Vesti
24.01.2023. 19:05
Vesti
28.01.2023. 11:05
Rade Jerinić
Veliko finale
Šta ako Kurti prvi odbije francusko-nemački predlog za Kosovo?
Predsednik Republike Srbije obratio se srpskoj javnosti prošlog ponedeljka nakon što je istog dana prisustvovao vanrednoj sednici Vlade Srbije, gde je upoznao članove vlade sa detaljima razgovora sa međunarodnim predstavnicima za dijalog sa Kosovom.
Time je definitivno počela finalna faza tzv. kosovskog pitanja. Istorijske i političke zagonetke koja više od jednog veka u velikoj meri opterećuje političke odnose na Balkanu, a naročito odnose dva najveća nacionalna korpusa – srpskog i albanskog.
Vesti
26.01.2023. 14:06
"Nećemo tolerisati da ZSO bude preduslov za sporazum"
Vesti
26.01.2023. 12:43
Kurti ponovo u prvi plan ističe međusobno priznanje
Sve što je bilo – čitav jedan istorijski kontinuum, svi sukobi, ratovi, mirovne konferencije od Berlinske iz 1878. pa do bombardovanja i agresije iz 1999. godine, faze međunarodnog protektorata, da ne nabrajamo sve značajne istorijske momente u vekovnoj istoriji – jer za to ne postoji dovoljan prostor. Sva težina tih odnosa i njihova nesumnjiva kompleksnost od prošle nedelje postali su manje bitni u odnosu na deset kratkih tačaka, koje stanu na dva lista papira i koje se kolokvijalno nazivaju "francusko-nemački predlog koji podržavaju Sjedinjene Američke Države“.
O ovom se predlogu spekuliše još od letos kada su neke radne verzije dokumenta osvanule pre svega u albanskim medijima. Ne znamo da li je taj radni plan bio i neka vrsta okidača ambicija i ludila Aljbina Kurtija jer je osećao da vreme curi, u svakom slučaju protekla jesen i početak zime u odnosima Beograda i Prištine obeležile su stalne trzavice i tenzije.
Međutim, nakon barikada i pucnjava na Severu Kosova čini se da je nekome na Zapadu malo pukao film, pa je odlučio da se čitav problem Beograd i Prištine ima rešiti u najkraćem mogućem roku. Jasno je da Zapadu u ovom momentu, usred krvavog rata u Ukrajini, nimalo ne odgovara potencijalno otvaranje još jednog žarišta na Starom kontinentu i to u njegovom najosetljivijem delu, Balkanu, gde je već više puta viđen fenomen prelivanja sukoba preko granica. Dok Ukrajina bukti, požar na Balkanu je poslednja stvar koja im je potrebna.
Vesti
23.01.2023. 20:56
"Ako ne prihvatimo plan, sledi prekid evrointegracija i povlačenje investicija"
Iako je nekoliko verzija objavljeno u proteklom periodu u medijima, ključni akteri u Briselu, Beogradu ili Prištini nijednom nisu potvrdili autentičnost tekstova, iako su priznali da novi takozvani francusko-nemački plan postoji.
Na marginama samita EU – Zapadni Balkan šef evropske diplomatije Žozep Borelj je novinarima potvrdio da su Kosovo i Srbija dobili ažuriranu verziju ovog predloga.
Poznat kao francusko-nemački predlog, u briselskim kuloarima ali i rečniku zvaničnika ovaj dokument nosi naziv: "Predlog Evropske unije podržan od strane Francuske, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).“
Ali šta zaista stoji u tom predlogu još uvek, što je razumljivo, zvanično niko nije objavio, ali neki njegovi delovi su, verujemo, sasvim ciljano već našli put do javnosti. Ono što se da primetiti jeste da postoje određene manje modifikacije u odnosu na verzije dokumenta koji se pojavio.
Predlog koji je na stolu u Beogradu i Prištini ima deset tačaka i smatra se načelnim dogovorom strana, koji otvara put za nastavak dijaloga i nakon eventualnog postizanja sporazuma, i novim dogovorima koji bi proizišli iz ovog dokumenta.
Vesti
22.01.2023. 15:04
Evo šta piše u francusko-nemačkom predlogu sporazuma Kosova i Srbije
Stoga se u jednom paragrafu plana kaže da dok sadašnji osnovni sporazum predstavlja važan korak normalizacije, obe strane će nastaviti sa novim zamahom procesa dijaloga koji predvodi EU, a koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa.
Jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu ključni su elementi ovog predloga. Neke su formulacije ublažene, ali suština je ostala gotovo netaknuta.
Ono što je za Srbiju bitno i što je svakako novina jeste da se mogućnost međusobnog priznanja ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), za šta se javno zalažu kosovski političari, ne pominju u dokumentu. Priznanje čak ni implicitno, dok se neke naznake članstva u UN mogu naći u drugim odredbama, ali opet ne eksplicitno.
U tekstu se navodi da se strane slažu ovim dogovorom, svesne da su nepovredivost granica i teritorijalni integritet i suverenitet i zaštita nacionalnih manjina osnovni uslovi za mir.
Takođe se navodi da se sporazum sklapa "polazeći od istorijskih činjenica i ne dovodeći u pitanje različite poglede strana na fundamentalna pitanja, uključujući i statusna pitanja“.
Vesti
21.01.2023. 08:55
"ZSO će biti formirana, sa ili bez Kurtija"
U tekstu se kaže da će strane međusobno razvijati dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava, a predviđa se priznanje državnih simbola.
"Obe strane će međusobno priznati svoje odgovarajuće dokumente i nacionalne simbole uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate“, stoji u predlogu.
Navodi se takođe da će se obe strane rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminacija.
Sporove između sebe, kako se podvlači u tekstu, Kosovo i Srbija će rešavati u skladu sa Poveljom UN isključivo mirnim sredstvima i uzdržavati se od pretnje ili upotrebe sile.
U tekstu predloga predviđa se da obe strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.
Eksplicitno se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, što je realno vrlo blizu tzv. "crvene linije“ o kojoj se govori u Beogradu – odnosno o članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Ovaj elemenat predstavlja korak dalje u upoređenju sa Briselskim sporazumom gde se eventualna blokada odnosi jedino na evropski put, a ne na međunarodne organizacije.
Vesti
25.01.2023. 22:35
Lajčak o nacrtu nemačko-francuskog plana za Kosovo
Jedan od članova predloga predviđa i eventualna rešenja za status srpske zajednice na Kosovu. Ne spominje se eksplicitno Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu koja je ključni kamen spoticanja kako među stranama tako i između Prištine i Brisela zbog odbijanja kosovskih vlasti da počnu sa primenom ovog dogovora.
"Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva kako bi obezbedili odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova“, kaže se u predlogu EU koji je podržan od strane Francuske, Nemačke i SAD.
Takođe se u takozvanom francusko-nemačkom predlogu predviđa formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu i pružanje snažnog nivoa zaštite srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
U predlogu se kaže da će strane produbiti saradnju u više oblasti poput: ekonomije, nauke i tehnologije, transporta i povezanosti, odnosa u pravosuđu i sprovođenju zakona, pošte i telekomunikacija, zdravstvene kulture, religije i sporta, kao i u zaštiti životne sredine. Posebno se navodi potreba saradnje po pitanju nestalih, prava raseljenih lica, kao i druge slične oblasti. Ta pitanja trebalo bi rešavati kroz zaključivanje konkretnih sporazuma. Predviđa se da detalji budu dogovoreni u dodatnim sporazumima koji će biti olakšani dijalogom predvođenim EU.
Takođe se spominje da obe strane uzimaju u obzir posvećenost EU i drugih donatora uspostavljanju posebnog paketa finansijske podrške za investicije za zajedničke projekte strana u ekonomskom razvoju, povezivanju, zelenoj tranziciji i drugim ključnim oblastima.
Predlogom se predviđa razmena stalnih misija, koje će biti osnovane u sedištu srpske, odnosno kosovske vlade. Takođe se predviđa da se praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biti obrađena posebno.
Trenutno Srbija i Kosovo imaju svoje oficire za vezu u skladu sa dogovorom koje su strane postigle u maju 2013. i primetno je da je u predlogu izbegnuto podizanje nivoa odnosa na nivo diplomatskih predstavništva čime bi Srbija implicitno priznala međunarodnopravni subjektivitet Kosova. Po aktuelnom predlogu, nivo predstavljanja je na jednoj stepenici više od tehničkog.
Poslednji član ovog plana odnosi se na primenu dogovorenih elemenata kako u ovom predlogu tako i briselskom dogovoru.
Navodi se da će strane uspostaviti zajednički komitet, kojem će predsedavati EU, za praćenje sprovođenja ovog sporazuma. Takođe se podvlači da obe strane potvrđuju svoju obavezu da sprovedu sve prethodne sporazume o dijalogu.
Upravo u ovim odredbama jasno je da će se insistirati na sprovođenju sporazuma iz Brisela i odredaba koje se odnose na uspostavljanje Zajednice srpskih opština. S tim što je iz više izvora potvrđeno da ZSO nikako neće po svom modelu ličiti na model Republike Srpske, što je nešto na čemu je Priština insistirala.
Da li je realno očekivati da postoji prostor za izmene ovog sporazuma jedno je od najbitnijih pitanja za dve strane. Beograd verovatno može da računa da je u sam tekst ovog predloga moguće i eksplicite uvrstiti Zajednicu srpskih opština. Jasna je intencija Zapada da se na ovoj odredbi Briselskog sporazuma insistira, naročito nakon izjave američkog predstavnika Gabrijela Eskobara koji je rekao, parafraziramo – ZSO će se dogoditi sa Kurtijem ili bez njega. Opet, teško je u ovom trenutku predvideti da li dalji pregovarački napori Srbije mogu dovesti do određenih pomeranja koji bi finalni predlog doveli malo dalje od naše zacrtane "crvene linije“. U svakom slučaju, to je nešto za šta se vredi boriti.
S druge strane, Priština definitivno ne može dobiti ono na čemu insistiraju – međusobno priznanje. Ta sintagma više nema mesta u predlogu. Zajednica srpskih opština je nešto što bi mogla biti njihova "crvena linija“, ali opet granice između Kurtijevih crvenih linija i žutih minuta toliko su porozne da su pregovori s njim ponekad naprosto besmisleni. Zasad odgovor Prištine, koja očigledno smatra da je ovim predlogom Srbija dobila malo više, jeste nanovo na granici incidenta. Naime, minorni politički faktori na jugu Srbije u opštinama Bujanovac i Preševo insistiraju na inkorporiranju pitanja "Preševske doline“ u konačnu verziju sporazuma. Osim sa zdravim razumom, ovaj se predlog kosi i sa osnovnim načelima pomenutog nemačko- francuskog predloga. Za sada će jedino ostati tema u pojedinim opozicionim medijima u samoj Srbiji.
Tako stigosmo i do pitanja svih pitanja – šta će sada da uradi Aljbin Kurti i šta ako on prvi odbije predlog velikih sila? Za sada na to pitanje niko nema odgovor – čak ni sam Aljbin Kurti.
Komentari
