Sport
10.10.2025. 15:53
Scena
03.11.2025. 19:15
Marko R. Petrović
INTERVJU
MUHAREM BAZDULJ: "Kultura je potrebnija politici, nego politika kulturi"
Prvi kancelar ujedinjene Nemačke Oto fon Bizmark definisao je politiku kao umetnost mogućeg. To, naravno, ne znači da je politika umetnost, već bi se pre moglo reći da je politika veština.
Ali to, opet, sa druge strane, ne znači da politika i umetnost, ili šire rečeno kultura, nemaju neke dodirne tačke. Naprotiv. Najčešće je to novac, koji politika često obezbeđuje kulturi. Nekad ga, doduše, i zakine, što je u Srbiji čest slučaj.
Isto tako kultura često prelazi svoje okvire i "zadire“ u polje politike, bilo da je reč o angažovanim predstavama/filmovima/pesmama ili o prostom i jednostavnom uključivanju ljudi iz sveta kulture u politički život. Često i cele manifestacije dobijaju jak politički kontekst, poput, recimo, ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu.
U renesansnoj Italiji politika i kultura su išli ruku-podruku jer su lokalne vojvode finansirale istaknute umetnike, kako bi u njihovo ime ostavile iza sebe vredan umetnički trag. Krunisane glave su vazda plaćale umetnike svih vrsta – slikare, kompozitore, vajare – samo da bi se glas o njima kao mecenama što dalje čuo.
Kakvo je danas stanje i da li je uopšte moguće razdvojiti kulturu i politiku pitamo Muharema Bazdulja, pisca, prevodioca, novinara...
"U teoriji mogu, a u praksi, u suštini, ne mogu. U teoriji bi trebalo da postoje, ako hoćeš da baš odem duboko, Platon i Aristotel. Znači da postoje te platonske kategorije koje se tiču umetnosti, a aristotelovske koje se tiču politike. Ali u praksi je to nemoguće. I to smo videli baš u našoj zemlji, i zbog toga verovatno i razgovaramo, da je u proteklih skoro punih 12 meseci, politička situacija potpuno promenila kulturnu scenu i infrastrukturu. Dakle, desile su se stvari koje se nikada ranije nisu desile: Sterijino pozorje nije dobilo, koliko sam ja shvatio, dinara iz državnog budžeta, da je bio, koliko sam shvatio, neki čudan otkup knjiga za biblioteke, iako se poslednja dva-tri dana taj otkup nekako finalizirao, da je oko toga bila do sada bez presedana situacija...“, kaže na početku razgovora za "Ekspres“ književnik Muharem Bazdulj.
Imamo situaciju i sa BITEF-om i, kako se navodi, cenzurom.
"I oko BITEF-a, oko smene Vladimira Pištala, mesec dana pre nego što mu je svakako isticao mandat itd. To je odgovor. U teoriji možda se mogu razdvojiti, a u praksi baš i ne.“
Ko je kome potrebniji, politika kulturi ili kultura politici?
"Meni se čini, to sam nekoliko puta, možda sam čak i tebi rekao, imali smo dva ili tri intervju ranije, da na većoj šahovskoj tabli ili na većem ramu Vučić vodi sličnu politiku kakvu je vodio Milo Đukanović. Ali da je Vučić, recimo, manje svestan onoga čega je, čini mi se, Milo bio svestan, a to je značaj kulture. Milo je, određeni, relativno mali novac davao za kulturu. Ono što je zanimljivo za kulturu jeste da možeš da je saniraš relativno malim iznosom novaca. Meni to uvek ostane u sećanju kad god letim leti za Crnu Goru, avioni su puni nekih glumaca, koji igraju u Tivtu ili Budvi itd., u Herceg Novom, u nekim letnjim otvorenim pozorištima...“
U, kako kažu, "hit predstavama“.
"Da, da, da... Hoću da kažem, hajde opet da bežim na tipično svoj način u digresiju, ali mislim da je kultura potrebnija politici, nego politika kulturi. Mislim da kultura pravi jedan, kako bih se izrazio, sadržaj normalnog života. A naročito današnja politika koja je, što bi se reklo, stabilokratija, ima težnju ka stabilnosti, da njoj treba da ima nešto što stoji. I u idealnim uslovima neka srednja klasa bi, sredom uveče, otišla u JDP ili u Atelje 212, ili u Narodno pozorište da gleda neku predstavu, išla bi u bioskop da gleda domaće filmove, u krajnjoj liniji ovo sam ja sada malo i subjektivan jer radim u RTS-u, ili bi gledao na televiziji neke premijere domaćih filmova, domaćih serija, ili šta god. Ali u poslednje vreme, ovo govorim potpuno bez nekog dubljeg uvida, čini mi se da se plasmanom novca za Ekspo novac za redovnu kulturu relativno smanjio. Koliko ja to vidim, a evo pričamo u toku Sajma knjiga, iako sam ja uvek fasciniran, zaista, našim izdavačima i načinom na koji uspevaju i da budu u korak sa svetskim tokovima, i da plasiraju neke nove naslove i nove autore i neke mlade pisce. Ali mi se čini i tu da se vidi jedan pad. I taj pad može da bude posledica ovoga ili onoga. Znamo ja i ti, i svako ko ovo čita, da prethodna godina nije bila normalna i da su jednostavno ljudi u svom tom haosu možda realno imali manje vremena i novaca i energije i čega god hoćeš za bilo kakve kulturne sadržaje. Došlo je vreme, kako bih rekao, regresije. Ali, opet da se vratim, ako me pitaš ono pod a i b, ja mislim da kultura više treba politici nego obrnuto.“
Ali i kulturi treba novac koji često zavisi od politike.
"Naravno, kultura ne može bez novca, objektivno govoreći, i to je jedna od stvari o kojoj se u Srbiji priča poslednjih ne znam koliko godina. Nekoliko godina već idu rijaliti, estrada, šta god, imaš neke sadržaje koji su jednostavno takvi kakvi jesu, što bi rekli populistički. Ali da bi ti nešto zaista kvalitetno plasirao, treba ti para, treba ti neka logistika. I sa tog aspekta sigurno da kulturi treba politika u smislu nekog recimo Ministarstva kulture ili nekih državnih poticaja kako bi nešto uradili.
Kada gledaš posle raspada Jugoslavije, da uzmeš tri ključne republike Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, i da uzmeš kulturu koja je meni najbliža, koja se tiče književnosti, Slovenija i Hrvatska su praktično potpuno književnost prepustile državnoj podršci. Dakle, i u Sloveniji i u Hrvatskoj izdavačke kuće zavise maltene isključivo od otkupa za biblioteke. Zato njihove knjige i lepše izgledaju, i skuplje su, i u tvrdom su povezu da bi se skuplje prodale u bibliotekama itd. Književnost u Srbiji, što je na jedan način dobro, a na jedan način loše, prepuštena je potpuno tržištu. Mi imamo, bez obzira što smo veće tržište, jednostavno više ljudi živi, čak proporcionalno gledano, pa čak i ako ukloniš proporcionalnost, mnogo veće tiraže, zato što kod nas ipak ljudi kupuju knjige u knjižarama. Mi imamo ta naša dva najveća izdavača ili tri ako uključimo ’Službeni glasnik’, kao državnu kuću, imamo stvarno ozbiljnu distributivnu mrežu. Ti možeš u svakom gradu većem od 10, 20, 30 hiljada stanovnika da imaš knjižaru, što zapravo u Hrvatskoj i Sloveniji ne postoji.
U Hrvatskoj osim univerzitetskih centara, znači Zagreb, Split, Rijeka, Osijek i Pula zahvaljujući jednoj ženi, ćerki osnivača ’Atomskog skloništa’, ali to je sada fusnota, praktično nemaš pravu knjižaru. U Bjelovaru, Vinkovcima, u nekim gradovima koji nisu tako besmisleni, ne možeš da kupiš knjigu. A kod nas u Srbiji, i Užice, i Valjevo, Bajina Bašta, i šta hoćeš imaju neku knjižaru.“
Vesti
28.07.2025. 17:05
LJUBODRAG DIMIĆ: "Kada nešto prećutkujete, istorija vam eksplodira u lice"
U Srbiji si imao i taj fenomen da su knjige prodavane na kioscima uz novine, pre 15-20 godina.
"To je evropski fenomen, to su Italijani počeli, to je potpuno druga priča o kojoj možemo da razgovaramo. Kod nas kultura ima jednu, kako to Englezi kažu, uslovno rečeno, grassroots podršku. Možda sam ja i subjektivan, sigurno sam subjektivan, ali svejedno, kod nas su ljudi, čini mi se, gladni tog sadržaja. I ja to vidim na dnevnoj bazi. Bio sam u Valjevu skoro, često idem po unutrašnjosti, ja vidim kod ljudi kada bude književno veče, pa ona klasična situacija potpisivanja knjiga, ja vidim kod ljudi realnu želju da imaju neku kulturnu interakciju. Ja govorim, naravno, iz svoje književne perspektive jer eto Nenad Jezdić, Dragan Bjelogrlić ili Aleksandar Simić, moj drug, kompozitor, mogu da govore iz perspektive muzike, filma, teatra na svoj način.
Desio se jedan užasan društveni lom u poslednjih godinu dana, desila se jedna objektivno isto tako ekonomska spirala prema dole koja ima svoje i globalne i ovakve i onakve uzroke, i desila se inflacija, šta god, ali čini mi se da to nije opalo i mislim da narod u Srbiji, pored svega, ima tu glad za kulturom. I to je sada zaista fenomen. Mi ove godine nismo imali FEST, vidim da će ’Slobodna zona’ izgleda biti, ali ne znam da li će biti FAF, Festival autorskog filma, BITEF isto ne znam kakva je situacija, Sajam knjiga takav kakav je, ali ga bojkotuju neke zaista velike izdavačke kuće. Imamo u kulturi situaciju koja je, meni se čini, u poslednjih desetak godina bez presedana. Ali ono što je u tom svemu ohrabrujuće je to što čini mi se da onaj najvažniji deo, onaj odozdo, znači publika, publika traži kulturu. I to je čini mi se ohrabrujuće. Čini mi se da su ljudi u ovim vremenima koja su takva kakva jesu možda još gladniji kulture nego što su bili prošle godine u ovo vreme.“
Da to nije malo čudno reći za zemlju u kojoj su rijaliti gotovo na svim televizijama prisutni i gledani su, bar tako tvrde te televizije, do besvesti?
"Intervju je subjektivna forma. Ja ti govorim o svom utisku, da mi se čini stvarno, i sada karikiram Đorđe Vukadinović, nemam neke ozbiljne statističke analize. Ja govorim iz ličnog utiska, iz utiska nekog relativnog malog broja ljudi koje poznajem sa kojima sam u svakodnevnom ili frekventnom kontaktu, ali mi se u tom smislu čini da ljudi traže kulturu. I to ne mora, čini mi se, možda i grešim, da se kosi međusobno. Ne mora da znači da neko ko u 10 uveče gleda ’Zadrugu’ sutra neće čitati knjigu Enesa Halilovića. Hoću da kažem čudno je sve to, čudni su ljudi. Srbija je, kako ono beše Desanka Maksimović rekla, velika tajna.“
Vesti
03.06.2025. 17:05
"Deo javnosti, očigledno, uživa u podeli"
Kada si rekao da misliš da je kultura potrebnija politici, da li imaš utisak da su, osim Mila Đukanovića, u socijalističkom, komunističkom periodu i drugi tadašnji rukovodioci to više shvatali i više se trudili da kulturu iskoriste, da tako kažemo, zarad svoje politike?
"To je neki period ili pre mog rođenja, ili pre mog ulaska u punoletstvo, tako da o tome mogu da govorim kao neki, uslovno rečeno, čovek koji je čitao publicistiku ili neku istorijsku literaturu. Da mi se čini da je tada neki odnos bio bolji nego danas, to jeste. Ali kada to kažem, ja tu moram da povučem ručnu kočnicu jer su to dva različita pogleda. Jedan je da tako kažem istorijski, nešto što sagledavam sa distance. Ono što ja znam, pošto su vlasnici i urednici u izdavačkim kućama neki ljudi koje poznajem, znam i svoje izdavače kao pisac, kao prevodilac, vidim da je ova godina bila baš mnogo teška svim izdavačima. Čak vidim da kod nekih od njih postoji zabrinutost uopšte za opstanak dalji. Ja sam imao neku simpatiju prema okupaciji SKC-a, ali istovremeno nisam primetio da je ta okupacija proizvela nešto mnogo autentičnih novih sadržaja. Ne znam šta da ti kažem.
Evo, obeležena je ta čuvena godišnjica koja je označila zaista jednu vrstu, koliko se meni čini, podele u srpskom društvu. Ja ne mislim da je za ovo što ti govorim, za tu, da je uslovno nazovemo krizu u kulturi, kriva samo vlast. Meni se isto čini da sa ove, da je zovemo uslovno, ne volim tu reč zato što je neki upotrebljavaju pežorativno, ali sa ove blokaderske strane, da isto postoji prema kulturi jedan, onako kao stav sa figom u džepu. Ne znam, čudno je... Čini mi se da otkad ja participiram ovde na kulturnoj sceni, da nije bila kompleksnija situacija.“
Koliko je politika sklona zloupotrebi kulture?
"Naravno da je sklona. Politika u suštini služi dolasku na vlast, ako niste na vlasti, ili opstanku na vlasti ako jeste. Dakle u tom smislu ćete vi da zloupotrebite sve što može da vam bude korisno. Što se tiče kulture, kulturi je, opet kažem, u jednom smislu prednost, a u jednom smislu mana, što mi, kada govorimo kultura, možda pravimo jedan što bi rekli Francuzi fo pa, pogrešan korak. Ovo što ja i ti nazivamo kulturom, to je nekakva visoka kultura. Jer kultura je i rijaliti, kultura su i narodnjački kafići koji su subotom do zore puni, kultura je na jedan način sve što ljude povezuje u društvenom i socijalnom kontekstu. Ali mi govorimo o nekoj visokoj kulturi, mislim visokoj šta god. Ja ne volim tu elitističku paradigmu, ali nešto što su književnost, film, pozorište, balet. Politika, naravno, koristi sve, nećemo sada mi da se lažemo. Naravno, likovi kao što, evo pomenuh Valjevo potpuno slučajno nekoliko puta, ali naravno da figure kao što su Nenad Jezdić i Željko Joksimović mogu sa svojom popularnošću, jedan glumačkom, drugi pevačkom, da budu korisni vlasti. Ali, opet, mislim i čini mi se, ne znam da li je to moguće izmeriti, možda i je nekim ozbiljnijim istraživanjima, ali mislim da se značaj kulture u smislu dnevne politike precenjuje.
Da ono zbog čega xy dobija glasove, a yx ne dobija su stvari koje su mnogo bliže, iako, naravno, kultura pripada svakodnevici, ali mnogo bliže onom osnovnom ljudskom, onome kako je to predstavljeno u Maslovljevoj piramidi ljudskih potreba. Pa su u osnovi ishrana, krov nad glavom, šta god... Mislim da kada govorimo o konkretnoj situaciji, da mnogo više na rejting Srpske napredne stranke utiče to što su oni napravili neke pruge i neke auto-puteve i ne znam šta, nego što utiče bilo šta zapravo iz kulturnog sektora. Ne kažem da to iz kulturnog sektora nema nikakvu ulogu, i ne kažem da određen uticaj nema, ali mislim u poređenju sa ovim da je relativno zanemarljivo.“
Vesti
16.06.2025. 17:45
Profesorka Pravnog fakulteta: "Verujem da ćemo pronaći snage da pokvareno popravimo"
U drugom planu. Ako kažemo da politika može da zloupotrebi kulturu, da li misliš da nekada ljudi iz kulture mogu da probaju da upotrebe ili zloupotrebe politiku? Da li je to moguće?
"Jasno je, pričamo u realnom vremenu, imaš ljude, mi smo ih čak u ovom razgovoru neke poimence spomenuli, koji sa jedne ili druge strane koriste politiku da bi uradili ovo ili ono.“
Da li je to legitimno?
"Kako da ti kažem, naročito u malim zemljama, ti ne možeš, nemoguće je, recimo, bilo šta što bi bilo blisko blokbasteru, ako govorimo o filmu, u Srbiji danas snimiti bez eksplicitne podrške politike. Ako hoćeš da budem do kraja eksplicitan, Milorad Milinković Debeli, pokojni, bio je moj drug, ali on nije mogao da snimi svoj prošli film bez podrške politike, kao što ni Gaga Antonijević nije mogao da uradi ’Daru iz Jasenovca’ ili nešto bez podrške politike.“
Ali to što politika pomaže ne znači da će to da bude blokbaster.
"Sada govorimo o dve stvari. Blokbaster je nešto što ima veliki budžet, to ne znači da će možda da ima odjek kakav ima blokbaster, ali to zavisi od milion stvari. Naravno, umetnici su ljudi kao i svi drugi, kao i lekari. Šta treba Đuru Macutu ovo? On je kao neki svetski relevantan, navodno, u toj svojoj supspecijalizaciji, zaista se ne razumem u to, ali pretpostavljam da se ne laže. I sada on odlučuje da bude premijer. Zamisli da tebi neko sada kaže hajde, budi ministar informisanja. Ti kažeš, dobro, ja se 30 godina bavim novinarstvom, može, imam kvalifikacije. To je pitanje prirode karaktera ovoga ili onoga. Neko voli popa, a neko popadiju, što kaže naš narod. Neki će ljudi, neki umetnici, sigurno pokušati, ako im se otvori prilika, da to zloupotrebe ili upotrebe. Neki neće, zato što im je malo gadljivo, odbojno ili estetski imaju neki problem sa tim, ili etički, ili ovakav ili onakav. Nema univerzalnog odgovora. Ne možeš da kažeš to će biti ili neće biti. Zamislite ekskurziju ili omladinsku akciju, da ne kažem sada decu, i sada neki kažu – ej, hajdemo sada da duvamo. Neki će reći – hajde, neki će reći – neću. Neki će reći – idem da spavam.“
Scena
19.03.2022. 06:05
Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini
Scena
08.07.2025. 20:55
ENES HALILOVIĆ: "Teško je vreme u kojem se lako živi"
Komentari
