postotaka emigracije.
Danas, prema podacima koje je izneo američki ekonomista Dejvid Pol Goldman, devet miliona Ukrajinaca radi u inostranstvu, od kojih njih 3,2 miliona sa stalnim radnim dozvolama i radnim ugovorima na neodređeno vreme, zbog čega je zvanična statistika o broju stanovnika Ukrajine revidirana sa 48 miliona na 42 miliona.
Institut za demografiju koji je u okrilju Nacionalne akademije nauka, procenjuje, međutim, da je pravi broj stanovnika za trećinu manji od onoga koji navodi zvanični popis i da je stvarna brojka – samo 35 miliona!
U Ukrajini je danas 21 milion stanovnika u najproduktivnijem radnom dobu, onom između 20 i 55 godina, iz čega proizilazi da nešto iznad dve petine najvitalnijih za egzistenciju zarađuje u inostranstvu.
Rezultat strme demografske nizbrdice je i sumorna brojka da je u Ukrajini danas više starijih od 65 godina nego što je onih između 20 i 65.
Doznake gastarbajtera čine 11 odsto ukrajinskog BDP-a, što je, ako se izuzme nevelika Moldavija, najveći postotak u celoj Istočnoj Evropi.
Pol Goldman iz ovoga zaključuje da je teško zamisliti neki ustanak protiv eventualne ruske okupacije jer Ukrajinu praktično nema ko da brani. "Ne ide se na barikade u pelenama za odrasle“, konstatuje američki ekonomista, predočavajući nalaze iz istraživanja javnog mnjenja sprovedenog minulog decembra koje je pokazalo da su primarne brige dve trećine Ukrajinaca rastući računi za naftu i gas, a ne izgledi za rusku invaziju.
Komentari
