Vesti
26.05.2025. 22:05
Vesti
05.06.2025. 16:05
Đoko Kesić
Veljko Đurić Mišina
"Za sve su ipak krivi Broz i Srbi"
"Neshvatljivo je da državne službe današnje države Srbije i dalje ne dozvoljavaju da se otvore istorijski arhivi koju čuvaju istorijska dokumenta o delovanju komunista, ustaša, Nemaca i četnika, da naučnici temeljno istraže našu prošlost.
Bez precizno izučene prošlosti, nemamo budućnosti“, kaže naš sagovornik istoričar Veljko Đurić Mišina, naučnik koji je u dva toma istorijskih studija obelodanio strogo čuvanu tajnu o saradnji partizana sa ustašama i Nemcima u Drugom svetskom ratu.
Ko danas i zbog čega sprečava da se otvore arhivi o kojima govorite?
"To počinje na studijama istorijskih nauka u Beogradu na Filozofskom fakultetu, od pre 30-40 godina, od ondašnjih profesora koji su kanalisali ovu logiku. Forsirani su različiti projekti i planovi koji nisu u prvom planu imali srpsku nacionalnu noviju istoriju. Još nije kasno da raščistimo odnos komunista prema srpskom nacionalnom pitanju u Kraljevini Jugoslaviji do 1945, kao i srpsko nacionalno pitanje u NDH. Ostaje pitanje da li smo to obavili?
Ne, mi nismo ključna pitanja raščistili, zato što profesori to nisu dozvoljavali kroz ponudu tema za seminarske, diplomske, magistarske i doktorske radove. Sve je to bilo pod kontrolom partije i službe. I onda ti isti profesori forsiraju miljenike pa dobijemo još slabije nastavljače. Dobijemo to što na katedrama za nacionalnu istoriju novog veka i istoriju Jugoslavije nije odbranjen nijedan doktorat o stradanjima Srba u Dalmaciji, Lici, Kordunu, Zapadnoj Slavoniji, Bosanskoj Krajini. Pa zašto nema? Nema zato što nećemo da se bavimo Srbima, već samo Srbijom! Ovo govorim kao čovek koji je nekada bio profesor na Prištinskom univerzitetu. Kada sam nudio saradnju kroz zajedničke projekte kolegama u Novom Sadu i Beogradu, dobijao sam konkretne odgovore: ’Ma, pusti sad to!’
Ako imate apsolutnu većinu arhivske građe koja se odnosi, recimo, na Rimokatoličku crkvu 1918–1980. godine, a nalazi se u vojnim bezbednosnim agencijama, znate da nije dostupna. Ja sam saznao gde se nalaze ‒ u metalnom ormanu bele boje pri kabinetu ministra vojnog. Ja vam govorim šta znam! Da li želite da čujete kakve sam probleme imao zbog toga ‒ odakle to meni, šta ja znam, ko mi je to rekao. Nije bitno odakle ja to znam, bitno je da se to otvori. Postoji i drugi, takođe tragičan podatak: s kim da pričate o velikim problemima iz prošlosti? Moje iskustvo govori sledeće: želeo sam da pišem o hrvatskom geopolitičaru i geostrategu Krunoslavu Draganoviću, rimokatoličkom svešteniku, koji je u posleratnim godinama organizovao takozvane pacovske kanale, kroz koje je desetak hiljada nacista, ustaša, fašista otišlo u Južnu Ameriku. Doživeo sam da me u velikim institucijama srpskim pitaju ko je taj Draganović? Postoje lične beleške Krunoslava Draganovića koje mogu da razjasne krupne nepoznanice. Tražio sam pare od nekih uglednih ljudi i dobio kao odgovor isto pitanje!
Ne možemo mi da pričamo o Blagoju Jovoviću i njegovom pucanju u Antu Pavelića ako ne pošaljemo nekog mlađeg, a dobro pripremljenog istoričara, u Hrvatski državni arhiv, da pogleda zaostavštinu Ivana Miškovića Brka. To je bio dugogodišnji načelnik Vojnoobaveštajne službe. Treba dve nedelje boravka u Zagrebu, treba videti da li je jugoslovenska Služba bila umešana, da li je Jovović bio sam. Šta god hoćemo da uradimo mi imamo neki mali zid koji stvara probleme: a zašto baš ti, ko ti je to rekao, zašto to sada...
Nisu meni problem Hrvati. Ja sam imao korektne odnose sa nekolicinom hrvatskih istoričara. Meni su problem projekti u državi Srbiji. Politička elita u Srbiji u poslednjih 40 godina nema sluha za srpsku nacionalnu istoriju. Upravo iz političkog sistema države Srbije se poturaju podele na Srbijance i druge Srbe, sa ove ili one strane Drine itd. Ne možemo to raščistiti ako ne sagledamo blisku prošlost, državu u kojoj su se našli gotovo svi Srbi. Nismo raščistili zato što nemamo projekte. A nemamo projekte jer podnosioci često nisu politički podobni. Moje lično iskustvo koje sam stekao radeći osam godina u Muzeju žrtava genocida govori da postoji sedam-osam istoričara u svetu koji se zanimaju upravo za tu priču – za NDH. Znam pouzdano da se još rade doktorske disertacije u Engleskoj i Americi o NDH. Gde smo mi u svemu tome? Da li na Katedri za istoriju Jugoslavije ima toga? Imam pravo na svoju žuč, imam pravo na svoju ogorčenost zato što sam bio na rukovodećoj funkciji, ali ne i deo tog političkog sistema. Miran sam jer znam da sam probao da neke stvari razrešim. Kada sam organizovao skup o Milanu Nediću, imao sam problema sa službama!
Moramo da shvatimo da naše arhivske ustanove nisu stručno i tehnički osavremenjene. Da li postoje arhivski vodiči, na primer, u Arhivu SANU? Da li je neko pregledao lični fond Viktora Novaka sa građom o Rimokatoličkoj crkvi u NDH? Ako isti problem sagledamo u Zagrebu, videćemo da je tamo mnogo toga drugačije. Ono što sam ja poželeo u proteklih 40 godina da vidim u Hrvatskom državnom arhivu, ja sam to dobijao. Ovde u Beogradu je to malo teže.“
Branislav Božović je izuzetak po sadržaju svojih radova. Da li to znači da je pokušao nešto više da uradi ili je u pitanju nešto drugo?
"On je bio skojevac, ratnik iz Drugog svetskog rata, školovan, naučio nemački jezik, saslušavao nemačke generale 1946‒1947. godine, bio je član ekipe koja je pravila vrhunske elaborate o nemačkoj obaveštajnoj službi u Kraljevini Jugoslaviji i u toku Drugog svetskog rata. To je devet knjiga. Uradili su elaborat ’Britanska obaveštajna služba u Jugoslaviji 1918–1941’. Uradili su treći elaborat ’Sovjetska obaveštajna služba 1918–1945’. Taj treći elaborat nije dostupan. Ima ga negde, ali ga ne daju, ne uklapa se u priču. Božović je mnogo toga video i znao i učestvovao u radu, u ekipi koja je pravila seriju pod naslovom Zbornik dokumenata Narodnooslobodilačkog rata. Božović je očito naučio i zanat istoričara, znao je šta i kad sme da objavi. Ostavio je Muzeju žrtava genocida 44 kutije dokumentarne građe i to je dostupno istraživačima!
Osim njega, bilo je i drugih stručnjaka koji su se bavili kompleksnim temama i objavljivali deo onoga što su znali. To su Slavko Komarica i Slavko Odić. Deo arhive Slavka Odića posle njegove smrti dospeo je do Arhiva Vojvodine i to je većim delom i priredio istoričar Milan Koljanin pod naslovom ’Ustaška zverstva’. Zbornik dokumenata sadrži nepoznatu građu o saradnji ustaša i komunista 1941–1942. godine, naročito u istočnoj Bosni u uništenju ustaničkih jedinica pod kontrolom Jezdimira Dangića. Dokumenta ukazuju na hrvatske planove o čišćenju srpskog naroda, o tome kako zaštititi granicu prema Srbiji itd.
Arhiva Slavka Komarice nalazi se u Banjaluci, u Arhivu RS. Čini mi se da nije temeljno istražena. Zar to nije prilika da ta građa bude osnova za istraživanje nekog doktoranda. Znamo šta su Odić i Komarica objavili: ’Partizani za pregovaračkim stolom.’ To je korisna studija za temu o pregovorima partizana sa protivnicima. A u istraživanju bi trebalo uraditi analitiku o tome ko su pregovarači, kada se i gde pregovaralo, koji su efekti... Naravno, istražiti i odnos Ante Pavelića i Josipa Broza.“
Život
15.05.2022. 16:50
Transkripti razgovora Tito–Stepinac ili šminkanje zločinca
Život
22.05.2022. 08:10
Transkripti razgovora Tito–Stepinac 2. deo
Opet se vraćate Jasenovcu. Zbog čega?
"To je priča o onome što je nagovestio Mile Budak 15. maja 1941. godine u Gospiću: on je kazao samo suštinu planova koje su ustaše razrađivale u godinama emigracije, znači pre povratka u Hrvatsku. Pripremali su ono što je došlo 10. travnja: imali su uveliko razrađene planove. U okviru toga bili su koncentracioni logori za uništenje Srba. Mijo Babić Đovani bio je prvi komandant svih logora. Posle pogibije u sukobu sa ustanicima u Hercegovini, imenovan je Vjekoslav Luburić Maks. U to vreme počinje sistem logora u Gospiću i na Velebitu, a nastavlja se u Jasenovcu. A u međuvremenu formirano je još jedno tridesetak logora sabirnih, koncentracionih, iseljeničkih, useljeničkih itd. Naša paradigma su dve stvari, a to su Jadovno na Velebitu i Jasenovac u Slavoniji: svaki služi istoj stvari i na sličan način – fizička likvidacija Srba, Jevreja i Cigana.
Priča o Jasenovcu je odveć višeslojna. U analizi te tragedije mi preskačemo logiku i matematiku! Izbegavamo i deo gorke istine: radionice, ciglana, kožara, ambulanta, bolnica... Naravno, zločin niko ne spori. Ali je sporno što se mi bavimo brojem žrtava. Znači prihvatili smo igru brojeva. Umesto da smo sačinili i završili velike istraživačke projekte, a to je upravo ta suptilna igra koju je počeo Josip Broz preko Miroslava Krleže i Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, dobili smo relativizaciju zla. Nije najvažnija stvar dokazati koliko je žrtava ubijeno u Jasenovcu. A mogli smo da smo to hteli!
Zna se da je u Srbiju na razne načine pristiglo oko 400.000 izbeglica iz NDH. Mnogi su svedočili o zlu koje su videli i doživeli. Svedočenja su bogata činjenicama koje je trebalo uobličiti u naročite elaborate o žrtvama, zločincima, stratištima, grobištima... u kojima bi bile konkretne procene o žrtvama, ali i o stratištima širom NDH, što bi moralo dovesti do pitanja o kolektivnoj krivici naroda čija je to bila država. Uostalom, nemački filozof Karl Jaspers je naglasio da za državni zločin mora da ispašta narod! Zločin nisu činile samo ustaše: svedočenja kazuju da i obični Hrvati isto čine svojim komšijama iz sijaset razloga!
Odgovornost hrvatskog naroda nije bila tema političkog vrha posle 1945. godine jer to Josip Broz nije dozvolio. Uostalom, Broz nije naređivao Hebrangu, koji ima nacionalnu partiju, nacionalni partizanski pokret, teritorije koje pokriva... Shodno tome, Broz nije mogao da naredi Hebrangu napad na Jasenovac. A Hebrang je bio u Jasenovcu i dobro pamti razgovore sa ustaškim dužnosnicima, verovatno i sa Pavelićem! Jasno je da on sprovodi hrvatsku nacionalnu politiku na koju Broz nema velikih zamerki.
Pričamo o Jasenovcu, ne pričamo o 400.000 Srba koji su izbegli u Srbiju. Ne pričamo šta su oni rekli, šta su videli i doživeli. Svojevremeno je Đuro Zatezalo, bivši direktor Arhiva u Karlovcu, uradio dve knjige o Jadovnu, istraživao je dokumentaciju Državne komisije za ratne zločine posle 1945. godine, saslušavali su brojne Hrvate i Hrvatice, šta su radili u toku rata. Sabrao je deo te dokumentacije i objavio je pod naslovom ’Radio sam svoj seljački i kovački posao’. Objavio je izvestan broj izjava običnih Hrvata šta su radili u periodu 1941–1945. godine. Ta svedočenja nude činjenice koje su više za psihijatriju nego za istoričare: svedočenje o odsecanju motikom glave maloj Srpkinji, ubijanju maljevima, bacanju u jame... Takvih svedočenja ima na hiljade i hiljade. Meni ostaje pravo na pitanje: ko su zločinci i ko snosi odgovornost za zločinačku državu? Ne interesuje me politika bratstva i jedinstva!“
Život
15.06.2022. 14:27
"Jasenovac i Stepinac su hrvatska frustracija"
Vesti
08.04.2021. 18:49
ISPOVESTI PREŽIVELIH LOGORAŠA
Postoji i logičan jedan narativ da su Kominterna, Hrvatska, ustaše i partizani imali zajedničkog neprijatelja ‒ Kraljevinu Jugoslaviju. Imali su u tom kontekstu Srbe kao "narod koji ugrožava te njihove projekte“?
"Komunistička internacionala u okviru SSSR-a imala je globalnu ulogu. Glavnu reč u Kominterni vode pripadnici malih naroda, ne Rusi. Kominterna je u suštini antiruska. Ako to prebacimo na pozicije Kraljevine Jugoslavije, odnosno Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Jugoslavije, onda Kominternina ideologija jeste da su Srbi kao najbrojniji narod najgori prema svim drugim narodima i njih treba kažnjavati kroz pomaganje ovih drugih naroda. To je priča o saradnji u duhu Kominterne, partizana, ustaša i Nemaca. Kominterna ima negativan odnos prema srpskom narodu. Pošto oni smatraju da je to velika Srbija, da treba razbiti Jugoslaviju. Gebels je sve to govorio do 1935. godine kad počinje naoružavanje Nemačke, dok ne počne priprema građanskog rata u Španiji... Deo te kominternovske sovjetske priče vidi se na detalju da 1944. godine maršal Tolbuhin nudi pregovore Josipu Brozu, Anti Paveliću i Ivanu Šubašiću, predsedniku Jugoslovenske kraljevske vlade u Londonu, da se sastanu. Ta dokumenta su objavili Hrvati. Mogu da pretpostavim šta mora da se nalazi u Bernu na osnovu onoga što je već vidljivo u Zagrebu. Naravno, Pavelić traži da ga Britanci čuvaju u odlasku kod Tolbuhina, Tolbuhin ne dozvoljava i to puca. A ako mi sada razmislimo, šta to znači da trojica Hrvata treba da odrede sudbinu buduće Jugoslavije i sudbinu srpskog naroda? Čekajte, hajdemo mi da raščistimo tu priču. Šta se onda čudimo što je došla 1991. godina. Zašto je srpstvo proterano itd.“
Ako se oni sastanu 185 puta sa Nemcima, što hrvatski komunisti, što komunisti iz Centralnog komiteta kao što su Velebit, Koča, Đilas, o čemu su mogli da razgovaraju i šta je suština te priče?
