Vesti
06.10.2022. 09:09
Vesti
08.10.2022. 14:05
Đoko Kesić
Otvorena Pandorina kutija
Kako će se rešiti postizborni košmar u BiH?
Opšti izbori u Bosni i Hercegovini, održani 2. oktobra, na prvi pogled nisu doneli ništa novo.
Pobedničke političke partije u oba entiteta birane su u poslednja tri izborna ciklusa, a i među liderima koji će obavljati važne funkcije, u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj, novina je samo u liku izvesnog Denisa Bećirovića, izabranog za novog člana Predsedništva BiH.
Gospodin Bećirović, osrednji istoričar i pisac u pokušaju, kandidat je 11 opozicionih partija. Od njega je izgubio lider Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović, tako da prvi put od Dejtona politička tvorevina rahmetli Alije Izetbegovića (SDA) neće imati u vrhu vlasti svog lidera.
Izbori su još dublje iskopali granice na verskoj i nacionalnoj osnovi između tri naroda, a tome su ulje na vatru dodali poletnici SDA birajući po četvrti put Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH.
Veliki Bakirov poraz samo potvrđuje da on ima političko prezime, ali ne i ime, što bi podrazumevalo da bi moglo dovesti i do njegove smene sa čela SDA. Da li bi to značilo i početak rastanka s politikom Alije Izetbegovića? Do sukoba unutar SDA, možda i frakcija i rastakanja, sigurno će doći, što bi podrazumevalo i političku krizu s posledicama.
U Republici Srpskoj i posle ovih izbora Jelena Trivić, PDP, kandidat za predsednika Republike Srpske, u ponoć između 2. i 3. oktobra proglasila je pobedu i saopštila da je ona pokradena od SNSD-a Milorada Dodika. Milorad Dodik, njen protivkandidat, sačekao je da Centralna izborna komisija prebroji 94 odsto glasačkih listića, pa je i on proglasio pobedu.
Vesti
26.09.2022. 12:44
Dodik: U Sarajevu ne pijem ni njihovu vodu, bojim se da će me otrovati
Dodik je, sudeći po svemu, pobedio, međutim, u postizbornoj noći i sutradan na ulicama Banjaluke varničilo je između suprotstavljenih partija, ponegde s nevelikim fizičkim obračunima. U Banjaluci podsećaju da je stranka PDP i na prošlim izborima uradila nešto slično, proglašavajući Mladena Ivanića kao pobednika izbora, što je znak ozbiljne političke neodgovornosti.
Profesor Mladen Ivanić, počasni predsednik PDP-a, ovih dana objašnjava kako su ovi izbori pokazali da su Bakir Izetbegović i Milorad Dodik politička prošlost te da im je vreme da idu na smetlište istorije. Poznavaoci tamošnjih političkih prilika odgovaraju Ivaniću da nikako ne bi smeo da se kladi u svoju procenu, bar kad je u pitanju Milorad Dodik.
U dejtonskom političkom mozaiku postoje mnoge političke nedorađenosti. A ovo vreme je pokazalo da je najveća dejtonska aljkavost – položaj Hrvata u BiH. SDA je svesno upala u sopstvenu zamku, glasovima muslimana, po četvrti put izabrali su Željka Komšića za hrvatskog predstavnika. O svemu dovoljno govori podatak da je Željko Komšić u zapadnoj Hercegovini na ovim izborima dobio 154 glasa. Uprkos svemu, Željko Komšić, dva sata po zatvaranju biračkih mesta, proglasio je pobedu uz poruku "Dobro došli u građansku državu“.
Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, oglasio se tvrdnjom da Komšić ne sme da se pojavi u nekim delovima BiH gde su u većini Hrvati, što je svakako nonsens.
Da košmar bude potpun, u izbornoj noći, oglasio se (ne)legalni visoki predstavnik UN u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit, koji je nametnuo izmene Izbornog zakona i Ustava Federacije BiH. Tom odlukom broj delegata u Domu naroda Federacije BiH povećan je na 80, a klub svakog konstitutivnog naroda na 23. Do sada je Dom naroda imao 58 delegata, klubovi konstitutivnih naroda po 17, a klub ostalih sedam.
Vesti
07.06.2021. 09:51
Visoki predstavnik i niski udarci
Objavljivanje Šmitove odluke na službenom sajtu OHR-a izazvalo je različite komentare, od podrške do kritike, poput ocene Bakira Izetbegovića da ta odluka "jasno pojačava poziciju Čovićevog HDZ-a“. Uz brojne reakcije najzanimljivija je Dodikova, koji kaže da nametanje Izbornog zakona BiH pokazuje nakaradni sistem u BiH.
Dragan Čović, predsednik HDZ-a Bosne i Hercegovine, rekao je da "bez hrvatskog naroda neće moći da se vodi politika u BiH i ovo su poslednji izbori u koje su ušli, a da nisu rešili sva ustavna pitanja kad je reč o funkcionisanju države BiH. Bosna i Hercegovina mora biti organizovana po meri sva tri konstitutivna naroda, a te narode moraju predstavljati legitimni predstavnici“. Milorad Dodik ovim povodom je dodao da su "Hrvati devastirani u izbornom procesu i da je Komšić, koji je eksponent muslimanske politike, podvala hrvatskom narodu“.
Milorad Dodik je na kraju otkrio i da postoji dogovor između SNSD-a i Čovićevog HDZ-a o međusobnoj podršci, kako bi te dve partije određivale ko će im na bošnjačkoj strani biti partner za uspostavljanje vlasti na nivou BiH.
"Sadašnja opozicija u Federaciji BiH kojoj pripada i Denis Bećirović nije lak izbor za partnera jer on će još žešće zastupati one radikalne stavove o stvaranju tzv. građanske države“, kaže Dodik i dodaje da postoji mogućnost da se sve bošnjačke partije objedine i da u saradnji s opozicionim strankama iz Srpske biraju Savet ministara, "što bi dovelo BiH u veoma neugodnu poziciju, da se vlast formira bez legitimnih predstavnika Hrvata i Srba. Jer mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH pripada Hrvatima, o tome postoji načelan dogovor s Čovićem, a RS će insistirati da dobije mesto ministra spoljnih poslova BiH“.
Vesti
26.07.2022. 18:05
"Ne postoji ništa što bi moglo da ujedini BiH"
Kako će se razrešiti problem s politički obespravljenim Hrvatima u BiH i kakve će biti reakcije Bošnjaka na već izvestan savez Srba i Hrvata u BiH mozaiku? Posebno valja imati na umu da tzv. međunarodna zajednica na taj savez neće gledati blagonaklono jer su u javnom govoru Zapada, pa i pisanju medija, poput "Vašington posta“, Srbi i dalje glavna opasnost u rastakanju BiH.
Uticajne novine su decidne da je Milorad Dodik glavni problem u demokratizaciji Bosne i Hercegovine, a HDZ BiH je zapretio zahtevom za uspostavljanjem isključivo hrvatske etničke regije, ukoliko njihov kandidat Borjana Krišto ne bude član Predsedništva BiH. Ukoliko gospođa Krišto izgubi od "nominalno nenacionalističkog rivala“, hrvatski nacionalisti bi mogli blokirati formiranje vlasti u Federaciji BiH.
Sva ova pitanja, koja bi BiH mogla uvući u duboku političku i vladalačku krizu, ostaju otvorena. Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, kaže da "sve to što se dogodilo na opštim izborima u BiH jeste spomenik hrvatskoj pasivnosti i traljavosti“.
"Guranjem Komšića Hrvatima s povezom na očima je kukavičje jaje. Podržaću samoupravu Hrvata u BiH, ako se oni na to odluče, jer situacija je neizdrživa. Ako odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita da nametne izmene Izbornog zakona i Ustava Federacije BiH u korist HDZ-a BiH ne urodi željenim rezultatima, podvlačim, podržaću nacionalni oblik samouprave Hrvata, pa da vidimo kako će reagovati i razmišljati politički akteri u Federaciji BiH“, rekao je Milanović.
Vesti
27.09.2022. 16:15
Dodik o odnosu s Zoranom Milanovićem...
U Hrvatskoj mediji i političari podvlače da je Borjana Krišto apsolutno pobedila u svim sredinama u BiH gde žive Hrvati, a Komšić glasove nije dobio od Hrvata. Postavljaju i pitanje – kako će se razrešiti ovo zamešateljstvo SDA u Sarajevu, s Komšićem koji po četvrti put dobija mandat hrvatskog člana u Predsedništvu BiH? Da li će Kristijan Šmit, koristeći "bonska ovlašćenja“ razrešiti "dužnosti“ Željka Komšića i postaviti Borjanu Krišto na mesto koje joj pripada.
Ukoliko bi se tako nešto dogodilo, "plavi šlemovi“ bi pod hitno morali da postave šatore na Baščaršiji!
Da li izjava Andreja Plenkovića, predsednika Vlade Hrvatske i matice HDZ-a u Zagrebu, objavljena pre dva dana na Tviteru razjašnjava ovu dilemu. On je pozdravio Šmitovu inicijativu, uz napomenu da izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata u BiH i da doprinose ostvarivanju legitimne zastupljenosti u Domu naroda i Vladi Federacije BiH. Plenković predlaže akterima u BiH da posle izbora nastave razgovore kako bi se "obezbedila ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda u Predsedništvu BiH“. On podseća da "svedočimo tome da su Bošnjaci preglasali Hrvate, što narušava funkcionalnost BiH i skladne odnose konstitutivnih naroda“.
Ukoliko se ne dogovore "rogovi u BiH vreći“, moraće tu da dela (ne)legitimni visoki predstavnik UN u BiH, gospodin Kristijan Šmit.
Komentari
