Svet
08.02.2022. 06:05
Vesti
19.02.2022. 06:05
Marko R. Petrović
Intervju-Vlade Radulović
Srbija između partnerstva sa EU i bratskog zagrljaja Rusije
Ukrajinska kriza se, bar tako deluje, za sada smiruje.
U to pokušavaju da nas ubede zvaničnici Rusije koji objavljuju kako su veliki manevri završeni te da se jedinice ruske vojske polako povlače u kasarne.
Zvaničnici NATO-a, međutim, nemaju takav utisak, navodeći kako se Moskva i dalje sprema za rat sa Kijevom, koji bi pretio da eskalira u najveći ratni sukob još od Drugog svetskog rata.
Vesti
14.02.2022. 08:10
Branko Krga: Amerika u Ukrajini pokušava da odbrani sebe
Vlade Radulović, direktor Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, ističe u razgovoru za "Ekspres“, iako na prvi pogled deluje da su tenzije na ukrajinsko-ruskoj granici dešavanja koja ne bi trebalo mnogo da se tiču Srbije, postoji nekoliko razloga zbog kojih se u Srbiji sa posebnim oprezom mora pratiti šta se dešava u tom delu Evrope.
"Prvo, nema dileme da će svako dalje zatezanje odnosa na relaciji Zapad–Istok, ostavljati sve manje manevarskog prostora za našu neutralnu poziciju, poziciju nesvrstavanja, odnosno politiku vojne neutralnosti. Iako smo do sada uspevali da održimo taj kurs balansirajući između dve strane, bojim se da bi novi krug sankcija i pritisaka koje bi EU nametnula Rusiji u slučaju potencijalne ruske invazije na Ukrajinu, kao neka vrsta lakmus papira za buduće članstvo bila postavljena i pred nas.
Naime, bila bi to za Brisel idealna prilika da se uveri u iskrenost naših namera i spremnost da jednog dana postanemo punopravna članica EU, ali i potencijalno dodatni argument svima onima koji Srbiju kritikuju da je ruska ’filijala’ na Balkanu. U svakom slučaju, pritisci bi se povećavali iz dana u dan, a okretanje jednoj strani značilo bi drastično pogoršanje odnosa sa drugom“, kaže Radulović za "Ekspres“.
Kakvi bi konkretno ti pritisci mogli da budu?
"Reč je, pre svega, iz moje perspektive, o političkim i političko-diplomatskim pritiscima. Dakle, ne očekujem nikakvu konkretnu vrstu pritisaka ili daleko bilo neku vrstu sankcija, kako ljudi razmišljaju. Prosto, tu vam je, pre svega, sa jedne strane priča da li vi zaista hoćete u Evropsku uniju ili nećete.
S druge strane su neka pitanja koja se potencijalno mogu otvoriti, a to je pitanje Kosova i Metohije, to je pitanje Republike Srpske i tome slično. Ali to je matrica koja je odranije prisutna i nije to ništa novo. I kada govorimo o mogućnostima na koje bi se odnosili ti pritisci, oni mogli da uslede i te priče bi dobile na značaju onog trenutka ako bi Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu i bila suočena sa sankcijama sa zapada. U skladu sa tim za nas je bitan ovaj segment Evropske unije jer bismo se našli prosto pod pritiskom da moramo, ako hoćemo i težimo ka Evropskoj uniji, da uvedemo sankcije Rusiji, odnosno da uradimo ono što smo vešto izbegavali sve ovo vreme, a to je da se Moskvi ne zameramo.
Dakle, za nas bi to bio veliki pritisak, ali suštinski ne bih očekivao ništa drastičnije niti nešto što bi Srbiju moglo ozbiljno da ugrozi.“
Svet
16.02.2022. 12:13
Hitan sastanak G7...
Svet
16.02.2022. 12:04
"Moskva mora da bira između rata i diplomatije"
Da li bi bili mogući i neki drugi pritisci?
