U fokusu
17.09.2021. 07:05
Marko R. Petrović

Drug Bora

Borisav Jović: Odlazak desne ruke Slobodana Miloševića

Borisav Jović
Izvor: Filip Plavčić

Sudbina često zna da se poigra ljudima. Naročito onima koji su u nekom trenutku zauzimali neku bitnu funkciju koja im pruža i veliku moć.

I tu nije izuzetak ni nedavno preminuli Borisav Jović, nekada praktično desna ruka Slobodana Miloševića i poslednji predsednik Predsedništva SFRJ koji je „izgurao“ pun jednogodišnji mandat.

A sudbina se Jovićem poigrala tako što je čovek koji je prvi na ulice izveo tenkove, i to protiv građana koji su tražili više demokratije u državi, iz političkog života otišao nakon što se sa Miloševićem razišao jer je tražio više demokratije u sopstvenoj partiji. 

Joviću i glavnom ideologu SPS-a Mihailu Markoviću zasmetalo je, naime, što je Milošević počeo bitne odluke da donosi „brzinski“, u uskom krugu bliskih ljudi. Njih dvojica, komunisti starog kova, želeli su, međutim, da se o važnim temama raspravlja na organima stranke. Milošević nije delio te ideje. A kako je u tom trenutku on bio neprikosnoveni vođa, ovoj dvojici nije bilo druge nego da se povuku. 

Jović je potpredsednik SPS-a bio do novembra 1995. godine, a stranku je napustio 1996. posle partijskog kongresa na kojem je Milošević praktično „počistio“ sve ratne kadrove, jer mir tada nije imao alternativu.

Jović je i jedan od retkih socijalista tog doba koji je revidirao svoj stav prema komunističkoj prošlosti i priznao neke svoje zablude, što je i objavio u svoje dve knjige „Poslednji dani SFRJ“ i „Knjiga o Miloševiću“. Zbog stavova, ali i informacija iznetih u tim knjigama, došao je i u sukob sa partijskim kolegama, pa i sa samim Miloševićem. Knjiga „Poslednji dani SFRJ“, nastala po dnevničkim zabeleškama, bila je čak i zabranjena i sklonjena iz javnosti.

Jović je, naime, u njoj otvoreno progovorio o nekim dešavanjima uoči i tokom raspada SFRJ, odnosno sve do 27. aprila 1992. kada je donet takozvani Žabljački ustav i proglašena nova država Savezna Republika Jugoslavija.
Borisav Jović preminuo je 13. septembra od posledica virusa korona. Jović je u martu 1989. godine izabran za srpskog člana Predsedništva SFRJ, a u maju 1990. za predsednika Predsedništva, koju je funkciju obavljao do maja 1991.

Pre i za vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini Jović je bio jedan od najbližih Miloševićevih saradnika, a neke od njihovih susreta Jović je zabeležio u knjizi „Poslednji dani SFRJ: Izvodi iz dnevnika“ objavljenoj 1995. godine, koja je, kao i njegova „Knjiga o Miloševiću“, objavljena 2001, korišćena na suđenju Miloševića pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, na kojem je Jović bio svedok optužbe.

Tužilaštvo u Hagu ga je 2002. i 2003. godine u tri navrata saslušalo u svojstvu osumnjičenog, ali optužnica protiv njega nije podignuta.

Jović je bio predsednik Miloševićevog SPS-a od maja 1991. godine do oktobra 1992, u vreme kada je Milošević bio predsednik Srbije. Nakon toga, kada se Milošević vratio na čelo partije, Jović je postao potpredsednik SPS-a na kojoj je funkciji ostao do novembra 1995. godine.

Jović je rođen 1928. godine u selu Nikšić kod Batočine. Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu 1952, a doktorirao 1965.

Tokom svoje karijere bio je na raznim visokim državnim funkcijama, uključujući i poziciju ambasadora SFRJ u Italiji od 1975. do 1979. godine.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
light rain
7°C
24.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve