Nova studija
Kako putovanje u svemir utiče na ljudsko telo
Nova studija o gubitku koštane mase kod 17 astronauta koji su leteli do Međunarodne svemirske stanice pruža potpunije razumevanje uticaja svemirskih putovanja na ljudsko telo i ono što ih može ublažiti, što je ključno znanje za potencijalne ambiciozne misije.
Istraživanje je prikupilo nove podatke o gubitku koštane mase astronauta koje je uzrokovano mikrogravitacijom snage do koje se mineralna gustoća kostiju može obnoviti po povratku na Zemlju.
U istraživanju je učestvovalo 14 astronauta i tri astronautkinje prosečne starosti od 47 godina, čije su misije trajale četiri do sedam meseci u svemiru, prosečno oko pet ipo meseci.
Godinu dana od povratka na Zemlju astronauti su u proseku imali 2,1 odsto smanjenu mineralnu gustoću kostiju potkolenice, a za 1,3 posto manju čvrstoću kostiju. Njih devetero nije obnovilo mineralnu gustoću kostiju nakon leta u svemir, odnosno doživeli su trajni gubitak.
"Znamo da astronauti gube koštanu masu na dugotrajnom svemirskom letu. Ono što je novo u ovoj studiji je to da smo pratili astronaute godinu dana nakon njihovog svemirskog putovanja kako bismo videli hoće li se, i kako, kost oporaviti", rekao je profesor Lej Gejbel sa Univerziteta u Kalgariju i glavni autor istraživanja koje je objavljeno u časopisu "Scientific Reports", piše Index.hr.
"Astronauti su doživeli značajan gubitak koštane mase tokom šestomesečnih svemirskih letova - gubitak koji bismo očekivali kod starijih osoba tokom dve decenije na Zemlji, a povratili su samo otprilike polovinu tog gubitka godinu dana od povratka na Zemlju", rekao je Gejbel.
Svemirske agencije moraće da poboljšaju režime vežbanja i ishrane kako bi sprečile gubitak koštane mase, upozorio je Gejbel.
"Tokom svemirskog leta koštane strukture se stanjuju i na kraju se neke od koštanih struktura odvajaju jedna od druge. Jednom kada se astronaut vrati na Zemlju, preostale koštane veze mogu zadebljati i ojačati, ali ne i one koje su se odvojile u svemiru. One se ne mogu ponovno obnoviti tako da se celokupna struktura kostiju astronauta trajno menja", dodao je on.
Astronauti koji su učestvovali u istraživanju putovali su na svemirsku stanicu u proteklih sedam godina. U studiji nije navedena njihova nacionalnost, ali poznato je da su bili iz američke svemirske agencije NASA, Kanadske svemirske agencije, Evropske svemirske agencije i Japanske agencije za istraživanje svemira.
Putovanje u svemir predstavlja razne izazove za ljudsko telo, što je ključna briga svemirskih agencija dok planiraju nova istraživanja. NASA, na primer, namerava da pošalje astronaute nazad na Mesec, a misija se planira za 2025. godinu. To bi mogla biti uvertira u buduće astronautske misije na Mars ili dugoročnu prisutnost na površini Meseca.
"Mikrogravitacija utiče na mnoge telesne sisteme, uključujući mišiće i kosti", rekao je Gejbel.
"I kardiovaskularni sistem doživljava mnoge promene. Bez gravitacije koja 'vuče krv' prema našim stopalima, astronauti doživljavaju promenu tokova koja uzrokuje nakupljanje više krvi u gornjem delu tela. To može uticati na kardiovaskularni sistem i vid", dodao je.
"Zračenje je isto tako veliki zdravstveni problem za astronaute jer što dalje putuju od Zemlje, to je veća izloženost zračenju i povećan rizik od raka", upozorio je Gejbel.
Studija je pokazala da duže svemirske misije rezultiraju i većim gubitkom koštane mase i manjom verovatnošću oporavka kostiju nakon toga. Vežbe tokom leta, poput treninga na svemirskoj stanici, pokazale su se važnim za spečavanje gubitka mišića i koštane mase.
Verovatnije je da će se pre oporaviti astronauti koji su izvodili više vežbi u svemiru nego na Zemlji.
"Ima puno toga što još uvek ne znamo o uicaju mikrogravitacije na ljudsko zdravlje, posebno kada se radi o svemirskim misijama dužim od šest meseci", rekao je Gejbel.