"Mi hipotetički možemo da razmišljamo da li bi te političke pritiske mogli da prate i određeni pritisci u segmentu ekonomije, ali, kažem, previše je to hipotetičko polje u ovom trenutku. Zato pominjem taj diplomatsko-politički segment koji bi, prema mom mišljenju, forsirale ne SAD, već pre svega oni u Evropskoj uniji koji su nam i do sada osporavali pristupne pregovore i tome slično pod izgovorom da smo mi ruska filijala na Balkanu, da mi ne samo što ne uvodimo sankcije, već i ne poštujemo uvedene sankcije, budući da kupujemo naoružanje iz Ruske Federacije. Tu mislim, na primer, na baltičke zemlje. Ali bila bi to prilika da se otvore razne druge teme koje se nas direktno tiču, a to su pre svega Kosovo i Metohija i Republika Srpska, ali i na taj deo koji se tiče budućeg članstva u EU. Dakle, da se odrazi na priču oko otvaranja i zatvaranja poglavlja, da nas udalji od tog nekog našeg evropskog puta pod izgovorom da nismo dosledni i da ne sprovodimo ono što oni zovu zajednička odbrambena i bezbednosna politika.“
I to baš sada kada smo otvorili neke klastere.
"Da, baš tako. I to je suština. Ne treba mistifikovati da bi tu ne znam kakvi pritisci bili. Ali, eto, mogli bi da se pre svega odnose na te neke oblasti koje se tiču pregovaračkih poglavlja.“
Kažete da je Srbija do sada vešto izbegavala uvođenje sankcija Rusiji. Ukoliko dođe do nekog sukoba, kako bi i dalje mogla da balansira, i kako bi realno mogla da se postavi? Da li da se, kao na izboru za mis, "zalaže za mir u svetu“ ili nešto drugo?
"Nemam dilemu da bi čak i u toj situaciji Srbija pokušala da se ne svrsta ni na jednu stranu, koliko god pritisaka bilo. Da se ne lažemo, pritisci bi dolazili i iz Moskve, a ne samo sa Zapada, jer je i Rusiji bitno da pronađe saveznika.
U ovom trenutku, Rusija sem Belorusije nema nijednog saveznika, a ima ogroman broj zemalja koje su protiv nje i ogromnu propagandu koja ide protiv nje. Tako da bi Rusija nastojala da pronađe bar još nekog ko bi stao na njenu stranu. S druge strane, ne čudi, tome u prilog govori informacija koja se pojavila na jednom ruskom portalu, a kasnije su to preneli i neki ruski stručni vojni portali, da Rusija razmatra raspoređivanje taktičko-operativnog kompleksa ’Iskander’, sistema koji bi mogli da nose i nuklearne bojeve glave, u Srbiji. Svojevrstan je skandal da se tako nešto pojavi.
Nije, doduše, reč o nekom zvaničnom mediju, reč je o vojnim portalima, ali simptomatično je to što su to vojni portali koji su vrlo bliski Generalštabu oružanih snaga Ruske Federacije. Dakle, neko ko je veoma blizak ruskoj vojsci. Očigledno se to pojavljuje kao neka vrsta lakmus papira da se vidi prosto kako bi se reagovalo. Čak i da Rusija ništa ne potencira, sa takvim vestima može samo da otvori dodatno problem ovde na Balkanu. Prvo će dati argumente onima koji baš ne gledaju blagonaklono prema nama koji nas kritikuju za naš odnos prema Rusiji u proteklim godinama. Isto tako će dati municiju u ruke onima koji prosto koriste svaku priliku da ukažu na to kako je Srbija ruski pion na Balkanu. Pre svega mislim na kosovske Albance, na Hrvate, a bogami mislim i na bošnjački deo Bosne i Hercegovine koji već nedeljama trubi o tome kako Srbija zapravo preslikava na Balkan ono što radi Rusija.
Dakle, ne mora Rusija ništa nužno da uradi. Dovoljno je da se pojavi sa takvim informacijama i da nam dodatno zakomplikuje već nezgodnu situaciju.“
Vesti
14.02.2022. 10:35
Koliko je Srba u Ukrajini i šta im se savetuje
Svet
17.02.2022. 14:05
Datum ruske invazije - novi fijasko obaveštajaca SAD
Koliko bi realno bilo da Rusija zaista izazove neku krizu na Balkanu ne samo puštanjem tih lažnih vesti, nego da nešto i konkretno uradi?
"Ta opasnost realno postoji. Pratio sam brojne stručne komentatore, novinare, različite portale u regionu od Severne Makedonije, preko Crne Gore do Bosne i Hercegovine. I čini mi se da provejava određena doza konsenzusa među njima, a to je da strahuju od određenih proruskih elemenata koji postoje ovde. Pre svega je reč o nekim udruženjima, grupama građana, frakcijama, mahom su to patriotske frakcije navijačkih organizacija.
Politička klima u svim ovim državama je izuzetno napeta i nezgodna. Plodno je tle da vrlo lako dođe do nekog ekscesa. Čini mi se da provejava neka doza straha da bi Rusija mogla da iskoristi ovaj prostor kako bi skrenula fokus sa sebe i svojih granica, kako bi potencijalno iskoristila te radikalne ekstremističke desničarske grupe za izazivanje određenih nemira i incidenata.
Nažalost, svi znamo na Balkanu da je potrebno vrlo malo da to ode u nekom pravcu koji nikako nije dobar. U prilog tome govore i izveštaji Evropskog saveta za spoljne poslove ili pak analize i izjave brojnih međunarodnih stručnjaka koji smatraju da bi Rusija mogla da stoji iza pokretanja nekog novog sukoba u BiH. Takav sukob zapalio bi čitav region, pa bi Brisel i Vašington morali da se pozabave gašenjem požara u ovom delu Evrope, umesto rešavanja sukoba na istoku Ukrajine.“
Da li to znači da je opasnije zameriti se Rusima nego Zapadu?
"To je veliko pitanje. To su lice i naličje jedne priče. Pitanje je da li uopšte postoji opcija manjeg zla. Zameranje sa Rusijom bi moglo da rezultira energetskom krizom ili nečemu tome sličnom. Dakle, prosto bi moglo da dođe do odlaganja ili prekidanja nekih ranije ugovorenih sporazuma, ugovora... Sem toga, Rusija ne može da povuče kapital odavde, jer ga ovde i nema, niti može da vrši neke ekonomske pritiske zato što je njen ekonomski uticaj na Srbiju minoran. Zaista, Rusija nije nikakva ekonomija ako je poredimo sa globalnim svetskim ekonomijama. Opet, s druge strane zabrinjava ona izjava koju je svojevremeno Putin dao – 'pa ako može Kosovo, zašto ne bi mogao i Krim'.
Dakle, indirektno on pokazuje da se neće nešto mnogo obraćati pažnja na druge, ako se pronađe konsenzus za sopstvene interese. S druge strane postoji teret koji se pre svega tiče naših evropskih integracija, teret političko-diplomatskog polja koji bi potencijalno možda mogao za sobom da povuče i neku ekonomsku priču, smanjenje investicija ili tome slično. Drugačija je prizma pa drugačije treba i posmatrati stvari. Nije ista prizma posmatranja Balkana iz perspektive zapadnih zemalja i NATO-a i Ruske Federacije. Gubitkom Severne Makedonije i Crne Gore, porazom koji je Rusija pretrpela njihovim ulaskom u NATO, jedini manevarski prostor iza prve linije NATO-a jesu upravo Srbija i Bosna i Hercegovina. I mnogo su one u tom nekom potencijalnom razračunavanju značajnije i bitnije za Rusku Federaciju nego što su Zapad.“
Zašto?
"Zato što je reč o vojno, hajde da kažem, zanemarljivim snagama, iako oružane snage Republike Srbije u odnosu sa onim čime raspolažu okolne države nisu zanemarljive. Ali u poređenju sa NATO-om, mislim, probali smo 1999. godine pa smo videli šta se desilo. U suštini smo okruženi NATO članicama. I kao takva Srbija se tretira kao partner, poštuje se njena politika volje neutralnosti i što se NATO-a tiče to je to.
U celoj priči bi Rusi imali interes da prosto pokušaju da pomrse konce iza prve linije NATO-a. Na kraju krajeva, videli ste šta se dešavalo u Crnoj Gori sa pokušajem puča gde su direktno učestvovali ruski operativci. Videli ste šta se dešavalo u Severnoj Makedoniji u pokušaju da se spreči formiranje vlade. Iz kog razloga? Pa zato što su Rusi tada shvatili da će, ako dođe do formiranja vlade na čelu sa Zaevom, doći do Prespanskog sporazuma i da će pored Crne Gore izgubiti i Makedoniju, da gube svoje uporište u Evropi. Dakle, u tom razračunavanju je mnogo opasnije zameriti se Rusiji.
U principu NATO radi stvari koje radi i poštuje to što mi radimo i nema apsolutno nikakvih problema. Niti oni imaju bilo kakav interes da nešto dodatno komplikuju, ali mogu pojedine zemlje na političkom nivou da nam prave određene probleme govoreći da nismo dosledni i iskreni politici prema EU, da sve vreme pričamo jedno, a da radimo drugo... Zato je pozicija Srbije veoma teška jer mi ne smemo da dozvolimo sebi da se zamerimo ni sa Zapadom niti sa Istokom. Nikako.“
Kako se onda postaviti?
"Čini mi se da je za našu zvaničnu politiku podjednako neprihvatljivo zameranje Rusiji, isto toliko koliko i EU i SAD. Istini za volju, potencijalno zahlađenje odnosa sa Zapadom Srbiju može mnogo više koštati nego kada bi to bio slučaj sa Moskvom. Ne treba zaboraviti da najveća ekonomska pomoć već dve decenije dolazi upravo sa političkog zapada. Njihove kompanije upošljavaju izuzetno veliki broj domaćeg stanovništva. Tržišno smo kao zemlja okrenuti EU. Neke od najznačajnijih i najvažnijih investicija u Srbiji dolaze sa Zapada, a na kraju krajeva i naša dijaspora daleko je brojnija u zemljama koje su članice EU ili NATO-a.
Rusija pak, sem u segmentu vojne saradnje i energetike, nema mnogo šta da ponudi. Njene investicije izostaju, a najznačajnija među njima – NIS i dalje izaziva brojne kontroverze. Od načina i cene prodaje, preko negodovanja stanovništva u Vojvodini zbog uništavanja njiva i useva, do teških optužbi na račun ruskog menadžmenta da je kriv za samoubistvo jednog radnika. Situaciju jedino otežava činjenica da smo gotovo u apsolutnoj meri zavisni od ruskog gasa, pa bi uskraćivanje ovog energenta za nas bio izuzetno teško rešiv problem. Naravno, Srbiji je Rusija važna i po pitanju statusa KiM, ali Moskva tu nije jedini partner, budući da i Kina, stalna članica SB UN sa snagom veta, zastupa isti stav.“
A da li baš ta potreba Rusije da ima makar nekog saveznika ovde može da predstavlja neki adut Srbije da ublaži moguće pritiske sa njihove strane. Da im daje nadu da je uz njih, a da istovremeno ne okreće leđa Zapadu?
"Pa, mi to možemo i to je recept koji primenjujemo. Ali je pitanje koliko bi on mogao da bude održiv ako dođe do zatezanja do krajnjih granica. Prosto, dovešće se u pitanje ta naša politika, nazovi je četiri stolice ili kako god, jer će reći – stvarno, pa gospodo, tolerisali smo vam kupovinu naoružanja, tolerisali smo vam to što nećete sankcije, pa hajde sada stvarno da vidimo šta vi zaista hoćete. A opet, sa druge strane, imaju i Rusi svoje argumente. Rusi mogu da kažu – dobro, kada smo se dogovorili da ćete nam dati diplomatski status humanitarnom centru u Nišu, vi to još niste uradili. Najavili ste, a niste uradili. Uveli ste sankcije našem savezniku i partneru članici ODKB-a, Belorusiji, itd. Imaju i oni svojih argumenata pa mogu da ih pokrenu.
Mi možemo hipotetički da ublažavamo te potencijalne pritiske, ali sposobnost našeg ublažavanja tih pritisaka direktno i neminovno će zavisiti od toga koliko zategnuti odnosi budu bili između velikih igrača. Sve dok postoji određena doza popuštanja, da se izrazim laički, lufta, da nije zategnuto do krajnjih granica, i sve dok se ne turiraju tenkovi sa obe strane granice i ne približavaju se jedni drugima, možemo da se trudimo i da ostajemo po strani. Eto vidite da niti naši zvaničnici izlaze sa nekim izjavama po pitanju dešavanja na istoku Ukrajine niti neko nas pritiska i od nas traži da se po tome izjasnimo. To je takva situacija. Međutim, ako dođe do toga da se turiraju tenkovi i da se vrši dekonzervacija konzerviranog naoružanja, bojim se da ćemo silom prilika biti suočeni sa tim da prosto moramo da odaberemo gde ćemo i šta ćemo. A ja se opet nadam da čak i u takvom potencijalnom scenariju mi možemo da pronađemo onaj minimum prostora da koliko je moguće više ostanemo po strani od svega toga.“
Ili se može ponoviti 1948. godina da moramo da kažemo "ne“ jednoj strani, a da dobijemo nešto sa druge strane?
"Mislim da to sada nije situacija. Mislim da okolnosti nisu iste, ali naravno da ta opcija uvek postoji. S tim što apsolutno nemam dilemu da bi Srbiju to odvelo u ozbiljne probleme. Prosto u takvim odsudnim trenucima reći Rusiji ’ne’ jedan deo stanovništva ne bi prihvatio nikako. A s druge strane Rusi bi upravo preko svojih grupa koje postoje ovde inscenirali određene događaje, tako da bi to Srbiju odvelo u vrlo, vrlo problematičnu poziciju. Mislim da su svi toga svesni i zato se prosto trudimo da ne talasamo previše.“
Mislite da bi tu srce i dalje bilo jače od mozga?
"Apsolutno. To pokazuju stvari na terenu. Mislim to je jasna stvar. Vi imate situaciju da je jedan tabloid, koji je dnevno svojevremeno prodavao između 100.000 i 105.000 primeraka, kada je objavio poklon poster Vladimira Putina prodao više od 130.000 primeraka. To su prosto činjenice. Jaki su još ti antagonizmi, s jedne strane kada govorimo o NATO-u i svemu onome što je bilo 1999. godine, i onome što je posle usledilo – podrška takozvanoj kosovskoj nezavisnosti.
S druge strane, opet, ruska propaganda je uradila svoje. Priča oko podrške u Ujedinjenim nacijama je činjenica i nije ništa sporno. Ali imamo i propagandu koja se tiče podrške Srbiji svemoćnim naoružanjem, ovakvim, onakvim koje ore brda i doline i ne znam šta sve radi. Ona je rezultirala prosto time, zapravo imate jedan paradoks. Paradoks kaže da su najjače političke partije u Srbiji bar deklarativno za članstvo u Evropskoj uniji, a suštinski kada pogledate stavove stanovništva, vidite da je ta podrška tek na 50, pa i ispod 50 odsto. Da ne govorim da je podrška članstvu u NATO-u na nivou osam-devet odsto.“
PAUZA U NAORUŽAVANJU
"Potencijalno izbijanje sukoba na istoku Evrope direktno bi se odrazilo i na planirane nabavke naoružanja za Vojsku Srbije, koje su ranije dogovorene u Rusiji. Takva situacija odložila bi sve isporuke sredstava ratne tehnike, što bi u određenoj meri, ali ne presudno, uticalo i na dalji proces modernizacije naših oružanih snaga“, kaže Vlade Radulović.
Komentari
