NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo Harisa Brkića, tiho smaknuće velikog sportiste

Uoči rata u BiH, porodica Harisa Brkića preselila se iz Sarajeva u Beograd. Na vrhuncu karijere, osam godina kasnije, Haris je stradao pod neobjašnjenim okolnostima

Krajem devedesetih u Beogradu i Srbiji u međusobnim obračunima ubijeni su brojni kriminalci, ali su meta brutalnih likvidacija bili i političari, privrednici, policajci, novinari... Veliki broj zločina ostao je nerešen. Međutim, do večeri 12. decembra 2000. godine nikada nije usmrćen profesionalni sportista. Prvotimac Košarkaškog kluba Partizan i državni reprezentativac Haris Brkić, tada star 26 godina, oko 21.30 teško je ranjen na parkingu ispred službenog ulaza beogradske hale "Pionir". Brkić je bio na treningu, požalio se da mu nije dobro pa ga je trener pustio da ode kući. Izašao je iz hale i krenuo ka svom automobilu, gde mu je ubica, koga niko nije video, ispalio dva hica u lice. Desetak minuta kasnije teško ranjenog košarkaša video je prolaznik i alarmirao zaposlene u "Pioniru".

„Posle 15 minuta je izašao s treninga jer mu nije bilo dobro. Igrali smo pet na pet i moja petorka je bila okrenuta ka ćošku odakle je tresući se došao ekonom Nikola i rekao: 'Pucali su na Harisa'. Istrčali smo svi napolje. Već je Hitna pomoć došla da ga odveze. Ne znam... Možda je i bolje što ga nisam video tada", ispričao je Miroslav Berić, bivši kapiten Partizana i Harisov veliki prijatelj.
Brkić je prevezen u Urgentni centar, gde je operisan i priključen na aparate za održavanje života. Lekari su pokušavali da ga spasu, ali nisu uspeli. Preminuo je 15. decembra, tri dana posle ranjavanja. O okolnostima zločina ništa se nije znalo, očevidaca nije bilo, nejasno je i da li je bilo ko čuo ispaljivanje hitaca, da li je Haris uspeo da vidi i prepozna ubicu, da li su nešto izgovorili...
„Ne prestajemo da se pitamo kakav je to monstrum naišao na našeg sina. Nije mu dao ni promil šanse da preživi. Pucao je i pobegao", rekla je Harisova majka Radmila. Više od 16 godina Radmila i Ismet Brkić čekali su da saznaju bilo kakvu informaciju o ubici svog sina, ali policijska istraga nije dala nikakvog rezultata. Početkom ove godine Ismet je preminuo.

Haris Brkić je po opisu svih svojih prijatelja, prvenstveno košarkaša s kojima je provodio vreme i mimo treninga i utakmica, bio miran mladić, i privatno i na terenu. Utoliko je bilo teže proniknuti u mogući motiv njegovog ubistva. U prvi mah policija je sumnjala da je Haris zatekao na delu kradljivca svog automobila i da je ovaj pucao. Ubrzo se odustalo od takve verzije. Harisov „golf" bio je star nekoliko godina i ni po čemu nije spadao u kategoriju luksuznih, kakvi su se u to vreme krali.
Problematična je bila i pretpostavka da bi kradljivac vozila, ako je imao priliku da utekne i zapreti pištoljem, bezdušno usmrtio vlasnika. Takav slučaj do tada nije zabeležen. Inspektori su tokom istrage razgovarali sa više od 100 ljudi, ali ni to im nije pomoglo da se približe otkrivanju motiva zločina. Policija je saopštila da im je rešavanje ubistva jedan od prioriteta u radu, a tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović raspisao je i nagradu od 300.000 marka za informacije o tom zločinu. Ni to nije dalo rezultata. Mediji su o razlozima likvidacije samo nagađali. Pojedini su kao motiv ubistva navodili osvetu, spekulisali su o tome da je svojevremeno Brkić automobilom pregazio pijanog pešaka koji je ostao invalid, ali ništa od tog navodnog događaja nije ustanovljeno kao tačno. Drugi su pisali da se zamerio crnogorskoj mafiji, takođe bez objašnjenja kako je do toga došlo, treći da je pozajmio novac neimenovanom dužniku koji mu je došao glave jer nije imao da vrati pozajmljeno...

„Haris je bio dobar momak. Niko nije imao ružnu reč za njega. Bio je primeran mladić. Živeo je za košarku. To je bila njegova najveća ljubav. Novac ga nikada nije zanimao, nije hteo ni da čuje za odlazak u inostranstvo. Jednostavno, hteo je da završi karijeru u crno-belom dresu", rekla je njegova majka. Svi Brkićevi saigrači imali su samo reči hvale za njegovo ponašanje. Nijednim gestom nije pokazao da je uznemiren ili u bilo kakvom problemu.

Rođen je 24. jula 1974. godine u Sarajevu, kao sedamnaestogodišnjak je prešao u Partizan, u kojem je ostao upisan kao deseti igrač na večnoj listi po broju odigranih utakmica - 290, a osmi na listi strelaca sa 3.709 postignutih poena. Na listi najboljih strelaca crno-belih u evropskim kupovima zauzima peto mesto sa 951 poenom. U znak sećanja na Harisa Brkića, klubovi za koje je nastupao: Bosna, Borac, Partizan i Budućnost svakog leta organizuju memorijalni turnir koji nosi njegovo ime.

„Zašto? Želim samo da pitam čoveka koji je oduzeo život mom sinu zašto je to uradio? Više me ne zanima ni da li će biti kažnjen. Harisa više nema i ništa ne može da mi ga vrati, međutim, ne gubim nadu da će ubica biti uhvaćen... Moj život je podeljen na dva dela. Tog 15. decembra 2000. je podvučena linija i nadalje postoji samo praznina", rekla je uoči poslednje godišnjice Harisovog ubistva njegova majka.

Haris je kod iskrenih ljubitelja košarke ostao upamćen kao savršen košarkaš. U šest godina, koliko je proveo u Partizanu, osvojio je tri titule i tri kupa, učestvovao u pohodu beogradskog kluba na fajnal for Evrolige 1998. godine. Pamte ga po jedinstvenom produženom koraku, koji
gotovo niko posle njega nije uspevao da izvede. U jednom od tekstova posvećenih sećanju na Harisa Brkića, napisano je ono što o njegovom umeću može da se sažme u jednu rečenicu: „Setite se koliko je bio veliki igrač i tek onda ćete shvatiti koliko smo svi mi izgubili 12. decembra 2000. godine".

NE PROPUSTITE:

NEREŠENI ZLOČINI: Teranje pravde s drogom i policijom

NEREŠENI ZLOČINI: Uklanjanje “pozitivne” mafije

NEREŠENI ZLOČINI: Balansiranje između policije i kriminala

NEREŠENI ZLOČINI: Nestanak pokajnika – slučaj Ise Lere Džambe

NEREŠENI ZLOČINI: Fudbal je bio rizično zanimanje – ubistvo Branka Bulatovića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo policijskog generala Boška Buhe, istragu su vodili kriminalci

NEREŠENI ZLOČINI: Svedok koji nije progovorio – likvidacija Momira Gavrilovića

NEREŠENI ZLOČINI: Sumnjiva smrt sudije Simeunovića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, ozbiljna istraga nije ni vođena

NEREŠENI ZLOČINI: Živorad – Žika Petrović, čuvar tajni o iznetom novcu

NEREŠENI ZLOČINI: Tri decenije ni traga ubicama Radojice Nikčevića