"Nemački general Fon Horstenau i Kašel imaju iza sebe timove i ekipe. Josip Broz nema iza sebe takvu ekipu. Nemci su intelektualno daleko jači. Oni kroz razgovore sa ovim ljudima žele da ispipaju šta partizani misle, koji su im planovi. Oni su to postizali na jeftin način. Brozu u tom momentu odgovara jer nema naznake da će biti drugi front u Evropi, to je mart 1943. godine. Tek u julu 1944. Sovjetska armija počinje da se kreće ka zapadu. To je taj evropski kontekst rata u kome svaka strana gleda da profitira, da sazna malo više o drugoj i sve tako. Opet pričam o razlikama među nemačkim službama, njihovim ljudima. Ali, recimo, Martin Borman 1943. počinje da razvija ideju, puca NDH, Srbi su ipak najveći narod na Balkanu, nama treba jedna stabilna državna celina na Balkanu, hajdemo da vežemo Nedićevu Srbiju, Sandžak i Crnu Goru u jednu federaciju, što je bio 1942. godine nemački plan (Nemaca iz Beograda), da se istočna NDH, odnosno pola Bosne pripoji Nedićevoj Srbiji, da se uspostavi da nema zločina i tako da bude mirna teritorija.
Taj sastanak bio je marta 1942. godine u Beogradu. Međutim, Nemci iz Zagreba, prvenstveno Kašel i njegovi saradnici, radikalno su protiv proširenja Srbije i razdvajanja NDH. Hoće ustašku Hrvatsku do Subotice... Naravno, to nisu prvi pregovori te vrste.“
Vesti
04.08.2022. 14:09
Hrvati jesu najhrabriji narod na svetu
U fokusu
29.10.2022. 18:10
Šta će, o Jasenovcu, otkriti tajne arhive Vatikana?
Stipe Mesić 1992. godine u jednom hrvatskom klubu u Sidneju je rekao: "Mi smo u Drugom svetskom ratu pobedili dva puta. Prvi put 1941. osnovali smo NDH koju su priznale neke ozbiljne zemlje. Kad se završio rat, mi smo seli za sto pobednika.“
"NDH je priznalo osam, a po nekim izvorima 12 zemalja. To su činjenice. Međutim, ako bismo analizirali naučno i istorijski to ’sedanje Hrvatske za sto pobednika’, došli bismo do sledećih podataka: najpre, osnivanje Nezavisne Države Hrvatske zdušno je podržalo i u tome istrajavalo do šestog maja 1945. više od 70 odsto Hrvata, rimokatolika. Istoričari beleže da je sa Antom Pavelićem prilikom bekstva iz Zagreba ujutro rano 6. maja 1945. godine krenulo blizu 100.000 naoružanih ustaša. U pokretu antifašističkog otpora od proleća 1941. do kraja 1943. godine bili su u ogromnoj većini Srbi. Hrvati su u partizanskom pokretu na početku 1944. činili jedva 12 odsto naoružanih partizana, piše hrvatski istoričar Slavko Goldštajn. On dodaje da su u nekom trenutku u Hrvatskoj u partizanima bili brojniji Mađari i muslimani od Hrvata!
Hrvati su činili masovne zločine, nesumnjiv genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, što je pravična i naučno utemeljena istorija utvrdila. Pa sad, kako to oni, bez ’deustašizacije i denacifikacije’ sedaju za sto među pobednike u Drugom svetskom ratu? Koje su de facto njihove zasluge? Pa, nema ih!
Ali, ipak ima. Zahvaljujući Josipu Brozu i Andriji Hebrangu, Hrvatima je oprošten njihov masovni fašizam. Istina, kažnjeni su oni zločinci koji su neposredno kreirali ili predvodili ustašku zločinačku politiku, a svi ostali su pomilovani. Ne samo pomilovani, nego su postavljeni na važne funkcije u novoj Socijalističkoj Narodnoj Republici Hrvatskoj...
A posle građanskog rata i raspada SFRJ, Hrvati su istovremeno i stradalnici i pobednici. Zapad im je zdušno pomogao da, ne samo da ne odgovaraju za zločine počinjene nad Srbima, nego su opet nagrađeni kao pobednici... Što je trasirala politika Kominterne, ali i politika Josipa Broza.“
(Kraj)
Vesti
08.07.2024. 13:12
EKSKLUZIVNO: General Ivan Mišković Brk - poslednji ČUVAR JUGOSLOVENSKIH TAJNI
Vesti
19.07.2021. 22:05
"Srpske žrtve ne interesuju ni Srbe"
Život
16.02.2022. 07:05
Zlatna bajka Kraljevine Jugoslavije
Komentari
