Zdravlje
18.02.2022. 07:05
Lena Munitlak i Teodora Stojanović

Testiranje "supervakcina“

Korona rezime – šta dalje?

Koronavirus
Izvor: Shutterstock

Nekada se čini kao da život pre pandemije nije ni postojao.

Hajde da se vratimo u 2020. godinu, na sam početak, kada je bio i onaj čuveni karantin. Zatvoreni u četiri zida, osuđeni na to da slušamo svakodnevno prebrojavanje mrtvih na televiziji i gledamo snimke kombija koji prevoze masovno preminule Italijane, izveštaje iz beogradske "Arene“ i Sajma koji su brzinom svetlosti ostajali bez slobodnih kreveta. Strah da li ćemo na rafovima supermarketa uspeti da pronađemo osnovne namirnice kao što su brašno i ulje. Sablastan prizor sa terase kada dođe onih sat vremena šetnje penzionera.

Sećate li se svega toga ili se i vama čini kao da je to bilo u nekom prethodnom životu?

Prošlo je samo dve godine, a subjektivni osećaj je kao da traje čitavu večnost. Iako su mnogi za vreme korone naučili kako pravilno da peru ruke i čuvaju svoje zdravlje, pitanje je koliko nas je ta lekcija, koju uče deca od tri godine, koštala?

Prema podacima koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija, u periodu dok smo mi brojali koliko je sekundi dovoljno da ruke budu ispod tople vode, u svetu je preminulo pet miliona ljudi. Za ove dve godine bilo je više od 350 miliona zaraženih u svetu. Ozbiljna brojka i ozbiljan uticaj na svetsku medicinu. Od 2020. godine gotovo sve je preusmereno na borbu protiv kovida.

Epidemiolog Zoran Radovanović pričao je za "Ekspres“ koliko smo ljudi izgubili mi u Srbiji.

"Kod nas je, za dve godine, umrlo 50.000 više ljudi nego što bi umrlo da nije epidemija. Mnogi su umrli ili od kovida ili indirektno. Oni koji zbog korone nisu mogli da se leče ili da prime određenu terapiju. Kažem, to je 50.000 ljudi, to je stravičan broj.“
 

Osim što je direktno ili indirektno ubijala ljude, ostavila je ozbiljne posledice i na one koji su ostali živi. Taman kada su pomislili da su preležali virus i da su neko vreme bezbedni, dočekao ih je postkovid.

"Jedan broj onih koji su preležali virus ostaće sa postkovidom. To je mnogo ozbiljnija bolest nego što se misli. Sistemska bolest koja napada sve organe. Nekome ošteti najviše bubrege, nekome pluća, nekome krvne sudove. Sve češće se zapaža da ljudi koji su preležali kovid ozdrave, ali posle mesec dana dobiju infarkt ili šlog zato što su
oštećeni krvni sudovi“, objašnjava Radovanović.

Ozbiljan uticaj imala je i na mentalno zdravlje ljudi. Opet ćemo se vratiti na karantin, kada je broj obolelih od depresije i anksioznosti bio drastično veći.

Međutim, to nije bilo toliko kobno kao posledice koje su zahvatile one koji su preležali kovid na respiratorima. A setite se samo koliko njih je bilo u tom stanju i kolika je borba bila oko tog kiseonika.

"Pokazano je, naročito kod ovih koji su bili na respiratoru, da je koeficijent inteligencije znatno manji. Dolazi i do oštećenja, odnosno magle. Ne može da se seti nečega, lošije razume. To su sve posledice kovida. Ne jave se kod svih, ali pogodiće mnogo veći broj ljudi od onih koji su umrli“, dodao je epidemiolog Radovanović.
 

Početak pandemije bio je najpogubniji po lekare i medicinsko osoblje. Najveći krivac za to bio je nedostatak zaštitne opreme i opšta nespremnost bolničkih sistema na epidemiju virusa. Ukupan broj lekara koji su do sada preminuli od korone je 146, a kako kaže Radovanović, "Taj podatak imamo zahvaljujući sindikatu lekara i
farmaceuta. Medicinskih sestara i osoblja je preminulo daleko više, ali se tačan broj ne zna jer niko iz njihovih sindikata nije brojao“.

Pored toga što tačan broj preminulih sestara i medicinskog osoblja ostaje tajna i dve godine nakon početka pandemije, kao so na ranu dolazi i informacija da su porodice preminulih lekara dobile novčanu pomoć od države, a porodice ostalog medicinskog osoblja nisu dobile ništa.

Zdravstveni sistem se pokazao kao nespreman za ovakav pritisak, a mnogi zaposleni u njemu već su se odlučili da ga napuste.

"Jedno je to što je umrlo 146 lekara. Drugo je što su mnogi nezadovoljni kako je epidemija suzbijana rešili da pobegnu. Neki su otišli u privatnu praksu, neki su tražili lekarske komore ili otišli u Nemačku. To se sve već sada vidi, a videće se sve više, da mi nemamo dovoljan broj lekara, a pogotovo kovid lekara“, dodao je Radovanović.

Broj lekara preminulih od kovida je nesiguran podatak i širom sveta, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje broj umrlih lekara na između 100.000 i 150.000, ali ni oni ne računaju gubitke medicinskog osoblja.

Čini se kao da ovoj pandemiji nema vidljivog kraja, čim se situacija iole smiri, dođe neki novi soj koji ponovo napravi haos u svetu i onda se vraćamo na početak. Korona je u prethodne dve godine mutirala više puta, a najnoviji sojevi – omikron i stelt omikron – mnogo su zarazniji od prethodnih. Ne zna se koliko će još mutacija nastati, ali, kako kaže dr Radovanović, "Ono što je izvesno jeste to da će ići ka lakšem prenošenju, a ne težoj kliničkoj slici. Biće još varijanti, ali neće biti masovnog umiranja“.

On ističe da je vakcinacija još najbolja odbrana od virusa, iako se pokazala kao manje efikasna u "sprečavaju zaraze omikronom, svega 30%, ali je najbitnije da štiti od težih oblika bolesti i posledica“.

Širom sveta radi se na razvijanju novih vakcina, pogodnijih za borbu protiv mnogo zaraznijeg omikron soja korone. U Kini naučnici uveliko istražuju nove modele mRNA vakcina jer su prethodna istraživanja naučnika iz Šangaja pokazala da "Sinofarmova“ vakcina nije efikasna u sprečavanju zaraze omikron sojem virusa. Iz Hongkonga ubrzo je stigla vest da ni "CoronaVac“, druga vodeća kineska vakcina, nije ništa uspešnija u borbi sa novim sojem.

Ženg Žonvej, vođa tima koji radi na razvoju nove mRNA vakcine, rekao je da "istraživanje napreduje brzo, a pokušavamo da odredimo koja tehnologija je najbolja u procesu zaštite od omikron soja“.

S obzirom na brzinu mutacije virusa i nemogućnost da se dovoljno brzo razvije sasvim nova vakcina za svaki novi soj, radi se na potpuno novom pristupu razvoju vakcina i teži se ka univerzalnoj vakcini koja bi štitila od svih korona virusa.

Radovanović objašnjava da su ove nove vakcine drugačije koncipirane.

"Šire hvataju te delove na virusu koje treba neutralisati. Pa onda i ako je mutacija na jednom delu, mi imamo antitela prema ostatku. Obuhvatnije je koncipirana ta antigenska zaštita. Tehnološki, pravi se vakcina koja štiti od različitih sojeva korone.

Biće to kombinacija, pa će da štiti i od korone i od gripa. Davaće širu zaštitu od respiratornih infekcija koje se javljaju zimi. To će sigurno biti bolja vakcina od ovih, ali osnovno je da i postojeće vakcine u velikoj meri štite i od omikrona. Manje štite od same zaraze, ali od umiranja štite 85%. Umesto da umre 100 ljudi, umreće 15.“

Američki vojni istraživački institut "Volter Rid“ u Silver Springsu, u saveznoj državi Merilend, sada testira vakcinu SpNF, a ovo "čudotvorno oružje“, kako su ga mnogi već krstili, moglo bi biti trajno rešenje za svaku buduću mutaciju korona virusa. Ona se bazira na spajk-feritin-nanočesticama i proteinska je vakcina, a princip delovanja je sličan "Novovaksovoj“ vakcini.

Proteinski molekul feritin, na kome se bazira nova "supervakcina“, ima oblik sličan fudbalskoj lopti, pa se na svaku od stranica može staviti čestica sa spajk proteinom različitih korona virusa. Ova tehnologija vakcinu čini promenljivom i prilagodljivom budućim mutacijama. Kada ova vakcina uđe u organizam, aktiviraju se T-ćelije, koje ubijaju zaražene ćelije i tako sprečavanju njihovo razmnožavanje ako dođe do zaraze.

Dobra strana ove nove vakcine je i to što ne mora da se skladišti na izuzetno niskim temperaturama, što dodatno olakšava distribuciju u sve delove sveta.

Ova vakcina je najpre testirana na majmunima, gde je pokazala izuzetnu efikasnost u pokretanju neutrališućih tela protiv prvobitnog oblika virusa, ali i četiri varijante: alfa, beta, gama i delta. Čak se pokazala kao efikasna i protiv SARS-1, koji je znatno drugačiji virus od SARS-CoV-2.

Ipak, stručnjaci pozivaju na oprez pri slavljenju novih "superoružja“ protiv korone. Karsten Vacl je za "Dojče vele“ izjavio da on to "ne bi nazvao supervakcinom jer tek treba da prođe kliničke studije, a i postoji način da se postojeće iRNA vakcine prilagode da se postigne željeni spektar imuniteta.“

Iz Instituta "Volter Rid“ kažu da je vakcina prešla u proces testiranja na ljudima i da će se uskoro znati da li je efikasna. Medicinski savetnik Bele kuće dr Entoni Fauči pozdravlja razvoj univerzalne vakcine protiv korona virusa jer, kako kaže, ona bi mogla da dugoročno pomogne u sprečavanju novih pandemija.

Zasigurno je to da je, i ako nekada magično ispari, korona ostavila duboki trag na celo stanovništvo. Međutim, koliko god da se nadamo životu bez nje, nećemo ga dočekati. Možda je i dobro to što se ne sećamo kako je sve bilo lepše pre pandemije jer moramo naučiti da živimo sa svim njenim posledicama.

"Ona će da postane endemska bolest, kao i grip. Imaćemo na jesen manji ili veći talas, ali ovo je poslednji toliko veliki. Biće prisutna, živećemo s njom“, rekao je Radovanović za "Ekspres“.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Crni rekord: Koliko ljudi u svetu je do sada imalo koronu
Koronavirus Evropa

Najnoviji podaci

09.02.2022. 11:45

Crni rekord: Koliko ljudi u svetu je do sada imalo koronu

Ukupan broj potvrđenih slučajeva koronavirusa u svetu premašio je 400 miliona, pre svega zbog širenja veoma zaraznog omikron soja, a od posledica kovida-19 dosad je preminulo skoro 5,8 miliona ljudi, pokazuju najnoviji podaci američkog Univerziteta Džons Hopkins.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
34°C
19.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve