Život
04.12.2021. 08:05
Dragana Todorović

Prof. dr Igor Dolinka

Najmlađi član SANU: Stigao sam na svoj Mont Everest

Prof. dr Igor Dolinka
Izvor: Privatna arhiva

"Tog dana, 4. novembra, kada sam konačno saznao da sam postao dopisni član SANU, bio sam u rodnoj Subotici. Mojoj majci je bio rođendan. Vest sam primio od profesora Stevana Filipovića, koji je akademik i matematičar. Dok mi nije javio, trudio sam se da budem ’kul’ i da odigram da mi nije stalo, ali sam zapravo bio veoma uzbuđen“, kaže za "Ekspres“ prof. dr Igor Dolinka, najmlađi dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Rođen je 26. juna 1973. u Subotici, a živi i radi u Novom Sadu, gde predaje na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta. Doktor nauka postao je kada je imao samo 27 godina, a redovni profesor u svojoj 35. godini. Ima ćerku Zitu, muzičko obrazovanje, hobi...

Da li je ljubav prema poslu, prema odabranoj naučnoj oblasti, dovoljna da čoveku ništa ne bude teško i da bude toliko produktivan i vredan koliko ste Vi?

"Sve je to individualno, svaki čovek je druga priča, ali se svakako u korenu svega krije jedna autentična i iskrena ljubav prema dotičnoj oblasti. Ali, važno je i da sve što radite bude iz motiva koji nisu tapšanje po ramenu, sticanje priznanja, dakle, ne osvajanje planinskih vrhova. Zapravo, kada ste mladi razmišljate – šta je sledeći Mont Everest koji ću osvojiti? Ali, nakon nekog vremena više ne razmišljate tako, već samo unutar svoje oblasti stvaralaštva, uživate u tome što radite, a priznanja onda dođu sama od sebe.“

Kako je došlo do toga da postanete član SANU, najviše srpske naučne i prosvetne ustanove, koja ove godine obeležava 180 godina postojanja?

"Izbor u SANU je proces koji traje duže od godinu dana. Počinje predlaganjem, a završava se Izbornom skupštinom, tako da je i moj izbor započet još septembra prošle godine, a ja sam bio kandidat ogranka SANU u Novom Sadu. Postoje tri načina da budete predloženi: jedan je da vas neka od unutrašnjih organizacionih jedinica SANU predloži, drugi da vas predloži vaša matična akademska institucija gde radite, i treći – da vas tri akademika, koji su potpuno nezavisni od svih ovih institucionalnih puteva, predlože i podrže svojim potpisima. Ja sam 23. maja, na matičnom odeljenju, dobio dvotrećinsku podršku, što se naročito vrednuje jer u nomenklaturi samog kadra se smatra da ste dobili podršku svog odeljenja. Moram reći da sam tu podršku dobio na svoje ne malo iznenađenje.“

Šta konkretno znači biti dopisni član SANU, koja su sada Vaša prava, a šta su Vam obaveze?

"U svim pomena vrednim nacionalnim akademijama imate dva stepena članstva koja se bukvalno mogu shvatiti kao dva čina u vojsci. Imate dopisne i redovne članove. Prvi korak je postati dopisni član, a istorijski vodi poreklo od toga što je nekada bilo veoma teško da se, na primer, članovi Francuske akademije fizički okupe na jednom mestu u Parizu, pa su oni koji nisu živeli u gradu koji je sedište Akademije svoje naučne i umetničke radove, dostignuća, saopštavali pismima.“

Išli ste u Osnovnu školu "Jovan Jovanović Zmaj“, a potom u Gimnaziju "Svetozar Marković“. U kom uzrastu ste shvatili koliko volite matematiku?

"Od vrlo mladih dana. Osvajač sam tri medalje na matematičkim olimpijadama u srednjoškolskom periodu, još kao predstavnik tadašnje Jugoslavije. Ljubica Kiselički, moja profesorka u osnovnoj školi, povela me je u taj svet matematike. I ona sama bila je jedna od najcenjenijih nastavnika tog predmeta. Zahvalan sam i svom mentoru, profesoru Siniši Crvenkoviću kojeg sam upoznao kada sam imao 16 godina, a koji je praktično od tog trenutka pa do doktorata 2000. usmeravao moj razvoj.“

Da li su u školi ostali đaci od Vas prepisivali na pismenim zadacima iz matematike?

"Možda i da, ne sećam se, ali sam bio često odsutan na tim časovima, naročito u gimnaziji, jer sam se spremao za takmičenja. Inače, ja sam crna ovca u porodici. Niko se ne bavi prirodnim naukama. Moja majka je profesorka klavira, pokojni otac bio je pravnik, tako da nemam objašnjenje kakva genetika se kod mene iskombinovala. Ali, nešto sam ipak od majke dobio, a to je ljubav prema muzici, i to ne tako da me je ona tome naučila, već na jedan potpuno autonoman način. Kao mali maštao sam da postanem kompozitor. Vremenom se iskristalisalo da je jezik kojim se mnogo bolje izražavam matematika, a ne note, iako imam formalno muzičko obrazovanje, kao i neke uspehe na tom polju. I dan-danas kada završim neki naučni rad, pogotovo ako je većeg obima, kada ga gledam i razmišljam da li je to ono što sam zamislio, u nekom metaforičnom, prenesenom smislu, zamišljam kao da to jeste muzičko delo, simfonija, neki hard-rok hit. Ako u tom trenutku čujem muziku koja mi se dopada, onda kažem – to je to.“

Prof. dr Igor Dolinka
Izvor: Privatna arhiva

To znači da Vam matematika pruža mogućnost da budete kreativni, kao što bi Vam pružala i muzika da ste postali kompozitor? Oblast Vašeg naučnog interesovanja su polugrupe i slične strukture sa asocijativnim množenjem (sa naglaskom na kombinatornu teoriju polugrupa, polugrupne varijetete, algebarske aspekte formalnih jezika itd.), kao i povezana poglavlja teorije grupa, kombinatorike i logike. Nama laicima to zvuči veoma strogo i ograničavajuće.

"Da, mnogima je teško da razumeju koliko u tome može biti kreativnosti. Matematika je negde između nauke i umetnosti. S jedne strane, imate vrlo kruta pravila šta možete a šta ne, dok s druge imate ogroman prostor za kreativnost i da se bukvalno izrazite kao umetnik.“

Da li i svoje studente učite da budu kreativni?

"Naravno. I to mi je baš važno, a i sama predavanja doživljavam na takav način, kao neku monodramu tokom koje je potrebno da u tu svoju priču uvučete i publiku, da joj držite pažnju, a za to je potrebno koristiti sve dramske elemente.“

Osvajali ste nagrade na međunarodnim i balkanskim matematičkim olimpijadama, a i sada naši srednjoškolci nižu zapažene rezultate u svetu. Da li pratite njihov rad i da li možemo reći da nismo samo sportska nacija, kako se može često čuti?

"Pratim šta se dešava, ne baš iz prvog reda, ali pratim, i to su zaista lepi rezultati. Međutim, ti uspesi ne moraju kasnije biti ekvivalentni daljoj realizaciji osobe kao naučnika. Nekad postoji korelacija, nekad ne, ali je svakako nešto u šta vredi uložiti i novac i energiju.“

Osim u Srbiji, predavali ste kao gostujući profesor širom sveta. Da li ste primetili razlike između naših i studenata van Srbije?

"Da, primetio sam. Kod nas su studenti više stidljivi, teže ulaze u slobodni dijalog sa profesorom. Ne znam da li to ima veze sa patrijarhalnim mentalitetom ili ne. U nekim zemljama sam mnogo lakše uspevao da razvijem kompetentan dijalog sa osobama koje su mlađe od mene i koje su slobodne da kada im nešto nije jasno postave pitanje, a ja to veoma volim. Ovde se profesori doživljavaju kao neki užasno veliki autoriteti, stavljeni su na pijedestal, a po mom mišljenju to nije opravdano.“

Urednik ste i dva naučna časopisa. Da li to, možda, znači da i sami volite da pišete?

"Bio sam dve godine urednik časopisa ’Algebra Universalis’, a i dalje sam urednik našeg časopisa ’Publications de l’Institut Mathématique’. Volim da pišem, ali ne u aktivnom smislu objavljivanja. Volim poeziju, volim simbolizam, imao sam neke pokušaje, ali je to sve privatnog karaktera.“

Osim muzike, da li imate još neki hobi?

"Imam društvance sa kojim u Novom Sadu obilazim različite serijale takozvanih pab kvizova. To je lepa zabava, ali i provera nekog opšteg znanja. Drugi moj hobi je u sferi hrane i pića. Pomalo sam kuvar amater, a ono u čemu imam ozbiljnu ekspertizu jesu škotski viskiji. U svet alkoholnih pića dolazim iz sveta vina i nemam formalno somelijersko iskustvo, ali se dobro snalazim u svemu tome. Moja poslovna putovanja odvela su me u Veliku Britaniju, u Škotsku, i to sam iskoristio da naučim dosta o škotskim, ali i viskijima uopšte. Neskromno ću reći da o tim pićima znam gotovo koliko i profesionalni degustatori. Probao sam više od 300 viskija, ali naglašavam da me zanima samo kvalitet, nikako kvantitet.“

Čime ste nazdravili članstvo u SANU?

"Specifičnim viskijem starim 20 godina, iz posebnog bureta jedne od mojih omiljenih destilerija. Natočili smo po čašicu.“

Koji su Vam planovi, šta je sledeći Mont Everest do kojeg ćete stići?

"Nema ga, i to je ono što je lepo. Ovo je tačka kada možete da kažete – potpuno odustajem od tog koncepta osvajanja sledećih vrhova. Dakle, samo radost i uživanje u onome što radim.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
27°C
07.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve