Vesti
11.10.2021. 10:57
Vesti
17.10.2021. 08:05
Marko R. Petrović
Samit nesvrstanih
"Prilika da se druge države informišu o problematici kosovskog pitanja"
Istina jeste da politički značaj i moć nesvrstanih nisu kao pre 60 godina, ali je isto tako i svet drugačiji nego pre šest decenija, pa se i uloga i pozicija ovog pokreta ne mogu posmatrati iz vizure od pre šest decenija.
Šta god mislili danas o Pokretu nesvrstanih, najpre bi trebalo da se držimo činjenica. Prva je da Pokret postoji. Druga je da on okuplja čak 120 država, od kojih su sve sem Palestine punopravne članice Ujedinjenih nacija, što je reč o gotovo dve trećine članica svetske organizacije.
Isto tako činjenica je da Pokret nema toliki politički značaj i moć kao što ga je imao pri formiranju pre šest decenija. Ali činjenica je i da je svet danas mnogo drugačiji nego pre 60 godina. Zbog toga je u najmanju ruku nekorektno ocenjivati ulogu nesvrstanih danas, polazeći od toga šta je on nekada bio.
Ni neke druge organizacije nastale pre više od pola veka danas nemaju ulogu kakvu su imale u trenutku nastajanja, iz jednostavnog razloga jer se i svet promenio. Neke još traže model po kojem će se transformisati i prilagoditi se novim izazovima.
Pa zašto to ne bi bio slučaj i sa nesvrstanima. Potrebno je, dakle, promeniti ugao gledanja na sam Pokret, pa samim tim i na komemorativni skup koji je, povodom šest decenija postojanja Pokreta, protekle nedelje održan u Beogradu, i na kojem se okupilo više od sto državnih delegacija. A među šefovima država i diplomatija nesvrstanih našli su se istovremeno i ministri spoljnih poslova Rusije i Turske – Sergej Lavrov i Melvut Čavušoglu.
Život
13.10.2021. 06:05
Samit nesvrstanih: Oko stolova 7.000 cvetova, a na stolovima sarmice, ajvar... (FOTO)
Foto
Istina jeste da Srbija nije na spisku nesvrstanih zemalja, već je, baš kao od prošle godine i Rusija, samo posmatrač u ovoj organizaciji. Postavila se tako svojevoljno, pre svega zbog proklamovane težnje za prisajedinjenje Evropskoj uniji. To, međutim, nikako ne treba da bude prepreka Beogradu da održava bliske veze sa nesvrstanim zemljama.
Iza svega, naravno, stoje interesi, baš kao što se i sve druge države pre svega vode sopstvenim interesima. U ovom slučaju, korist bi mogla da bude višestruka – politička, ali i ekonomska.
Politička korist odnosi se, pre svega, na kosovski problem i zasniva se na jednostavnoj činjenici da od 120 članica nesvrstanih, čak 74 države nisu priznale jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost. U pitanju je, dakle, veliki deo članica Ujedinjenih nacija, te zato na obnavljanje veza sa nesvrstanima treba gledati kao na igru brojki, gde je svaki glas važan.
Iz istog razloga, verovatno, u Prištini na ovakav skup gledaju kao na neku vrstu nastavka lobiranja u kampanji za "otpriznavanje" Kosova.
To se može zaključiti iz izjave bivšeg ministra spoljnih poslova i lidera Alijanse za novo Kosovo Bedžeta Pacolija. On je još pre održavanja skupa ocenio da obeležavanje godišnjice osnivanja Pokreta nesvrstanih u Beogradu predstavlja izazov za Prištinu u procesu priznavanja i članstva u međunarodnim organizacijama.
"U narednim danima oko 80 ministara inostranih poslova iz celog sveta sastaće se u Beogradu na obeležavanju godišnjice osnivanja Pokreta nesvrstanih. Diplomatija mora aktivnije da se fokusira na suštinska pitanja državnosti Kosova, u odbrani naših interesa u inostranstvu i da bude u stanju da na vreme reaguje na korupciju srpske diplomatije", rekao je Pacoli za "Kosovo onlajn".
Slična je bila i reakcija predsednice privremenih institucija u Prištini Vjose Osmani koja je ocenila da Srbija zloupotrebljava status zemlje posmatrača u Pokretu nesvrstanih s ciljem, kako tvrdi, da iskrivi istinu o takozvanom Kosovu.
Ona je napisala na Fejsbuku da je takozvano Kosovo priznao znatan broj članica Pokreta nesvrstanih, a ostale je pozvala da, kako je rekla, ne padaju na propagandu Srbije.
Vesti
11.10.2021. 10:48
Šta je Putin poručio učesnicima skupa Pokreta nesvrstanih
Vesti
10.10.2021. 11:06
Naserov sin u Beogradu: "Jugoslavija je moj drugi dom"
Osmani zahteva da Srbija, kako je rekla, odustane od toga da podriva međunarodnu poziciju takozvanog Kosova.
"Da bi doprinela dobrosusedskim odnosima dve zemlje, Srbija mora da odustane od napora da podriva međunarodnu poziciju Kosova kroz lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i kampanjom protiv priznanja nezavisnosti Kosova od drugih država”, smatra Osmani.
Da njihova strahovanja nisu bez osnova potvrđuje i činjenica da je u poslednje tri godine čak 18 zemalja otpriznalo Kosovo, a njih 17 je došlo iz „nesvrstanih“. Jedna od njih je, na primer, i Gana čiji je predsednik Nana Akufo-Ado doputovao u Beograd, gde je i odlikovan Ordenom Republike Srbije na lenti.
Dvodnevni skup u Beogradu je, dakle, sigurno bio mesto na kojem su i drugim državama, koje su priznale kosovsku nezavisnost, mogli da budu prezentovani argumenti Beograda koji bi doveli do novih povlačenja priznanja. To je, dakle, latentna pretnja sa kojom je Priština konstantno suočena i sa kojom ne može lako da se izbori.
Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, podsetila je u izjavi za "Dojče vele" da je sličan skup, na pedesetogodišnjicu Pokreta nesvrstanih takođe organizovan u Beogradu i da je i tada kosovski problem bio jedan od fokusa.
"Dakle, u pitanju je bio kosovski problem i pre deset godina i danas. Jer, ovde su prisutne zemlje koje uglavnom ne priznaju nezavisnost Kosova, a s druge strane ima i zemalja koje su u onoj akciji otpriznavanja povukle priznanje Kosova“, rekla je Grubješićeva.
Ona istovremeno smatra i da je "ovde rusko prisustvo važno za Srbiju, kako bi i dalje držala Rusiju na svojoj strani kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja".
"Rusija takođe misli da ima šansu da se pozicionira među zemljama Afrike i jugoistočne Azije, koje su na ovom skupu, tako da smo se tu nekako našli i susreli su nam se interesi. Ali, tu ne bi trebalo zaboraviti ni trenutnu gasno-naftnu krizu, jer Srbija potpuno zavisi od ruskog gasa i ta činjenica se ni nakon prethodnog skupa nesvrstanih pre deset godina nije promenila“, zaključila je Grubješićeva za "Dojče vele".
Politički značaj ogleda se, takođe, i u širenju uticaja Beograda van regiona Zapadnog Balkana, a Pokret nesvrstanih predstavlja vrlo dobru osnovu za to. U prilog tome ide i činjenica da je sa mnogima od tih država nekadašnja Jugoslavija imala prilično razvijene odnose, političke, ali i ekonomske, pa bi njihovo obnavljanje u tom pogledu možda išlo brže i lakše.
A to dalje daje dodatne mogućnosti za razvijanje različitih vidova bilateralne saradnje, pre svega ekonomske. Slučajno ili ne, tek u isto vreme kada je na Sajmu održavan skup nesvrstanih, organizovan je i Sajam naoružanja i vojne opreme. A upravo su afričke zemlje, koje čine veliki deo članica Pokreta nesvrstanih, nekada bile veliki kupci naoružanja proizvedenog u bivšoj Jugoslaviji, pa danas predstavljaju potencijalno veliko tržište za srpsku namensku industriju.
Saradnja je, takođe, moguća i u oblastima poljoprivrede, građevinarstva, turizma... Paralelno sa samitom odvijali su se i drugi događaji, poput Poslovnog foruma u organizaciji Privredne komore Srbije, kao i brojni bilateralni susreti.
Živadin Jovanović, nekadašnji jugoslovenski ministar spoljnih poslova, ocenjuje za "Ekspres" da će Srbija imati višestruku korist od ovog samita. Najpre, kako kaže, samom organizacijom skupa vratila se u fokus svetske javnosti.
S druge strane, i on veruje da je to bila prilika da Beograd još detaljnije iznese činjenice i upozna države članice Pokreta sa pravim uzrocima i posledicama jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.
"Srbija kao dobar domaćin, naravno, nije koristila priliku da agresivno lobira za otpriznavanja Kosova, ali je to svakako bila prilika da se druge države bolje informišu o celoj problematici, kao i da se upoznaju sa principima kojima se Srbija vodi kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja, a to je da se do rešenja dođe mirnim putem i dijalogom“, kaže Jovanović za "Ekspres".
On dodaje da je veoma bitno što će sa tim novim, preciznim informacijama te države nastupati na svim drugim međunarodnim forumima na kojima budu učestvovale, bilo da je reč o skupovima u organizaciji Ujedinjenih nacija i njenih agencija ili o drugim međunarodnim susretima.
I Jovanović, takođe, ističe i onu drugu komponentu koja je bila prisutna, a to je bilateralna privredna saradnja gde, kako kaže, naročito ima mogućnosti da se ona proširi u oblastima IT tehnologija, proizvodnje i prodaje naoružanja i vojne opreme, kao i proizvodnje hrane.
Pre šest decenija, lideri 25 zemalja afirmisali su ideju ostvarivanja protivteže u tada blokovski podeljenom svetu.
U prethodnih 60 godina svet se značajno promenio, ali su podele, ipak, ostale, pa je ovaj skup bio prilika da se ideji zajedničkog delovanja zemalja koje nisu među vodećim političkim i ekonomskim silama sveta pruži novi podsticaj.
I DALJE AKTUELNE IDEJE
Ljubica Spaskovska, docentkinja na Departmanu za istoriju Univerziteta Eksiter, podsetila je u izjavi za BBC na srpskom da su neki od ciljeva iz vremena nesvrstanih i danas na agendi Ujedinjenih nacija.
"Tokom 2016. UN su objavile pregled glavnih međunarodnih ekonomskih i političkih izazova koji se moraju rešiti kako bi se postigli ciljevi Deklaracije o uspostavi novog međunarodnog ekonomskog poretka iz 1974. godine. Izveštaj potvrđuje da su neke ideje iz 70-ih još relevantne i korisne za aktuelnu 2030. agendu održivog razvoja“, ističe Spaskovska.
Ona citira deo govora predsednika Senegala Leopolda Sedara Sengora kada je prvi put posetio Jugoslaviju 1975. gde je sumirao dva centralna aspekta Pokreta – raznolikost, ali i opštu saglasnost oko demokratizacije međunarodnih ekonomskih odnosa.
"ʼBitno je da mi, nesvrstani, i pored različitosti naših puteva, sporazumno nastavimo da ostvarujemo naš zajednički cilj – uspostavljanje novog ekonomskog poretka u svetu, univerzalnijeg i pravičnijeg, koji će potvrditi međuzavisnost naroda kroz slobodu njihovih političkih i kulturnih opredeljenja.ʼ
Kada sam istraživala arhiv UN-a u Njujorku i imala priliku da posetim kompleks, shvatila sam da se sve te debate oko samoodrživog razvoja, slobodnog tržišta, Jug–Jug saradnje, kao i fer trgovina i sama Grupa 77 zemalja (koalicija država u razvoju) i danas nastavljaju, samo bez nas“, kaže istoričarka poreklom sa Balkana.
Fer trgovina je organizovani međunarodni pokret koji promoviše društveno odgovorno postupanje u trgovini sa proizvođačima iz siromašnijih sredina i zemalja.
"Mnogo toga što je Pokret predlagao i za šta se borio, naročito za jednakost i glas malih i srednjih zemalja u međunarodnim odnosima, i danas je aktuelno.
Tito u jednom intervjuu za britanski ʼGardijanʼ kaže da je nemoguće da Evropa postoji kao oaza mira u moru nestabilnosti i konflikta“, ističe Spaskovska u pisanom odgovoru.
Komentari
