Svet
25.12.2022. 11:38
Oni su ponos Srbije
28.05.2023. 02:25
R.E.
Da se ne zaboravi, nikada
Srbin kojeg je NASA uvrstila u 15 najvećih umova svih vremena
Govorio je da nikada nije bio zainteresovan za sticanje novca, znanje je bilo njegov izazov. Zanimale su ga matematika, geofizika, astrologija, klimatologija i građevinsko inženjerstvo, a sve ove discipline koristio je u svojim istraživanjima.
Milutin Milanković, kojeg je NASA uvrstila u 15 najvećih umova svih vremena koji su se bavili proučavanjem Zemlje, rođen je 28. maja 1879. u Dalju, selu kraj Dunava. Od malena je bio oduševljen tom rekom - njegova veličina i tokovi, postali su vremenom Milankovićeva opsesija.
Pored sestre bliznakinje, imao je još tri brata i dve sestre. Otac mu je bio imućan zemljoradnik, a preminuo je kada je Milutin imao svega osam godina. Dva brata je izgubio zbog tuberkuloze, a brigu o deci preuzeli su njegova majka i ujak.
I sam je bio prilično bolešljiv, te nije išao u osnovnu školu već su ga učile guvernante i privatni učitelji. Kada je 1889. godine krenuo u gimnaziju koja je pripremala đake za studije tehnike i poljoprivrede, njevogi vršnjaci su čitali, pisali i računali mnogo bolje od njega, međutim on ih je ubrzo prestigao i postao najbolji učenik.
Na nagovor profesora matematike, upisuje studije građevine u Beču. Nakon osnovnih, upisuje i doktorske studije i 1904. brilijantno brani svoj doktorat. Sa nepunih 26 godina, postaje prvi doktor tehničkih nauka Srbije. U Beču je zahvaljujući svojim naučnim radovima stekao ugled afirmisanog građevinskog stručnjaka i pronalazača, ali ipak oseća da građevina ne može biti njegova budućnost. Odlučuje je da napusti udoban i finansijski osiguran život u Beču i dolazi u Beograd.
U Beogradu je bio vanredni profesor Beogradskog univerziteta na Katedri primenjene matematike koja je obuhvatala teorijsku fiziku, racionalnu i nebesku mehaniku. Tada kreće u potragu za fokusom svog celokupnog budućeg rada. To je bilo doba njegovog intenzivnog i dubokog razmišljanja.
"Moje ambicije, nisu bile skromne. Težio sam uvek ka višim ciljevima, ili bar onima koji su mi takvi izgeldali", rekao je Milanković o sebi.
Našeg slavnog naučnika mnogi znaju kao tvorca najpreciznijeg kalendara do sada. Na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. njegov kalendar je prihvaćen, ali nikada nije u potpunosti bio primenjen.
Osim toga, njegova dva najznačajnija doprinosa nauci su : "Kanon osunčavanja Zemlje", koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema i Teorijsko objašnjenje dugotrajnih klimatskih promena na Zemlji uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce, što je poznato kao Milankovićevi ciklusi.
Milankovićevi ciklusi objašnjavaju pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti.
Milutin Milanković je preminuo u Beogradu 12. decembra 1958. godine, u 80. godini od posledica moždanog udara. Sahranjan je Beogradu, ali su prema njegovoj poslednjoj želji posmrtni ostaci prebačeni u rodni Dalj 1966. godine.
Komentari
