Kontroverza u regionu
Smokvin list za Stepinca
U Evropskom parlamentu u Briselu u utorak je održana konferencija pod naslovom "Blaženi Alojzije Stepinac – svjedočanstvo vjere, ustrajnosti i nade“. Već sama najava održavanja skupa u organizaciji Željane Zovko, hrvatske evroparlamentarke i potpredsednice Kluba poslanika desničarske Evropske narodne partije, izazvala je u regionu kontroverze.
Za hrvatsku javnost, Katoličku crkvu u Hrvatskoj, kao i hrvatske evroposlanike, međutim, ovaj čin je legitiman jer zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac, koji je službovao uz koleno poglavnika NDH Ante Pavelića, jeste "čist kao suza“.
Sa ovom "čistotom“ ne slaže se Srbija jer je posle vesti da će se pomenuti događaj održati u EP, Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, uputio Vladi Republike Hrvatske protestnu notu. Upućeno je i pismo Evropskom parlamentu: "Neshvatljivo je da se u EP, centru demokratije EU, organizuje konferencija posvećena revizionističkim težnjama i još jednom pokušaju istorijske rehabilitacije Stepinca.“
Sa ovim Dačićevim stavom slažu se i neki zvaničnici Rumunije.
Zbunjuje, međutim, i dvosmislena izjava Žarka Puhovskog, političkog analitičara iz Zagreba i dugogodišnjeg predsednika Hrvatskog helsinškog komiteta: "Ja bih mogao kao Hrvat i nevjernik reći baš me briga šta koja vjerska zajednica ima na svom spisku svojih svetaca. Sve te zajednice imaju čudne ljude, pa i koljače među svecima, ali se to očigledno ne prihvata od strane većine koja smatra da je pitanje Stepinca pitanje hrvatskog nacionalnog identiteta i da se onda na svim političkim nivoima, uključujući i EP, treba boriti za šire prihvaćanje Stepinčeve uloge. U Hrvatskoj pitanje Stepinca se doživljava kao pitanje državnog identiteta, a ne kao versko pitanje.“
Poslanik Evropskog parlamenta iz Rumunije Viktor Baštinaru osudio je organizaciju izložbe i konferencije o Stepincu i najavio da će od predsedništva Parlamenta tražiti da se ovakvi događaji više ne održavaju u ovoj instituciji.
Sporno je, o tome svedoče ocene Mešovite međudržavne komisije o Stepincu od pre nekoliko godina, da Hrvatska zagrebačkog nadbiskupa Stepinca doživljava "kao pitanje nacionalnog ili verskog identiteta“ jer je nadbiskup bio ozbiljna podrška nezapamćenim zločinima Pavelićeve NDH od 1941. do 1945. Uostalom, papa Franjo u razgovoru s novinarima u avionu 8. maja 2019. godine je rekao: "Čemu bi služilo proglašenje Stepinca za sveca, ako tu istina nije jasna. Nikome to ne bi koristilo.“
Patrijarh SPC gospodin Porfirije, nedavno, zamerio se svekolikoj hrvatskoj javnosti izjavom da su pred komisijom bila sporna Stepinčeva pisma, upućena 1941. godine papi Piju XII, gde se Pavelić veliča kao državnik, a aminuju se pogromi Srba, a posebno njihovo prevođenje u katoličku veru.
Uglavnom, hrvatska katolička crkva, uz svesrdnu pomoć države, neće odustati, a to će i postići da Stepinac bude svetac, posle odlaska pape Franje. Da objasnimo – Hrvatima nije bitan sam čin hirotonisanja nadbiskupa Stepinca na svetački pijedestal. To bi definitivno "blagopomazalo“ i sve Hrvate koji su nosili Pavelićevu ustaško-koljačku uniformu, pa i sam čin da je NDH bila jedina Hitlerova saveznica koja je imala i konclogore za decu.
Profesor dr Srđa Trifković, naučnik koji je dobar deo naučnoistraživačkog veka posvetio ustaškom pokretu (koji je Tuđman 1991. rehabilitovao kao deo hrvatskog državno-istorijskog entiteta), napisavši sjajnu studiju "Ustaše, balkansko srce tame“, smatra da je skup o blaženom Alojziju Stepincu u Evropskom parlamentu još jedan pokušaj revizije istorije i "hrvatsko koprcanje u njihovoj fašističkoj prošlosti“. On smatra da, uprkos svemu, ne treba tom činu sad davati preveliki značaj.
