Biznis
27.12.2022. 14:04
Mihailo Paunović

Nema ko da radi

"Tražićemo majstore svećom" postalo je stvarnost

Radnici, posao, radna snaga
Izvor: Shutterstock

Tražićemo majstore svećom. Rečenica je koja se godinama iz očaja izgovara u srpskom društvu. Toliko često da je vremenom stekla status kletve.

Dok menadžera, pravnika, biznismena i biznismena imamo za izvoz, mehaničara, vodoinstalatera, varilaca, mesara, tesara... sve je manje.

U trenutku kada ih je u Srbiji bilo dovoljno nismo bili svesni koliko su esencijalni. Nismo ih dovoljno cenili, a ni plaćali.

Koliko su bitan šraf za normalno funkcionisanje svakog društva, pa tako i ovog našeg, postali smo svesni tek kada su iščezli, odnosno kada su stekli status ugrožene vrste.

"Od januara do novembra ove godine u Srbiji je zaposlena 85.321 osoba, pa smo od zemlje koja je do pre deset godina imala 700.000 nezaposlenih, a stopa nezaposlenosti je bila 25,9 odsto, danas postali zemlja koja je sve veći uvoznik radne snage“, rekao je nedavno Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje i boračka pitanja.

Kako je to Srbija od zemlje sa visokom nezaposlenošću došla do toga da mora da uvozi radnike?

Odgovor se nameće sam po sebi i nalazi u nedavno održanom popisu stanovništva u Srbiji, a on kaže da nas ima manje od sedam miliona.

Prema prvim rezultatima popisa 2022, u Republici Srbiji živi 6.690.887 stanovnika, što je za 6,9 odsto manje nego na popisu 2011. godine. Konkretno govoreći, ukupan broj stanovnika smanjen je za 495.975.

Međutim, to nije jedini odgovor na postavljeno pitanje. Tako bar u razgovoru za "Ekspres“ kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije. Atanacković smatra da je jedan pol ove priče odlazak ljudi iz Srbije, dok je dugi taj što imamo investicije koje premašuju očekivanja.

"Odlaze nam ljudi, pre svega kvalifikovana radna snaga iz domaćih izvora koji su nam do sada bili neophodni. Sada smo u situaciji da ih zamenjujemo sa raznih strana. S jedne strane, imamo ubrzan proces odlaska, a sa druge – kadrove koji nam nedostaju i koje nadoknađujemo kroz uvoz radne snage. Ovaj proces će se, čini mi se, nastaviti još dosta godina.“

Da je sagovornik "Ekspresa“ u svojim predviđanjima u pravu potvrđuju procene MMF-a koje kažu da bi Srbija mogla da ostane bez petine radnika u narednih 30 godina. Ukoliko se obistini, ovakva situacija bi dramatično poremetila domaće tržište rada.

Zvanični podaci i stručnjaci godinama upozoravaju da nam najviše nedostaje zanatlija, oblasti u kojima nije potrebno visoko obrazovanje, već srednja stručna sprema. Problem nedostatka zanatlija u na domaćem tržištu rada Atanacković objašnjava time što "Srbija godinama nedovoljno školuje kvalifikovane radnike. Zanatlije pre svega.“

"Bez obzira na to što su zanatlije u Srbiji u situaciji da imaju jako dobru zaradu, veću nego drugi, oni svejedno nalaze način da još bolje zarade tako što će otići u Nemačku. U našim školama koje školuju zanatlije mi ne možemo da popunimo ni jedno celo odeljenje.“
 

Međutim, sa zanatlijama se spisak ne završava. Naprotiv, kao da tek počinje.

Srbiji nedostaje između 4000 i 5000 radnika u hotelima. Ovaj podatak je nedavno za agenciju Beta izneo Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES).

"Nedostaje 4000–5000 radnika čije su kvalifikacije kelner, sobarica, kuvar... U Srbiji su plate za te kvalifikacije od 40.000 do 60.000 dinara, a u Hrvatskoj zarade 1000 evra, pa odlaze tamo“, rekao je Genov.

Ništa manje nisu traženi ni vozači C i D kategorije. Prema nekim procenama, upražnjeno je čak 12.000 radnih mesta. Manjak je i frizera, auto-mehaničara, stolara, ljudi koji će raditi na građevini.

Da biste postali svesni slike tržišta rada u Srbiji, odnosno u kojim sve oblastima nedostaje domaća radna snaga, nije potrebno da baratate brojkama. Dovoljno je da u Beogradu prođete pored nekog gradilišta ili da se provozate gradskim autobusom. Na gradilištima se uglavnom čuje turski jezik, a pri ulasku u autobus moguće je da vam vrata otvori Šrilančanin.

Međutim, deficit postoji i među IT stručnjacima, mašinskim inženjerima i medicinarima. Istraživanje koje je uradio Centar za politike emancipacije u saradnji sa Sindikatom lekara i farmaceuta Srbije pokazuje da iz Srbije godišnje oko 600 lekara ode da radi u inostranstvo.

Ovakva slika na domaćem tržištu rada je i zbog toga što sve manje važi ono pravilo "ako nećeš ti da radiš, ima ko hoće“.

Zbog toga je realnost da poslodavci u Srbiji moraju da se okreću uvozu radne snage.

Samo u prošloj godini Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je više od 20.000 dozvola za rad stranim državljanima. Najviše ih je iz Kine, Turske, Indije, Rusije, Severne Makedonije, ali i iz drugih zemalja sveta. Broj stranih radnika u Srbiji je sigurno i znatno veći.

Srbiji dodatan problem da zadrži domaću radnu snagu predstavlja i to što se Nemačka suočava sa nedostatkom radne snage. Prema nekim procenama, ukoliko se ne dođe do promena, u Nemačkoj bi do 2035. godine moglo da bude čak sedam miliona radnika manje nego sada. S tim u vezi nemačka vlada je odlučila da omogući da se godišnje oko 400.000 ljudi doseli u Nemačku. Zbog ove mere očekivano je da radnicima iz Srbije Nemačka postane još primamljivija.

Zbog čega će Srbiji biti teško da zadrži svoje ljude da ne odu u Nemačku, ali i druge države Zapadne Evrope, Atanacković objašnjava za naš list.

"Mi ne možemo da konkurišemo onome što privreda Zapadne Evrope može da ponudi našim radnicima. Oni mogu da im ponude veću zaradu i to je nešto gde nećemo moći da pariramo još jako dugo. Možemo da se oslanjamo na činjenicu da je ljudima teško da promene sredinu, ali i tu postoji određena granica.

Međutim, ovakav trend odlaska nije ništa novo. On jeste sad nešto ubrzaniji, ali imali smo takve trendove, koji su bili još ozbiljniji, šezdesetih i sedamdesetih godina kada se jako mnogo naših ljudi odselilo u Zapadnu Evropu“, objašnjava sagovornik "Ekspresa“.

Slamku spasa za Srbiju mogla bi da predstavlja činjenica da je od početka rata u Ukrajini postala utočište brojnim Rusima i Ukrajincima. Prema nekim procenama, ukupno ih je od početka rata u Srbiju došlo više od 150.000. Koliko im je Srbija povoljna za očuvanje i razvoj biznisa pokazuje podatak da je gotovo svaku jedanaestu novoosnovanu firmu ove godine u našoj državi otvorio državljanin Rusije. Prema podacima Agencije za privredne registre, u prvih 10 meseci pokrenuto je 797 privrednih društava čiji je osnivač neko iz Rusije, a posluju pre svega u IT sektoru.

Zbog toga će, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Rusi i Ukrajinci uskoro dobijati srpsko državljanstvo po ubrzanoj proceduri.

"Sada ćemo ubrzano davati državljanstvo Ukrajincima, Rusima, onima koji su zainteresovani za ovo, jer nemamo dovoljno radne snage“, rekao je Vučić.

Ovo će imati smisla isključivo ukoliko novopridošlim građanima Srbija ne bude usputna stanica, u šta sagovornik "Ekspresa“ sumnja ističući da Rusi i Ukrajinci, kao i naši građani, teže Zapadu. Međutim, Atanacković smatra da bi Srbija od njih ipak mogla da profitira i objašnjava obećanu dodelu državljanstava.

"To je isto što na primer radi Nemačka koja će od marta naredne godine olakšati dolazak kvalifikovanih radnika. Više neće biti potrebno da preduzeće u Nemačkoj preispita da li ima Nemaca koji su pogodni za određenu poziciju. Nemačka pre svega traži ljude koji su im kulturološki bliskiji. Ljude iz Evrope, a tek onda gledaju Siriju i druge zemlje. Naši ljudi su im po svemu bliskiji. Ukoliko hoćemo, i po veroispovesti, jer se pretežno radi o hrišćanima.

S druge strane mi imamo dobra iskustva sa Rusima. Iz onog doba posle Prvog svetskog rata kada je veliki broj Rusa dolazio. Oni su bili istaknuti intelektualci u Rusiji, ovde su došli kao istaknute arhitekte, lekari... Srbija je tada puno dobila iseljenicima iz Rusije. Slična stvar je i sada. U Srbiju ne dolaze oni najsiromašniji i koji su na granici nekog znanja. Dolaze uglavnom intelektualci i to je pozitivno za nas.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
13°C
29.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve