Život
29.07.2021. 17:05
Vesti
21.08.2022. 14:45
Đoko Kesić
"Tito – večni partizan“
Šminkanje mrtvog maršala
U Zagrebu nedavno objavljena je knjiga "Tito – večni partizan“ nemačke istoričarke hrvatskog porekla Mari-Žanin Čalić. Knjiga je najpre objavljena u Nemačkoj, imala je više izdanja, pa je štampana i na hrvatskom jeziku. Gospođa Čalić je profesorka istorije jugoistočne Evrope na minhenskom Ludvig Maksimilijan univerzitetu.
Knjiga se prvenstveno bavi fenomenima: "životopisom J. B. Tita, uz Teslu, najvažnijeg čoveka u povijesti ovih prostora... Sudbinom druge Titove supruge, Nemice Lucije Bauer o kojoj je Tito šutio cijelog života.“ Istoričarka dr Čalić takođe piše o misteriji partizanskog vođe – ko je on – kao i o njegovim greškama i odlukama kao vrhovnog komandanta. Jer on je "poput Hitlera i Staljina sam donosio odluke, koje su često bile kobno pogrešne“.
U poglavlju "Lucie Bauer – sudbina jedne Nemice“ piše da su se oni upoznali u Moskvi, zapravo u Kominterni, gde je Lucija takođe radila. Posle izvesnog vremena venčali su se 1936. godine. Ona je njega zvala Fridrih. Već marta 1937. Broz po zadatku Kominterne odlazi u Pariz. Iz Pariza je svojoj supruzi napisao nekoliko pisama. "Najdraža moja Mala“ pisao je svojoj Luciji na nemačkom. Piše da čini sve kako bi ona došla kod njega u Pariz i savetuje joj da ne bude nervozna "jer to bi moglo da bude opasno. Ali obavezno bi trebala posetiti malog Žarka u domu“. Dalje piše kako „nestrpljivo čeka njen odgovor. S puno srdačnih poljubaca, tvoj Friedrich“.
Lucija se u međuvremenu razbolela. Odlazi svojoj prijateljici Berti Glaser na Krim da bi se izlečila. Svakako nije znala da je šef obaveštajne službe Nikolaj Ježev juna meseca 1937. naredio o tzv. Nemačkoj operaciji. Motiv je da "Nemački glavni štab i Gestapo organizuju širok raspon aktivnosti špijunaže i diverzije“ – piše dr Čalić. Od juna 1937. do decembra 1938. uhapšeno je, internirano iz SSSR-a, u logore poslato i streljano oko 4000 Nemaca.
"Jugoslovenskom predstavniku u Kominterni stigao je 21. jula 1937. šokantan telegram iz Simferopolja: ’Lucia noćas uhapšena, molim hitno intervenisati.’ Šta god je ovaj pokušao preduzeti, bilo je uzalud. NKVD je prebacio Luciu nekoliko sedmica kasnije u Moskvu, u ženski zatvor ’Novinka’... Lucia Bauer je islednicima NKVD-a priznala krivicu zbog koje je osumnjičena. U noći 29. decembra 1937. Lucia i brojni osuđenici prebačeni su kamionima u 27 kilometara udaljeno Butrovo, područje ograđeno bodljikavom žicom. Tu je streljana...“
"Kako je Tito doznao za hapšenje i smrt svoje Lucie, koju je tako čeznutljivo čekao? Izvori ne govore ništa o tome. On sam nikad ni reč nije rekao o braku sa Luciom Bauer. Da je uopšte postojala u njegovom životu doznalo se tek nakon otvaranja sovjetskih arhiva devedesetih godina..“, piše dr Čalić.
Ime Lucije Bauer u srpskim istorijskim istraživanjima, pa i u publicistici, nije nepoznato. Naprotiv. O tome je napisano iznenađujuće mnogo. Tako u knjizi "Sve Titove ljubavi“ publicista Filip Radulović piše o strasnoj ljubavi Broza i Lucije Bauer u Kominterni. Prema njegovom kazivanju, Tito je istinski voleo ovu Nemicu. Radulović svedoči da je u arhivama pronađena Titova beleška o vezi sa Lucijom. Tu stoji da je ona bila "divna osoba“.
Život
06.08.2021. 13:45
Serijal: Sve Titove ljubavi (2. deo)
Život
13.08.2021. 08:00
Serijal: Sve Titove ljubavi (3. deo)
"Tako je brinula o Žarku, registrovali smo se u hotelu ’Lux’ 1936. Ubrzo je zbog partijskih obaveza morao nazad u Pariz i Zagreb, a Lucia Bauer je bila uhapšena, navodno je bila nemački špijun. Broz se nje zvanično odrekao, zbog njegovog partijskog napredovanja“, piše Radulović.
Da li to objašnjava i iznenađujuću činjenicu da NKVD Broza nije sumnjičio za saučesništvo u špijunaži sa suprugom Lucijom? To je svakako tajna.
Doktorka Mari-Žanin Čalić u knjizi "Tito – večiti partizan“ piše o Titovim ratnim iskustvima i stradanjima. Počinje sa Užičkom republikom. "Nedugo nakon trijumfa nad četnicima, Tito je doživeo debakl. Poslednje nedelje septembra 1941. Vermaht je napao Užičku republiku. Tada je Titov štab imao oko 14.000 boraca u 23 odreda. Kad je nemačko vazduhoplovstvo bombardovalo grad, morao je gledati kako partizani, iscrpljeni nedeljnim borbama, panično beže... Tito je u Užicu izdržao do samog kraja. Nakon duge noći pod vatrom bombi i artiljerije, jedva je automobilom pobegao iz grada, pre nego što je prepešačio tridesetak kilometara do Zlatibora... Posle su stigli u Sandžak. Tako je početkom decembra 1941. ustanak u Srbiji i Crnoj Gori praktično ugušen...“
Gospođa Čalić piše da je "Stari“ shvatio svoju krivicu, odstupanje iz Užica traljavo je izvedeno, partizanske jedinice prihvatile su frontovsku borbu sa nemačkom elitnom vojskom i stravično izginule. Tito, u krugu najbližih vojnih i partijskih rukovodilaca, podnosi ostavku. Tome su se snažno protivili Aleksandar Ranković, Ivo Lola Ribar i Edvard Kardelj... Tito se posle brzo oporavio i 21. decembra na Staljinov rođendan osniva u mestu Rudo Prvu proletersku brigadu sa 1200 boraca...
Tito je hteo da izgradi svoju Crvenu armiju. Prvi komandant Prve proleterske bio je Koča Popović, španski veteran, pesnik, esejista međunarodnog ugleda, studirao filozofiju u Švajcarskoj i na Sorboni... Popović je u ratu pokazivao inicijativu, hrabrost i taktičku veštinu, kao retko koji komandant. Tito je lično zapovedao i u najzahtevnijim vojnim operacijama. "Baš kao Hitler i Staljin, Tito je verovao da je veliki vojskovođa“, prisećao se Vladimir Velebit.
"Molimo vas da imate više poverenja u nas“, žalio se Koča Popović Vrhovnom štabu. "Vaše naredbe stižu prekasno... a onda su ponekad i pogrešne jer se odavno promenilo stanje na terenu.“
Doktorka Čalić otkriva kako je Tito neprestano od Staljina tražio pomoć, Staljin je od njega tražio da se ne deklariše kao komunista i da ne slavi godišnjicu Oktobarske revolucije. To traže saveznici SAD i Britanija. Oni su tada tipovali na Dražu Mihailovića.
Život
04.08.2022. 14:26
Tito, mit o neumrlom vođi
Život
25.05.2021. 13:05
Titovi potomci: Šta rade, gde i kako žive
Zanimljiv je i deo koji govori o Titovom identitetu. "Sve do kraja 1942. Tito se nije pojavio pod svojim pravim imenom. Tek nakon osnivanja Antifašističkog veća morao je otkriti svoj identitet. Partijske novine ’Borba’ objavile su 6. decembra 1942. fotografiju vrhovnog komandanta, a početkom 1943. Tito se javno deklarisao kao ’Hrvat Josip Broz’. Gestapo i Vermaht do tada nisu imali pojma ko je tajanstveni Tito?“
Kasnije su u policijskoj kartoteci našli podatke o Ivanu Brozu, metalostrugaru... "Ni britanska tajna služba u to vreme nije bila mnogo pametnija. Nagađali su da Tito uopšte ne postoji, da bi se iza toga mogao kriti celi odbor ili čak žena...“, piše dr Čalić.
Knjiga Dr Mari-Žanin Čalić je zanimljiva. Otkriva i neke istoričarima nepoznate detalje o Josipu Brozu, ali u suštini ona sa određenom setom šminka Josipa Broza. Hrvati dobrano imaju razloga da ulepšavaju Brozovu istoriju jer oprostio im je mnoge zločine iz NDH, baš nad Srbima. Sumnjiva je i njena tvrdnja da je "značajan broj Hrvata i Muslimana pristupio partizanima tokom 1942“. Dve godine kasnije, svakako.
Ako prihvatimo standardnu psihološku zakonitost da se karakter čoveka najbolje prepoznaje u njegovom odnosu prema ženama, šta onda reći o tome da Tito nije prećutao samo svoju suprugu Luciju Bauer, nego i čitavu kolonu devojaka i vanbračne dece, ozbiljno obdanište, koje je bezočno ostavljao i nikad se nije interesovao za njih.
Takođe, neprecizan je podatak da se vrhovni komandant ratosiljao sopstvene iluzije da je veliki ratni strateg i komandant krajem 1942. godine. To je pokušavao da ostane do kraja rata. Neke njegove komandne odluke stajale su mnogo života. General Pavle Jakšić, narodni heroj i komandant VII Banijske divizije, u svojim memoarima beleži kako je Tito njemu više puta naređivao da prihvati frontalnu borbu sa Nemcima, što je on odbijao. General Jakšić dalje piše da Broz nikako nije hteo da posluša Koču Popovića da ne vuče 4000 ranjenika sa Vrhovnim štabom. "Treba napraviti skrovite partizanske bolnice jer sa ranjenicima ne možemo voditi gerilski rat“, govorio je Koča Popović.
Broz ni da čuje. A hladno je ostavio 4.000 ranjenika na Sutjesci, koje su Nemci posle ubili.
Na kraju, proboj iz grotla Sutjeske u leto 1943. nije se dogodio u skladu sa Titovim naređenjem. Koča Popović sa svojim jedinicama krenuo je dve večeri ranije. Za njim je krenuo general Pavle Jakšić. Nisu poštovali ni maršrutu proboja koju je Broz izdiktirao... Partizani, uz ozbiljne gubitke, izašli su iz obruča, a Broz je, preko svojih čauša, bio oformio komisiju za odgovornost Koče i Pavla Jakšića. Na Kraju je Ranković to nekako olabavio rečima: "Da toga nije bilo, malo ko bi živ napustio Sutjesku.“
Komentari
