Život
13.09.2023. 02:05
Život
14.11.2023. 04:05
Dragan M. Milošević
Heroine Srbije
Prva Srpkinja novinar
Univerzalni umetnik i vrhunski intelektualac, začetnik modernog plesa i baleta u Srbiji, prva Srpkinja novinar i bibliotekar, šampion borbe za rodnu ravnopravnost.
Marija Maga Magazinović rođena je u Užicu 14. oktobra 1882. godine. Odrasla je u rodnom gradu, u patrijarhalnoj srpskoj porodici hercegovačkog porekla, a kada je njen otac 1896. godine dobio posao krojača u Narodnom pozorištu u Beogradu, gledajući pozorišne predstave, proključaće neverovatan Marijin umetnički talenat i njena strastvena želja da igra, peva, glumi, da bude u oblasti kulture i umetnosti.
I odmah je postala članica KUD "Obilić“. Bila je, za devojku tog vremena, enormno ambiciozna, željna stalnog čitanja, učenja, obrazovanja. Sa lakoćom je završila u Beogradu Višu žensku školu i 1898. upisuje studije na Filozofskom fakultetu. Već početkom studija postala je svesna nepravde koja se čini prema ženama, jer su i na najvišoj obrazovnoj instituciji-univerzitetu, žene tretirane kao stvorenja niže vrste. To je bila karakteristika ne samo Srbije toga vremena, već i Evrope u celini - ženski glas se faktički nije čuo dalje od šporeta i lavora.
Mlada, pametna i hrabra, pokrenula je studentkinje da se izbore za deo svojih prava i da i one, kao i muškarci, mogu imati status redovnih studenata. I u toj svojoj prvoj bici za feminizam, za rodnu ravnopravnost, ostvariće pobedu od 1902. godine i studentkinje će u Srbiji imati indeks redovnih studenata. Svoju tešku borbu za prava žena nastaviće i dalje, formiranjem Kluba studentkinja i nizom drugih aktivnosti po kojima će ostati upamćena u našoj istoriji kao jedan od najznačajnijih i najproduktivnijih boraca za obrazovanost i ravnopravnost žena u Srbiji.
SVESTRANA I NEUMORNA
Tokom studija Marijin radni dan je bio duži od 24 sata: polagala je redovno ispite, uspešno je debitovala i nastupala kao glumica u Beogradskom radničkom društvu (kasnije prešlo u umetničku grupu "Abrašević“), usavršavala je znanje nemačkog, ruskog i latinskog jezika, i čak za Narodno pozorište počela da prevodi dela Maksima Gorkog, Henrika Sjenkjeviča, Hauptmana, Fridriha... 1904. godine je diplomirala na Filozofskom fakultetu kod čuvenog profesora Brane Petronijevića i odmah počinje da sarađuje sa dnevnim listom "Politika“ i Narodnom bibliotekom.
Velikog znanja i obdarena za pisanje, uređivala je rubriku "Ženski svet“ u "Politici“, postajući tako prva Srpkinja novinar i bibliotekar u našoj istoriji. Ova svestrana i neumorna žena sa vizijom, već od 1906. godine postaće i profesor u Prvoj ženskoj gimnaziji u kojoj će, sa manjim prekidima, raditi 40 godina, predavajući psihologiju, logiku, nemački i srbski jezik. No, permanentno "kucanje“ umetničkog srca, Mariju je stalno vuklo ka mestu gde je i umetnost bila na najvišem nivou.
Tada je to bila Nemačka, pa Marija, po preporuci Brane Petronijevića odlazi 1909 g. na četvorogodišnje usavršavanje i doktorat u tu zemlju. Na relaciji Minhen-Berlin-Cirih Marija će sarađivati sa najvećim umetnicima Evrope toga vremena: glumu je učila kod velikog Maksa Rajnharta, balet kod Šarlote Šniter, igranje, plastiku i ritmiku kod slavnih sestara Isidore i Elizabete Dankan.
Tu je upoznala i plejadu književnika, filozofa, kulturologa, položila mnoge kurseve iz baleta, ritmike, režije, glume i modernog plesa, konačno, stekla je i najviše, doktorsko zvanje. U međuvremenu, obogaćena novim saznanjima, u Beogradu je sa Zorom Pricom, otvorila i prvu Školu za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike koja će kasnije postati Škola za ritmiku i plastiku, plesna škola kakvu tada ni Pariz nije imao, a 1909. godine, u Minhenu je upoznala i zaljubila se u studenta glume Gerharda Gezenana.
PORODIČNA DRAMA JE NIJE OBESHRABRILA
Kada su počeli Balkanski ratovi Marija je bila dobrovoljac-bolničar, a posle ratova, zajedno sa Gerhardom, koji je u međuvremenu naučio srpski, zavoleo našu književnost i kulturu, dolaze u Beograd gde se venčaju u našoj Sabornoj crkvi. Gerhard dobija posao u Prvoj muškoj gimnaziji ali dolazi Veliki rat kada Gerhard sa Srpskom vojskom proživljava golgotu povlačenja kroz Albaniju, posle čega odlazi na lečenje u Švajcarsku. U međuvremenu, Marija ostaje bez tek rođenog sina i u tuzi odlazi kod muža u Švajcarsku. Ubrzo su dobili ćerku, ali je Marija postala svesna da je Gerhard sve više vezan za drugu ženu, što dovodi do njihovog razvoda i njenog povratka sa ćerkom u Beograd.
No uprkos ratu i ovoj porodičnoj drami, Marija je nastavila da odvažno i stvaralački grabi kroz život i 1917. godine, na Krfu je, za Srpsku vladu, proučavala sistem švajcarskih srednjih škola, nastavlja da predaje u gimnaziji i stalno putuje na relaciji Srbija-Nemačka-Švajcarska održavajući kontakte i saradnju sa velikanima evropske kulture i umetnosti. 1923. godine, uz odobrenje Ministarstva prosvete, utemeljila je Seminare za učitelje ritmike i plastike a započeće i sa još intenzivnijom obukom modernog, umetničkog plesa širom Jugoslavije.
Njena kreativnost i vizija bili su neiscrpni - 1925. godine, uradila je koreografiju prvog jednočinog baleta "Svetkovina Bohusa i Flore“, iza koga su sledila i prva izvođenja "Jelisavke, majke Obilića“, "Molitve Kosovke devojke“ i "Smrt majke Jugovića“. Osim utemeljenja modernog plesa i baleta, 1936. godine, Marija formira i sjajnu "Studentsku folklornu grupu“ sa kojom će nastupati u mnogim gradovima Nemačke, Austrije, Švajcarske, Turske, pa čak i na Olimpijskim igrama u Minhenu.
NEUMORNA DO KRAJA ŽIVOTA
U zasluženu penziju otišla je 1941. godine. Ali posle rata nastaviće da radi do kraja života. Vodila je folklornu grupu "Abrašević“ a u Baletskoj školi predavala je ritmiku, folklor, istorijske igre i istorijske plesove. Mnoga dela ostala su iza ovog srpskog velikana. Između ostalog 1932 godine, publikovane su njene važne knjige: Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost“ i "Vežbe i studije iz savremene gimnastike, plastike, ritmike i baleta“., a1951. godine, objavljena je i njena knjiga "Istorija igre“. Tek 2001 godine i njena autobiografska knjiga "Moj život“.
Umrla je u Beogradu 1968. godine. Nažalost, trebalo je da prođe 30 godina od smrti ove slavne žene, koja je toliko učinila za emancipaciju Srpkinja i kulturu naše nacije, pa da se njeno Užice i Srbija makar donekle prisete na njeno postojanje i delo. 2000. godine u Užicu je otvorena izložba posvećena Mariji, a od 2003 godine, jedna ulica u Užicu nosi njeno ime.
Ali, Marija bi bila sigurno najviše obradovana saznanjem da od 2008 godine, u njenom gradu postoji Baletski studio u kome se veoma uspešno obučavaju devojčice predškolskog i školskog uzrasta, u aktivnostima koje je započela i najviše volela velika Marija Maga Magazinović.
Život
06.08.2023. 14:10
ONA je bila perjanica borbe za emancipaciju Srpkinja
Život
06.08.2023. 14:10
ONA je bila perjanica borbe za emancipaciju Srpkinja
Komentari