"Svakako ne treba preuveličavati ulogu i inicijative dvoje paranormalnih likova iz Strazbura od kojih je jedna Hrvatica u nekakvoj neobavezujućoj izložbi koja nema težinu i karakter, nasuprot nekim medijskim izveštajima formalne i službene inicijative. Ali, ima velike ironije u činjenici da upravo ti ’smokvini listovi’ za agendu Stepinca dolaze iz redova Evropskog parlamenta koji je sačinjen i od osoba iz raznih partija koji su protivnici hrišćanske vere i protivnici bilo kakvog oblika kolektivnog sećanja i onoga svega što Stepinac za mnoge Hrvate znači – nekakvog borca za moralni integritet ustaške države, bilo to tačno ili ne – pa se oni sada obraćaju Evropskom parlamentu pošto im Vatikan nije udovoljio da Stepinac bude kanonizovan kao svetac. I napokon treće – tresla se gora, rodio se miš. Ja ne znam zašto su na srpskoj strani bilo mediji ili akademski stručnjaci ili crkvena lica mnogo uzbuđeni od toga da li će i kada će katolička crkva Stepinca proglasiti svetim ili ne, jer na kraju to nisu naša posla. Oni ako to učine samo će sopstveni kredibilitet i sopstveni moralni integritet da podriju. Ja zaista mislim da nema mnogo zdrave logike da se mnogo Srbi uzbuđuju da li će Stepinac biti predmet apologetike bilo Evropskog parlamenta ili neke vatikanske komisije jer to samo još jasnije, još preciznije Srbima predočava sa čim imaju posla“, objašnjava profesor Trifković.
On dodaje da je nekako nelogično i dalje tvrditi da je sudbinska strateška orijentacija Srbije i srpske nacije ka toj istoj Evropi, koja ovog krajnje dubioznog nadbiskupa tretira kao osobu vrednu pažnje. To u najmanju ruku znači da nam tamo nije mesto. Da li bi se toliko uzbuđivao izraelski establišment, izraelska javnost kada bi se nekim slučajem desilo, a kao što se dešavalo, da zagovornici proglašenja Izraela za genocidan ili aparthejdski i da čitav sistem jevrejske države bude proglašen za zločinački.
"Dakle, mi ovde nemamo šta da tražimo. Lično mislim da od ove inicijative neće biti nikakve velike vajde jer će na skup dolaziti oni koji ionako tretiraju Stepinca kao osobu vrednu svetačkog oreola. Nije reč o verujućim katolicima, reč je o politički motivisanim aktivistima. U nekom suštinskom smislu između istinski verujućih katolika i pravoslavaca već postoji dijalog o pitanju zajedničkih interesa, ne neke ekumenske rabote na spajanju crkve, nego naprosto zajedničkom odupiranju uistinu štetnih zakona o porodici i o rodnoj ravnopravnosti koje smo videli na sceni u Srbiji proteklih nekoliko godina, tako je samo odraz ludila Zapada o transdženderizmu i ostalim LGBT medijacijama. Dakle, verujući katolički i pravoslavni ne bi trebalo da imaju problema da nađu barem zajednički jezik oko odbrane tekovina neke tradicionalne porodice i tradicionalnog morala koji su sada na udaru i jednima i drugima. I u toj globalnoj priči Stepinac je samo jedna bezvredna i beznačajna fusnota“, upozorava Srđa Trifković.
Pitamo profesora Trifkovića koliko je ovaj skup o Stepincu pokazatelj da Zapadna Evropa dobrano poslednjih godina naginje se ekstremnoj desnici?
"Ne bih rekao da je reč o zapadnoevropskoj civilizaciji jer oni nosioci političke i medijske moći u Zapadnoj Evropi koji su krivi za takve ekscese, a pre svega za tolerisanje ukrajinskog banderizma nisu pravo lice zapadnoevropske civilizacije. Oni su zapravo nosioci niza političkih akcija njene propasti. Mislim o onim krugovima koji su veoma angažovani na poslu globalizacije koja je belodano poražena, to im logično nije uspelo hvala bogu, pa se sada angažuju na demoralizaciji Marin le Pen, kriminalizaciji Alternative za Nemačku... Dakle, nemojmo poistovećivati nosioce političke moći sa civilizacijom kao takvom. Evropska civilizacija je zaista na udaru. Od njih samih, i biti proevropljanin u suštinskom smislu danas znači biti protiv briselske nomenklature u kojoj vidimo primer Miroslava Lajčaka sada ili Borelja kao neposredne pretnje srpskoj naciji ili državnim interesima kao najvidljivije figure“, zaključuje profesor Trifković.
Nije, međutim, ovo prvi put da se Stepinac nalazi u Evropskom parlamentu. I pre šest godina, u Evropskom parlamentu organizovana je izložba pod nazivom "Hrvatski svetac kardinal Stepinac“. Organizator je tada bila Marijana Petir, evroposlanica Hrvatske seljačke stranke.
Srbija je i tada protestovala, ali je Petirova ocenila tada da Srbija nije članica EU, te da nema šta da protestuje Evropskom parlamentu koji je, kako je rekla, bio obavešten o organizovanju izložbe pa je dao i njeno odobrenje. Ona je dodala da je "život i delovanje Alojzija Stepinca čisto kao suza“.
"Srbija nažalost ne poštuje prava nacionalnih manjina, a nad hrvatskom nacionalnom manjinom provodi suštinsku diskriminaciju... Srbija rehabilituje četničkog vojvodu i zločinca Dražu Mihailovića, što samo pokazuje da Srbija više drži do svojih zločinaca nego do stvarnog pomirenja sa susedima... Srbija krši međunarodno kazneno pravo i uzima ovlašćenja malog Haga čime pokazuje da želi da bude ’dežurni policajac’ u tom delu Evrope. Blaženi Alojzije Stepinac je za hrvatski narod i za Katoličku crkvu već sveti i Srbija, ali ni bilo ko drugi to ne može promeniti“, rekla je Marijana Petir tada za Radio Slobodna Evropa.
Izložba u sedištu EP (navodi Radio Slobodna Evropa), koju je uz pomoć Evropske narodne partije upriličila evroposlanica Marijana Petir, a na čijem otvaranju je bila i potpredsednica EP Mejrid Medgins, kao i predstavnici Zagrebačke nadbiskupije, kardinala Alojzija Stepinca prikazala je kao jednog od najvećih humanitaraca koji je, kako su tvrdili organizatori izložbe, spasao 27.000 srpske dece i ratne siročadi.
Bivši ambasador Hrvatske u Vatikanu Ivica Maštruko ocenio je tada da je poslanica Marijana Petir pod krovom Evropskog parlamenta sprovela "postupak agitovanja na isključivo ideološkim i verskim osnovama“.
"Da budem jasan: što se tiče samog postupka evroparlamentarke – neuobičajen je i za praksu EP trebalo bi da bude neprihvatljiv. S druge strane pak, reakcija na takav postupak hrvatske evroparlamentarke iz Ministarstva vanjskih poslova Srbije mislim da je prenaglašena i preterana. Mislim da se to moglo rešiti i bez protestnih nota, pismom upozorenja, rekao bih civilizacijski opravdanim, ali bez ovih diplomatskih akcija“, ocenio je Maštruko.
Novosadski politikolog Jovan Komšić ocenio je tada da izložba o Stepincu pod krovom Evropskog parlamenta pokazuje snaženje desnice u Evropskoj uniji i "povratak na, činilo se, prevaziđene ideološko-konzervativne vrednosti koje su Evropu u prvoj trećini prošlog veka dovele pred samu ivicu civilizacijskog opstanka.
"Ja ipak verujem da je ova parlamentarna podrška verskom, političkom, nacionalnom ekstremizmu; to može biti deo njenog civilizacijskog pluralizma u mišljenju. Ali imajući na umu ulogu Stepinca u upravo jednom od najmračnijih perioda istorije ovih prostora, mislim da Evropski parlament pravi brešu koja otvara mnogo više nedoumica nego što demokratski rešava problem i verujem da je to loše za Evropu, za Zapadni Balkan i odnose u regionu“, rekao je Komšić.
Zanimljivo, prošle godine 22. juna u Evropskom parlamentu hrvatska evroposlanica Željana Zovko, koja sada organizuje skup o Stepincu, u Evropskom parlamentu organizovala je tribinu o Nikoli Tesli kao "istaknutom hrvatskom naučniku“?!
Kakve veze slavni Nikola Tesla sa Hrvatskom ima? Oni kažu – on je rođen u Hrvatskoj. Nije. Rođen je u Austrougarskoj. Tada Hrvatska nije postojala kao državni entitet. A sam Tesla, postoji o tome i video-zapis, kaže: "Ja sam hrišćanin, Srbin, istočne vjere...“
Dakle, Tesla nije njihov. Alojzije Stepinac jeste. Pripada im!