Vesti
05.05.2023. 17:05
Marko R. Petrović i Teodora Stojanović

Tragedija u "Ribnikaru"

Škola straha

Pucnjava u školi vladislav ribnikar 5.5.2023
Izvor: EPA / ANDREJ CUKIC

Kosta je tog jutra spakovao stvari u svoj ranac i, kao mnogo puta do tada, krenuo u školu. Niko nije kontrolisao da li je spremio sve knjige. Ipak je on sedmi razred. A da jeste, pored ili umesto udžbenika i svezaka našao bi dva pištolja, tri okvira municije i četiri Molotovljeva koktela.

Da je neko kontrolisao ili se makar malo više pozabavio čime se bavi u svojoj sobi, pronašao bi detaljan, rukom crtan plan njegove osnovne škole i spisak sa imenima drugara iz odeljenja. Ispostaviće se kasnije da je to bio spisak za ubijanje.

Da se neko zaista ozbiljno bavio njegovim mentalnim stanjem, kod kuće i u školi, možda bi i primetio znake upozorenja na nadolazeću tragediju koja do sada u Srbiji nije viđena.

Ništa od toga se, nažalost, nije desilo. Trinaestogodišnji Kosta je detaljno isplanirao svoj pohod. Prvog dana posle kratkog prvomajskog odmora pošao je u akciju. Epilog – osmoro mrtve dece starosti od 12 do 14 godina, ubijen radnik obezbeđenja škole, još šestoro dece ranjeno, od kojih je u trenutku zaključenja ovog broja "Ekspresa“ dvoje bilo životno ugroženo, i ranjena nastavnica istorije.

I to nije sve. Devet porodica zavijeno je u crno. Decu im ništa ne može vratiti. Njihovi, ali i životi porodica ranjenih više nikada neće biti isti. Za ranjene samo možemo da se nadamo da će imati što manje fizičkih posledica. One mentalne, međutim, biće mnogo teže sanirati.

Svi će sada upirati prstom i tražiti krivca, odgovorne... I u pravu će biti svi – i koji kažu da je kriva porodica i otac koji maloletno dete vodi u streljanu, i majka koja možda nije obratila pažnju na sina i signale koje je možda slao, i škola koja možda nije reagovala na slučajeve vršnjačkog nasilja, ako je Kosta bio meta nasilnika...

U pravu su i oni koji krivicu vide u nasilnim igricama koje deca danas igraju, i oni koji upiru prst u medije i ono što oni plasiraju auditorijumu, ne samo kroz rijaliti programe, u kojima su "najveće face“ osoba koja je robijala zbog ubistva i osobe koje se ne mogu pohvaliti moralnim vrednostima i intelektualnim kapacitetima, već i kroz krajnje neselektivno davanje medijskog prostora pojedincima koji to zaista ničim nisu zaslužili.

Došli smo do toga da se u medijima uzdižu bivši kriminalci, ubice, starlete, što je često samo eufemizam za prostitutku. U udarnim terminima se na televiziji puštaju tuče i intimni odnosi u rijalitiju, a u emisijama gostuju "heroji“ devedesetih sa "vrelog beogradskog asfalta“.

Osvrnimo se i na današnju muziku i blud i nemoral koji se u njoj propagira. Učesnice rijalitija postaju pevačice, bivši lokalni dileri sada su poznati reperi. Zvezde spotova su kriminalci i prostitutke. Brojni jutjuberi se međusobno svađaju i prave drame, na kojima naravno zarađuju.

Pre nepunih mesec dana je višestruko osuđivani Kristijan Golubović, koji je i zvezda nekoliko rijalitija, a ima i svoju televizijsku emisiju, na Instagramu okačio snimak na kome je on u ulozi nastavnika u jednoj osnovnoj školi u Beogradu. U pitanju je bilo snimanje spota za grupu "Crni Cerak“. Na snimku se jasno vidi kako osnovci sede u klupama, nose majice "Crni Cerak“ i sa oduševljenjem slušaju Kristijana u ulozi profesora?!

Osoba koja je poznata po svojim krimi pričama i koristi svaku priliku da ih podeli. Ko ga je pustio unutra? Ko je dopustio snimanje spota pred decom? A šta se desilo nakon ovog sramnog događaja? Nekoliko naslova na portalima i jedan intervju sa Kristijanom Golubovićem. I ta priča je, naravno, nakon jednog dana zaboravljena.

A onda se pitamo zbog čega se dogodila ova tragedija.

Jedan od spremnih odgovora na ovu kritiku je svakako i onaj – imaš daljinski pa prebaci kanal, ne idi na te sajtove ili ne kupuj novine u kojima piše svašta. Ne moraš da gledaš sve što se emituje i da čitaš sve što se napiše. I to je tačno. Ali isto tako ne bi bilo loše da postoje neke makar elementarne norme u pogledu onoga što se emituje ili štampa.

Bilo je pitanje dana

No, to je samo jedan od segmenata koji je nesumnjivo doprineo ovoj nezapamćenoj tragediji. Pitanje je šta treba raditi dalje. Kako sprečiti da se ovako nešto ponovi? Jer ukoliko se u ovom trenutku ne povuku pravi potezi, ne treba da nas iznenadi ukoliko se ovako nešto ponovi.

"Bilo je samo pitanje dana“, rekla je učiteljica jedne škole sa Zvezdare roditeljima dok su preuzimali decu u sredu nakon što im je naloženo da posle masakra na Vračaru đake puste kućama.

U tu kratku rečenicu staje mnogo toga – a pre svega to da smo, očigledno, mnogi bili svesni u kom smeru idemo, ali da smo malo toga ili gotovo ništa preduzeli da do ovoga ne stignemo.

Godinama se već u pola glasa priča o tome kako škole zataškavaju ili ne reaguju adekvatno na primere vršnjačkog nasilja, sve zarad reputacije ustanove od koje, opet, zavise neke druge stvari.

Neretko se dešava da, na primer, kod psihologa na razgovor ide žrtva nasilja, ali ne i nasilnici, što kod žrtve može da izazove dodatni stres i shvatanje da nešto nije sa njim u redu.

Baš u ovo vreme, pre 13 godina, 10. maja 2011. godine, završio se jedan mladi život. Tog dana ubio se 14-godišnji Aleksa Janković iz Niša. Skočio je sa terase stana jer više nije mogao da trpi nasilje vršnjaka, a koje je škola zanemarivala.

Da li se nešto slično dogodilo i sa Kostom Kecmanovićem, koji je, ako je to slučaj, izabrao drugačiji način da reši problem? Ministar Branko Ružić tvrdi da podataka o eventualnom vršnjačkom nasilju koje je Kosta u školi trpeo nema. Izjave pojedinaca koje su se mogle pročitati u medijima ukazuju da možda i nije tako. Uostalom, činjenica je da je Kosta promenio odeljenje i smenu. A to se ne radi bez razloga.

Šta se desilo

Sreda, 3. maj 2023. godine, ostaće, svakako, dan koji će Srbija da pamti zauvek. Od tog dana nasilje u školama više nije samo tuča vršnjaka ili fizički napad na profesora. Dostigli smo maksimalni nivo našeg poraza. Poraza nas kao društva. Do ove crne srede imali smo mnoštvo naslova u medijima o ovoj temi. Skoro svakodnevno događali su se incidenti u školama, ali 3. maja dogodilo se nešto što niko od nas nije ni pretpostavljao da će biti prva vest kada ujutru uzmemo telefone u ruke.

Učenik sedmog razreda Ogledne osnove škole "Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, hicima iz pištolja ubio je radnika obezbeđenja i osmoro đaka. U školu je došao naoružan sa dva pištolja i dodatna tri okvira municije sa najmanje 45 metaka. Prvo je ubio radnika obezbeđenja, a zatim i tri devojčice koje su se tu zatekle. Potom se hodnikom uputio ka učionici istorije, zamenivši okvir, ušao u učionicu i sa vrata pucao ka nastavnici i ostalim učenicima. Potom je izašao iz učionice, otišao do školskog dvorišta, gde je odbacio pištolj i pozvao policiju.

Samo on zna šta ga je sprečilo da iskoristi i Molotovljeve koktele koje je poneo. Roditelji su svoju decu poslali u školu, a osam porodica više ih nikada neće videti.

"Sam je priznao da je planirao ovo, a imamo i spisak dece koju je planirao da likvidira. Sam je radio plan ulaza u školu, izlaza i odredio je prioritetne mete. Planirao je tačno kako će koje dete da likvidira“, izjavio je na konferenciji za štampu posle tragedije načelnik Policijske uprave grada Beograda Veselin Milić.

Kako je moguće da je neko od samo 14 godina osmislio ovako nešto? Kako je moguće da niko iz njegove okoline nije primetio ništa? Ili, možda i jesu, ali se naravno stavljalo po strani.

Pre i posle 3. maja

Deca su nam davala mnogo upozorenja proteklih meseci i godina koja smo, očigledno, svi stavljali pod tepih. Kada pročitamo u medijima neki naslov na sličnu temu, često zanemarimo sve to. Digne se hajka nekoliko dana i kao da se ništa nije dogodilo. Kao da nije bila dovoljna uzbuna to što je jedan osnovac zbog nasilja ostao bez slezine. Morao je da se dogodi pravi masakr kako bi se svi zapitali – ko i gde greši? Koga okriviti? Šta reći roditeljima koji su zbog jednog deteta ostali bez svog? Okriviti sistem? Školu? Roditelje? Druge đake?

"Čini mi se kao da ćemo meriti vreme od i do 3. maja 2023. godine. Ovo je jedan ozbiljan incident, ozbiljna trauma za svakoga ko je i na direktan i na indirektan način uključen, a to znači za celo društvo. Činjenica da jedna maloletna osoba može da ugrozi živote ovolikog broja ljudi je zaista nešto nezamislivo“, rekla je psiholog Radmila Vulić Bojović za N1.

Možda smo došli do svega ovoga jer živimo u dobu kada je nasilje postalo svakodnevica. Donekle je i prihvatljivo. Navikli smo na nasilje.

"Mi sada živimo u jednom periodu pojačanog nasilja na svim nivoima. Na verbalno skoro da i ne reagujemo uopšte. Čak svakodnevno imamo prilike da vidimo kako se pored nas neko gura u javnom prevozu, da neko preko reda kupuje u prodavnici… Naša trpeljivost na nasilje je toliko porasla da mi sada možda i ne razumemo koliki je stepen svega toga oko nas. Ljudi su suviše opterećeni i beže od ovog problema. Upravo to, kod nas u školama, dovodi i do ovoga što se dogodilo u Trsteniku“, rekla ranije za "Ekspres“ Jasna Janković iz Unije prosvetnih radnika.

Osim što bi trebalo da, za početak, okrivimo sve nas jer smo se navikli na nasilje, postoji još jedan veliki krivac – internet. Sadržaji koji su ispunjeni kriminalom, pucnjavama, ubistvima… Počevši od igrica pa do društvenih mreža i televizije. Dečak koji je počinio masakr je, navodno, bio navučen na igricu u kojoj je bilo pucanja. Pored toga, kako je njegov otac rekao policiji, dečak je trenirao pucanje u streljani.

To je dodatno pitanje, otkud maloletnik u streljani kad je to zakonom zabranjeno? Da li će odgovarati vlasnik streljane?

"Kada govorimo o nasilju u školama, ja mislim da prvo treba da pomislimo na to. Verujte, to ima jedan strahovito snažan uticaj jer deca danas više žive u jednom virtuelnom svetu nego što žive u realnosti. Upravo ovi rijaliti programi koji deci nude uzore. Kada vi pogledate, to su apsolutno naopaki uzori. Neki ljudi koji ne bi ni smeli da se pojavljuju u javnosti, a kamoli da budu modeli za ponašanje. Deca to gledaju, uče i shvataju da je to u stvari neki pravi način ponašanja. Da budete što drčniji, agresivniji, bezobrazniji, i to ide do beskrupuloznosti. Deca to vide, vide da te osobe imaju najveću popularnost. Svi pričaju o njima i, što je najgore, to se na 300 načina prenosi i u drugim emisijama, novinama. Ne smemo zanemariti ni igrice koje su ispunjene nasiljem, ubistvima, agresijom“, pričao je ranije za "Ekspres“ psiholog Žarko Trebješanin.

