Scena
12.05.2022. 08:10
Silvana Hadži-Đokić

Preporuka za čitanje

Priča o utvarama i ličnim avetima

Mozak, glava, misli
Izvor: Shutterstock

Predstavljamo vam roman Laure Frojdentaler: "Priča o utvarama“.

Laura Frojdentaler rođena je 1984. u Salcburgu. Studirala je nemačku književnost i filozofiju, a pohađala je i studije roda. Objavila je zbirku priča i dva romana. Za svoj prvi roman, osim ugledne književne nagrade, predložena je za najbolji književni debi na nemačkom jeziku u konkurenciji Festivala prvog romana u Šamberiju.

Za roman "Priča o utvarama“ autorka je dobila Nagradu Evropske unije za književnost 2019. Književna kritika Lauru je proglasila jednim od najintrigantnijih glasova mlade austrijske književnosti.

Kada roman toka svesti ima u svom naslovu reč "priče“, to nije bukvalno značenje ovog pojma, više se radi o primislima i unutrašnjim glasovima, uobraziljama i upornim, odomaćenim, ali ne previše jakim halucinacijama i prisilnim mislima.

Francuskinja, profesorka klavira u muzičkoj školi, seli se u Austriju, da bi mogla da živi sa Tomasom, čovekom njenog života, koga smatra svojom drugom polovinom. Tu nailazi gotovo trenutno na kulturološki hladan tuš, što zbog jezičke barijere, što zbog drugačije rutine i svakodnevice. Nerazumevanje je obostrano, a prilagođavanje usporeno do retardacije.

Kako godine neminovno prolaze, supružnici se otuđuju, a to otuđenje se isprva odvija u istoj bračnoj postelji, da bi se decenijama kasnije njihov odnos sveo na cimerski, aseksualni, u različitim krevetima i zasebnim sobama, a u zajedničkom stanu. Oni više ne putuju u Francusku zajedno, za vreme porodičnih praznika. U svoj zavičaj odlazi samo Frojdentalerina heroina.

Iako mladi ljubavni par, dok ima uzajamne vatre i bliskosti, odoleva francuskom i austrijskom kulturnom tipu kao karakterni monolit koji se vremenom pretvara u beskarakternu, ravnodušnu, praznu obrazinu, u automat, koji više nema unutrašnjih i spoljašnjih motiva, niti bogat socijalni život, niti oslonac u svom partneru, profesiji i prijateljstvima.

Žena je uzela pauzu na poslu da bi napisala udžbenik za svoje nedovoljno muzici posvećene đake, ali ništa ne radi da bi ispunila taj cilj. Jutra provodi u kafićima, a dane u neprekidnom kretanju koje naziva šetnjama.

Muž i žena lebde u svojoj usamljenosti svako u svojim hermetički zatvorenim čaurama, bez naprslina, kalusa, mogućnosti da se ponovo izmešaju i spoje u mirnoj i bezbrižnoj starosti koja kuca furiozno kao na Betovenova vrata.

A onda žena donosi zapanjujuće zaključke na osnovu razvrstavanja muževljevih računa u nekoliko besmislenih i nejasnih kategorija, jasnih možda samo mentalno oboleloj junakinji, čija je logika da se njen bestrasni i poslovično prezaposleni muž viđa sa utvarnom ljubavnicom neshvatljiva realnom rasuđivanju. I nema uporište u stvarnosti.

Zato je roman "Priča o utvarama“ intrigantan. Računi nisu nikakvi dokazi da nevera u braku postoji. Primetna je i opipljiva samo jaka uobrazilja glavne junakinje. Da li je ona, kao sasvim mlada devojka njena glavna konkurencija, okamenjena u vremenu, zadobila večnu mladost, te se tako zanosna i blistava povremeno transformisana u avet, viđa sa rođenim mužem, krijući se od sebe same?

Ili su računi dokaz da ljubavnica zaista postoji? U pitanju je mentalna slika, emotivni košmar koji rasplinjava bliskost glavnih protagonista, a dokaz egzistencije utvare bi predstavljale reči koje bi jedan drugom izgovorili supružnici u ime nekadašnje ljubavi. Ovako smo sigurni da se radi o psihičkoj bolesti, koja uzima maha. Ne pitajući za dozvolu. Koja nam se iza leđa prikrada.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
overcast clouds
6°C
03.12.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve