Vesti
10.03.2023. 13:05
Vesti
10.03.2023. 14:05
Marko R. Petrović
Intervju
Veran Matić: "Duboka država štiti ubice"
Gotovo 24 godine prošlo je od ubistva Slavka Ćuruvije. Devet godina već traje suđenje optuženima za njegovu likvidaciju na Uskrs, 11. aprila 1999. godine u centru Beograda, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.
Uprkos tome što je sud dva puta donosio prvostepenu presudu kojom su četvorica optuženih – Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak – svi nekadašnji pripadnici RDB MUP-a Srbije, osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, pred Apelacionim sudom ponovo je otvoren pretres nakon što je suđenje po drugi put vraćeno na početak. Suđenje je nastavljeno u sredu svedočenjima Milorada Ulemeka Legije, nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, kao i pripadnika nekadašnjeg "zemunskog klana“, braće Aleksandra i Miloša Simovića.
Vesti
01.03.2023. 10:35
Apelacioni sud otvara pretres za proces o ubistvu Slavka Ćuruvije
U istom danu razgovarali smo i sa Veranom Matićem, koji se nalazi na čelu Državne komisije za istraživanje ubistava novinara, i čiji je rad umnogome doprineo da se dođe i do optužnice u slučaju ubistva vlasnika listova "Dnevni telegraf“ i "Evropljanin“, te da na kraju krajeva dođe i do suđenja i dve prvostepene presude. Komentarišući ono što su Ulemek i Simovići izjavili na sudu, Matić za "Ekspres“ kaže da se na ročištu u sredu nije dogodilo ništa što nije moglo da se predvidi.
"I na glavnom pretresu Milorad Ulemek je, kao i sada, potvrdio da stoji iza iskaza datog u istražnom postupku tužiocu Mandiću. Između ostalog, i na osnovu tog svedočenja dva puta je izrečena kazna od po 100 godina zatvora. I to nije moguće sada poništiti šta god da je pokušala odbrana da uradi. Braća Simovići rekli su da ne žele da učestvuju u sudskom procesu, ali i to je irelevantno jer su njihovi iskazi zakonito uzeti i potvrđeni, i na osnovu istih iskaza takođe je doneta dva puta prvostepena presuda. Uvek je teško sa slučajevima u kojima istraga traje dugo, a u ovom slučaju i samo suđenje. Kao što je dva puta zaključilo sudsko veće, u optužnici i dokaznom postupku prikupljeno je sasvim dovoljno materijala za osuđujuću presudu“, kaže Matić za "Ekspres“.
Vesti
11.04.2022. 08:26
Dan kada je ubijen Slavko Ćuruvija
Pratili ste suđenje svih ovih godina. Šta na Vas ostavlja najjači utisak?
"U Ustaničkoj ulici se ove nedelje sudaraju naša prošlost, sadašnjost i budućnost. Zato valjda na ulazu uzimaju mobilne telefone kako bi satima bili u vremenskoj kapsuli devedesetih. U tom vremenskom magnovenju, mislite da sanjate i trljate oči dok na par metara od vas stoji posedeli Radomir Marković sa crnim naočarama u zatvorskim sivim pantalonama (osuđen na 40 godina zatvora za ubistvo četvorice funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali, za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, za umešanost u otmicu i mučko ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića).
Stresete se kada ponovo čujete njegov glas koji ste zaboravili i potisnuli da ga se nikada više ne setite. Prođu vas žmarci kada drugooptuženog Milana Radonjića pred sudskim većem intimno oslovi sa ’Radonja’, pošto zamišljate kako mu je isto tako nonšalantno izdavao naredbe tokom ’veselih’ devedesetih.
Naježite se kada čujete da svemoćni bivši načelnik resora Državne bezbednosti, pričajući o Ulemeku, pominje rasformiran JSO i Legiju stranaca dok na metar od njega na optuženičkoj klupi sedi Ratko Romić. Začas vam se vrati film iz devedesetih koji vas u realnom vremenu surovo ošine da shvatite da nije u pitanju scena ’epohe’ iz neke serije, već sekvenca iz realnog života u kojima ovi ljudi imaju drugačije uloge u odnosu na vreme kada su gospodarili našim životima.
Prateći suđenje i ćaskanja o unucima i dedama, setih se sličnog osećaja koji mora da je imala Hana Arent, koja je izveštavajući sa suđenja nacističkom zločincu Ajhmanu kojem je suđeno u Jerusalimu, skovala termin ’banalnost zla’, kojim je iznela tezu da velika zla u istoriji nisu počinili sociopate i fanatici, već obični ljudi koji su prihvatili tumačenje autoriteta, države, da su akcije u kojima učestvuju normalne.
Specijalni sud je ove nedelje poprište naše katarze. Ne može da vas životno ne okrzne kada u sudnici čujete da se ljudi na optuženičkoj klupi pred sudijom sa razlogom hvale i raduju što su postali dede, dok neki tuguju što nisu doživeli tu radost trećeg životnog doba ili se po hodnicima žale da ih niko za to nije pitao. Slavku Ćuruviji nije dozvoljeno da postane deda.“
Vesti
01.12.2022. 13:05
Da li će slučaj Ćuruvija konačno dobiti rasplet?
Koliko je frustrirajuće da gotovo 24 godine od ubistva Ćuruvije još nemamo pravosnažnu presudu u ovom slučaju? I nećemo je, sigurno, imati bar još nekoliko meseci.
"Frustrirajuće svakako jeste. Nažalost nije jedina, ali je jedna od najvećih frustracija sa kojom se suočavam. Tu frustraciju možemo podeliti na dva dela – na period pre i posle ovog suđenja koje je ušlo u devetu godinu. Frustraciju dalje možemo usitniti na periode koje označavaju dve osporene pravosnažne presude na ukupno 100 godina zatvora koje su nas dovele do Apelacionog suda koji zaseda u zgradi Specijalnog suda. Ako ima nešto dobro u vezi sa lokacijom, onda je to simbolika mesta na kojem se sudi za organizovani kriminal gde smo na kraju završili nakon skoro četvrt veka.
Verujem da će i veće Apelacionog suda presuđivati imajući u vidu sve okolnosti koje su se događale u skoro četvrt veka koliko čekamo presudu za ubistvo, sve opstrukcije istrage, suđenja. Verujem da će imati u vidu i značaj ovog prvog velikog suđenja za ubistvo novinara u Evropi posle toliko godina, vodeći računa i o značaju presude kao prevencije za neka buduća planirana ubistva… Uloženo je jako puno truda, može se reći i političke volje, jer je Aleksandar Vučić učestvovao u osnivanju Komisije za istraživanje ubistava novinara upravo sa ciljem da se ubistva razotkriju i zločinci osude, a Komisija je na taj način postala i vladino telo.“
Nije bilo ni očekivano da odmah posle ubistva bude sprovedena istraga. Sama Branka Prpa rekla je da je slike osumnjičenih prvi put videla tek dve godine posle ubistva, dakle tek posle petooktobarskih promena. Zašto tadašnje vlasti nisu, uprkos obećanjima, više uradile na slučaju Ćuruvija?
"To je jedna od najvećih frustracija koja u priličnoj meri simbolizuje razočaranje nevladine scene i istinski nezavisnih medija nakon petooktobarskih promena. Nažalost, tu ne mogu da napravim nikakvu razliku između svih lidera koji su vodili ovu zemlju i koji suštinski nisu ništa uradili sve dok nije formirana Komisija za istraživanje ubistva novinara, koja je pre deset godina pokrenula stvari sa mrtve tačke. Verujem da je velika šteta načinjena u prva tri meseca nakon promena kada su uništeni brojni dokazi, ali to ne može da opravda pasivnost vlasti na polju istrage zbog Ćuruvijinog ubistva, što nam je značajno otežalo posao kada se pre desetak godina pojavio zračak političke volje koji smo iskoristili da korak po korak dođemo u trenutnu fazu.
Umesto ekspresnih hapšenja svih za koje smo znali da su učestvovali u zločinima, bili nalogodavci, i specijalnih tužilaca i sudija, kako bi se istražili sva ubistva i drugi zločini koje je činila država i kako bi se izvelo neophodno suočavanje sa zločinima Miloševićevog režima, ostavljen je prostor da se uništavaju dokazi, prave novi paktovi, realizuju ucene i stvara nova politika u okviru koje su metastazirale devedesete, i ostale da truju permanentno državni, institucionalni, kulturni, obrazovni organizam Srbije.
Ne samo da nije rešen slučaj Ćuruvija, već je samo pola godine posle promena ubijen novinar Milan Pantić. I ta istraga je opstruirana sve do današnjih dana. Ako možemo da kažemo da istraga na licu mesta i neposredno posle ubistva Ćuruvije nije dala rezultate, možemo to razumeti i zaštitom organizatora i egzekutora od istog tog sistema. Ali ubistvo Pantića dogodilo se u vreme demokratske vlasti, koja je morala upravo i na tom primeru da demonstrira različitost od Miloševićevog režima. Nažalost, više su pokazali sličnost.“
Hronika
27.04.2021. 12:04
Tri načina da se otkrije istina
Bitna stvar je i da, prema Prpinim rečima, a ona je živi svedok ubistva, osoba koja je pucala nije među optuženima, već da sa 60 odsto sigurnosti može da tvrdi da je njegovu čitulju videla u novinama još 2000. godine. Hoćemo li ikad saznati ko je povukao oroz?
"Nikada ne reci nikada. Ne bih da polemišem sa Brankom Prpom, ali moram da primetim da je indikativno koju pažnju dobijaju njeni navodi sa suđenja u medijima koji godinama unazad ćute na temu istrage i pravosudne golgote kroz koju prolazimo tražeći pravo i pravdu za Slavka Ćuruviju. Stičem utisak da njeno svedočenje, koje je vrlo argumentovano ranije već osporio tužilac, služi kao konstantno pogonsko gorivo i jedna od poslednjih nada već dva puta osuđenima za ovo ubistvo.“
Govorite o onome što je rekao tužilac Mandić pozivajući se na svedočenje Milorada Ulemeka Legije iz januara 2014. godine, a u kojem on kaže da mu je Radomir Marković rekao da su Radonjić i Kurak ubili Ćuruviju?
"Zamenik tužioca Mandić ocenio je da je Ulemek izneo istinita saznanja o činjenicama koje su mu poznate. To naročito jer nije menjao iskaz na više puta postavljano pitanje branioca Romića i Radonjića, što se, kako je zamenik tužioca Mandić ocenio, u jednom trenutku pretvorilo u nedozvoljeni pritisak na Ulemeka. Mandić je, takođe, ocenio i da možda nije suvišno napomenuti da koliko god se osporavao kredibilitet Legije, braće Simović i ostalih pripadnika ’zemunskog klana’ kao svedoka, zbog njihove kriminalne prošlosti, treba imati u vidu da je na osnovu njihovih svedočenja pred sudom doneto više pravosnažno osuđujućih presuda za veći broj lica i da pouzdanost njihovog svedočenja nikada nije osporena.“
A hoćemo li ikada saznati sa sigurnošću ko je nalogodavac? Osim da je u pitanju "osoba iz samog državnog vrha“. Ovako ispada da imamo zločin, žrtvu, neke ljude koji su u to umešani, ali nemamo onoga ko je to naredio i, na kraju, nemamo nekoga ko je to konkretno uradio.
"Nalogodavci više nisu živi. I to svi veoma dobro znamo. Voleo bih da ih je za života sustigla pravda, ali ta činjenica ne umanjuje značaj potvrde osuđujuće presude od strane Apelacionog suda. Kao što znamo, Radomir Marković je počeo sa davanjem iskaza o saznanjima u vezi sa ubistvima devedesetih, tri dana pred tužiocem Prijićem. Ali u nekom trenutku se povukao, verujem zbog vrlo jakog pritiska takozvane ’duboke države’ koju su predstavljali svi oni koji bi tim svedočenjem bili ugroženi. Ta svojevrsna omerta vlada još uvek, a videli smo to i u svedočenju svih bivših i sadašnjih pripadnika DB-a koji su pratili Slavka u danu kada je ubijen i dan ranije. Kao i vodećih ljudi službe iz tog vremena.“
Hronika
10.04.2020. 23:52
JELENA ĆURUVIJA: Ne znam hoćemo li ikada saznati istinu
Koliko ste lično, od kada ste stali na čelo Državne komisije za istraživanje ubistava novinara, bili suočeni sa opstrukcijom, ometanjima u istraživanju ubistava i Ćuruvije i Milana Pantića?
"Opstrukcija je sinonim za sve ono sa čime se suočavamo od samog početka rada. U slučaju ubistva Milana Pantića, ona je možda još izraženija jer se njegovo ubistvo desilo u mandatu postpetooktobarske demokratske vlasti. Logičan sled dosadašnje opstrukcije je da još uvek čekamo stav Tužilaštva za organizovani kriminal povodom preuzimanja ovog slučaja koji je, što se tiče Komisije za ubistvo novinara, praktično razrešen. Bilo je puno pretnji, vrlo opasnih naročito prema inspektoru Draganu Kecmanu, ali nije bilo dovoljno sistemske podrške da se te pretnje istraže. U nekim slučajevima morali smo sami da se bavimo tim pretnjama i da pokušamo da preveniramo da se ne dogodi neka eskalacija. Kada se dešavala neka sistemska opstrukcija u pristupu institucijama ili dokumentima, preko Aleksandra Vučića smo rešavali takve slučajeve.“
Kada smo poslednji put pričali na ovu temu, pre gotovo dve godine, rekli ste da je državna bezbednost na različite načine ostala u svakoj vlasti, u vrhu establišmenta, otvoreno ili najčešće kroz neke oblike koji se definišu kao "duboka država“, kao i da se i tokom suđenja videla ta strašna moć kroz stalne opstrukcije suđenja sa raznih strana. Da li su te strukture prisutne i danas? I kako ih se rešiti?
"Svako ko je svih ovih godina bio na brojnim ročištima mogao je da oseti atmosferu ’duboke države’ koja isijava iz samopouzdanja koje emituju osuđeni/osumnjičeni i njihovi branioci. Uostalom, pogledajte uređivački koncept medija koji i danas, četvrt veka kasnije, imaju toliko razumevanja za njihovu odbranu i argumentaciju i srazmerno malo za Slavka, njegovu porodicu i nas koji se borimo svih ovih godina. To je hobotnica koja opstaje sve do današnjih dana u različitim formatima i koja suštinski nikada nije dekonstruisana. Ona je ugrađena i u sistem sve više, i samo doslednom gradnjom institucija pravne države, efikasnošću u dolaženju do pravde, obračunom sa organizovanim i svakim drugim kriminalom, možemo se izboriti i sa tom državom koja nam visi oko vrata.“
Zbog čega i dalje kao da niko ozbiljno ne traga za Miroslavom Kurakom?
"Mislim da je bio zaštićen upravo i iz navedenih razloga. Štićen je iz našeg sistema. Naslućujem da je nečim ozbiljnim zadužio one koji mu omogućuju da ostane nedodirljiv sve do današnjeg dana. Ali i da postoji svakako strah od takvog angažmana. Pre dve godine tražili smo od direkcije MUP-a da krene u akciju jer je radna grupa došla do mesta boravka. Tadašnji v. d. direktora okupio je tim koji se bavi takvim aktivnostima i napravljen je realističan plan hapšenja. Dan pred hapšenje Kurak je nestao i, prema saznanjima koja imamo, promenio je državu i pod zaštitom je organizovanog kriminala na toj lokaciji. Nikada ne bi trebalo prestati sa naporima da bude uhapšen i priveden pravdi. Njegovo bekstvo od pravde je još jedna potvrda da je on bio jedan od aktera.“
Šta lično očekujete od novog suđenja pred Apelacionim sudom?
"Očekujem osuđujuću presudu. Ne mogu da zamislim drugačiji scenario nakon dve osuđujuće presude od ukupno 100 godina zatvora.“
Odbrana optuženih zastupa stav, što je sa njihovog stanovišta i logično, da je tužilac samo želeo da neko bude osuđen, makar ko, bez obzira na dokaze. Mislite li da je moguće da neko od već osuđenih dobije manju kaznu ili da. čak, možda bude i oslobođen?
"Živimo u takvo vreme da me ništa više ne može iznenaditi, ali i dalje verujem da postoje crvene linije koje jednostavno ne mogu da se prelaze. Verujem da oni koji odlučuju znaju šta bi proizvela svaka presuda manja od dosadašnje dve osuđujuće od po sto godina. Mislim da neće biti lako živeti i raditi sa bremenom smanjenih ili, nedajbože, oslobađajućih presuda.“
Kada biste se danas ponovo vratili u medije, medijski biznis, šta biste kao urednik prvo uradili? Uz to i pitanje – šta mislite o medijima danas i njihovom profesionalizmu?
"Primenio bih dosadašnje unikatno iskustvo. Naivno sam verovao da će naše specifično iskustvo ostati zakopano u devedesetim, a onda smo otkrili šta nam je sve donela postpetooktobarska medijska tranzicija. Ostali smo bez puno medija, bez puno kvalitetnih novinara. Smanjila se profesionalna supstanca. Sve manje medija i novinara su i lakše mete za pritiske i pretnje. I pored svega mislim da ima prostora za neku vrstu obnove profesije, nekom generacijskom akcijom kao što smo to imali osamdesetih kada smo osnivali B92.“
Komentari