"Dosta počinilaca ovakvih dela pokazuju fascinaciju pištoljima ili preokupiranost nasiljem. Igraju nasilne video-igre, gledaju nasilne filmove i čitaju knjige koje glorifikuju nasilje i ubijanje. Nekoliko počinilaca pokazalo je fascinaciju onim što se desilo u gradu Kolumbajn 1999. godine, Hitlerom ili satanizmom“, rekao je psiholog Leo Ivanišević za "Ženu.rs“.

Kako kaže, svaki slučaj ovakvog tipa je jedinstven i ne bi trebalo praviti "profil tipičnog počinioca“. Međutim, postoje neke stvari koje su zajedničke.

"Prema studiji Kovalskog iz 2021. godine, većina počinilaca se uglavnom oseća marginalizovano, odbačeno, nebitno, zapostavljeno i često su takođe žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja. Više od polovine njih imaju istoriju problema sa mentalnim zdravljem (depresija, suicidalne ideje, bipolarni poremećaj, psihotične epizode). Važno je naglasiti da mentalni poremećaji nisu presudan faktor i da većina ljudi koji imaju neki mentalni poremećaj nije sklona činovima masovnog nasilja“, rekao je Ivanišević.

Bio miran

Kako se navodi, tokom hapšenja, dečak se nije opirao. Navodno je izgovorio samo: "Pucao sam zato što sam psihopata.“ Međutim, komšije iz zgrade imaju samo reči hvale za njega i prema pisanju medija ne mogu da poveruju da se ovo dogodilo.

"Dečak je bio ćutljiv, miran, donosio je hranu komšijama. I kada se javi, samo prođe i spusti glavu, bio je tih. Išao je u muzičku školu i svirao je violinu“, pričaju komšije.

"Odličan đak, prepametan. U šoku smo, ne možemo da verujemo šta se desilo. Njegov otac je ugledni lekar, uvek su svima izlazili u susret“, dodaju.

Od dečaka koga svi hvale do počinioca masakra u osnovnoj školi. Očigledno da je granica veoma tanka. Ili je, možda, dugo bila zapostavljana. Tragedija se dogodila, decu više niko ne može da vrati, a javnost je veoma uzrujana. Tu su, naravno, i đaci koji su preživeli ovaj događaj. Ne smemo izostaviti ni učenike drugih škola, koji će od sada strahovati da se ovako nešto ne dogoditi i njima. Za one đake koji su prisustvovali svemu ovome, trauma će biti na duge staze.

Šta reći deci? Kako ih smiriti? Kako im ublažiti strah od budućeg odlaska u školu?

"Roditelj u ovoj situaciji treba da pruži utehu, da ne insistira toliko na pričanju. Detetu sada treba sigurnost i stabilnost jer se suočilo sa ekstremnom nesigurnošću i sa životnom ugroženošću. Ne toliko mnogo priče, samo da budu prisutni, da budu tu za decu, za njihove potrebe, da prate dete. Ima dece kojima treba tišina, kojima treba samo fizičko prisustvo nekog drugog bez velike interakcije. Pratite svoju decu, čujte šta oni imaju da vam kažu pa ćete vi sami kao roditelj imati prirodni instinkt kako da im priđete na što bolji način“, rekla je psiholog Radmila Vulić Bojović za N1.

S obzirom na to da se ovako nešto dogodilo prvi put na našim prostorima, veoma je konfuzno kako će se dalje rešavati. Isto tako, mnogi se pitaju i koja je dalja procedura. Kakav će imati uticaj na međusobni odnos između dece.

"To je jako teško u ovom trenutku predvideti. Ovo je toliko jedan vanredni događaj da mi nemamo slične u iskustvu. Mi ćemo se sada prvi put suočiti sa tim kako se ovako jedna kolektivna trauma prenosi i među decom i mladima, ali i među odraslima. Ono što je sasvim izvesno jeste da treba biti sa decom što jasniji, što otvoreniji, reći istinu. Mi ne znamo zašto se ovakve stvari dešavaju, znamo da se dešavaju i znamo da svakako nisu deo normalnog procesa, to ne može da uradi neko ko je u dobrom psihofizičkom stanju“, zaključila je Radmila Vulić Bojović.

Zabrinjavajuće

Dok se neki đaci suočavaju sa ozbiljnom traumom nakon ovog događaja, ima i onih koji na društvenim mrežama zbijaju šale.

"Ja sam bio dežuran. Pao Dragan obezbeđenje, ali slavimo što je nastavnica istorije crkla.“ Ovo je komentar ispod objave o tragediji na Tiktoku. Ovaj veoma zabrinjavajući komentar samo je dokaz da čak ni masakr poput ovog teško može da promeni neke stvari.

Drugi su pak "hvalili“ Kostine pucačke sposobnosti: "Koji je count kill, ahahah“, "8/0/0 bata ima dobar score“, "8 kilova nice“, "Mega kill“ – samo su neki od komentara.

Kako smo došli do ovoga da su deca toliko nasilna? Ona više nemaju empatiju, saosećanje, emocije. Deca su prazna.

Dakle, šta dalje? Promene su neophodne.

Predsednik Srbije predložio je neke mere koje bi trebalo preduzeti. Da se u naredne dve godine uvede moratorijum za držanje i nošenje oružja, kao i da se izvrši revizija svih izdatih dozvola za držanje oružja.

Predložio je i da se izvrši kontrola načina držanja oružja i da se posebno kontroliše da li se oružje čuva odvojeno od municije.

Predložio je i da se izvrši kontrola rada svih streljana u Srbiji i da li maloletnici imaju pristup njima, što već stoji u zakonima.

Istakao je da predlaže i propisivanje krivičnopravne odgovornosti svima koji omoguće maloletnicima da dođu u kontakt sa vatrenim oružjem.

Naveo je da, kao predsednik, vladi predlaže da razmotri snižavanje krivičnopravne odgovornosti maloletnika sa 14 na 12 godina, što će, kako je naveo, biti nešto oko čega će se "lomiti koplja“.

Jedan od predloga predsednika odnosio se na medije i programe u kojima se ističe nasilje, koje može da našteti fizičkom i mentalnom razvoju maloletnika.

Potrebno je, kako je dodao, uvesti i šestomesečne obavezne testove na narkotike u školama.

"To su moji predlozi, vi ste ti koji donosite konačnu odluku, na kraju će mi roditelji biti zahvalni jer ćemo moći na vreme da reagujemo“, rekao je Aleksandar Vučić.

Kao važan predlog istakao je i formiranje posebnih službi za vršnjačko nasilje koje će promptno reagovati, ali i pristup sajtovima "darkneta“ koji savetuju kako da se nabavi oružje, droga, kako da se neko ubije.

Sindikat obrazovanja Srbije je u zvaničnom saopštenju zatražio od svih državnih organa da odgovorno, dugoročno i sistemski stvaraju uslove za normalan i bezbedan život dece i zaposlenih i svakodnevnu borbu protiv svih oblika nasilja.

Kako se navodi u daljem saopštenju, Sindikat je godinama upozoravao na porast nasilja u školama. Prošlo je svega nekoliko meseci od skandala u Trsteniku, a već se desila tragedija u kojoj su živote izgubili mladi ljudi, odnosno deca.

"U poremećenom sistemu vrednosti u društvu, gde su svi oblici nasilja svakodnevno prisutni na medijima, internetu, televiziji i dostupni najmlađima, gde se postupno uništava porodica kao osnovna ćelija društva, smatramo da je ovo epilog mnogih nerešenih problema na koje smo kao sindikat ukazivali i da je škola nebezbedna sredina“, navedeno je u saopštenju.

Sindikat prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost“ zatražio je da se od sada na ulazima u osnovne i srednje škole postave detektori metala, ali i da se angažuje profesionalno obezbeđenje. Oni, takođe, zahtevaju da se zabrani javno pojavljivanje osuđenih kriminalaca, kao i promovisanje rijalitija u kojima se propagira nasilje.

"Naša nastojanja da institucionalno rešimo i sankcionišemo svaki oblik nasilja u školskim ustanovama izgledaju apsurdno u okolnostima kada učenici i zaposleni treba da spasavaju goli život. Kako je društvo koje je devalviralo fakultetske i doktorske diplome stiglo do masovnog ubistva zbog jedinice? Kako smo lažne uzore i urušene vrednosti pustili na pozicije moći, u živote i u škole?“, upitali su iz sindikata.

Kada smo stigli do toga da su nam u školama potrebni detektori metala? Kada su škole u Srbiji postale nebezbedna mesta? Veoma tužno i poražavajuće. Najtužnije od svega jeste to što smo morali da izgubimo osmoro dece i jednog odraslog čoveka kako bismo konačno zatražili neke promene. Očigledno da su mnogi tek sada shvatili ozbiljnost situacije. Nažalost, malo smo zakasnili. Posle bitke lako je biti general.

Nije krivično odgovoran

Prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, učenik koji je pucao u školi na Vračaru K. K. je krivično neodgovoran jer nema navršenih 14 godina.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ocu ovog dečaka V. K. (48) određeno je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti.

Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca, objasnio je u razgovoru za RTS kakva je krivična odgovornost učenika koji je pucao.

On je rekao da učenik koji je pucao ne može krivično da odgovara jer naš krivičnopravni sistem kao donju granicu krivične odgovornosti maloletnika predviđa uzrast od 14 godina.

"Maloletnicima od 14 do 16 godina mogu biti izrečene vaspitne mere, a izuzetno starijim maloletnicima od 16 do 18 godina da se izreknu sankcije i to je tzv. maloletnički zatvor, on traje do pet godina, izuzetno do 10 godina“, objasnio je Ilić.

Ilić je rekao da je granica odgovornosti u nekim zemljama niža. "Društvo se promenilo, i maloletnici i deca, i možda bi i to trebalo uzeti u obzir prilikom izmena zakona. Ne treba ništa naprečac da se radi pod uticajem ovog događaja, već temeljno razmotriti i doneti odluku da li su potrebne izmene Zakona o maloletnicima“, rekao je Ilić.

Dečak u rukama Centra za socijalni rad

Tužilac Nikola Uskoković rekao je za RTS da je dečak koji je pucao predat radnicima za socijalni rad, da će biti medicinski pregledan, kao i da će se uzeti krv na analizu kako bi se proverilo da li je u vreme izvršenja bio pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili alkohola.

"Nakon toga, sve radnje preduzimaju nadležne službe Centra za socijalni rad“, rekao je Uskoković.

Dno dna

I dok su najviši zvaničnici Hrvatske uputili izraze saučešća povodom masakra na Vračaru, deo običnog pučanstva iz Hrvatske slao je neke malo drugačije poruke posredstvom interneta. Komentarima na vest o ubistvu mnogi su pokazali, zapravo, koliko nisko mogu da padnu.

"Upao na čas povijesti jer je skužio da ih lažu celu povijest, pa je riješio to riješit za sva vremena“, "Šta će četnik nego djecu. Kakav odgoj, takav i rezultat“, "Ništa novo u Srbistanu“, "Nastavak ’91. samo u vlastitom dvorištu“, "Možda su se njegovoj učiteljici povijesti i njemu razilazila mišljenja oko broja žrtava u Jasenovcu“ – samo su neki od neumesnih komentara na hrvatskim sajtovima. Drugi su još povezivali i Putina, rat u Ukrajini i mnoge druge stvari koje sa celim slučajem nemaju nikakve veze.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

K. K. nije krivično odgovoran za masakr, ocu zadržavanje do 48 sati
zatvor

Više javno tužilaštvo

03.05.2023. 16:29

K. K. nije krivično odgovoran za masakr, ocu zadržavanje do 48 sati

Učenik sedmog razreda OŠ "Vladislav Ribnikar", K.K. (13), koji je jutros hicima iz pištolja usmrtio osam đaka, kao i radnika obezbeđenja, a šestoro učenika, kao i nastavnicu teško ranio, nije krivično odgovoran, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
29°C
14.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve