Zašto je Stana bila Čučuk i koliko, uopšte, znamo o ovoj hajdučkoj kraljici

Ova legendarna Srpkinja, po mnogima naša Jovanka Orleanka, rođena je negde oko 1785. godine u malom mestu Sikole kod Negotina. Odrasla je u porodici ponosnih i vrednih doseljenika iz Hercegovine, koji su prvo došli u Banat (Stanin deda), a onda se nastanili na obroncima planine Deli Jovan kod Negotina.

U tom preseljenju bilo je više porodica iz Hercegovine, a Čučuk Stanin otac, Radovan Plještić, bio je među najvrednijim i najboljim domaćinima. Za vrlo kratko vreme postao je poznati uzgajivač i trgovac stokom i jedan od najimućnijih ljudi Timočke krajine. Radovan je imao troje dece, ćerke Stanu, Stojnu i Stamenu, i dosta kasnije rođenog sina Mihajla. Pošto je imao veliku želju za sinom, a prvo je dobijao ćerke, Radovan je sve tri ćerke od malih nogu oblačio u mušku odeću, u svečanim prilikama i u odeću sa skupocenim nemačkim tekstilom.

Sva Radovanova deca bila su pismena i obrazovana, što je uostalom bila karakteristika za većinu porodica u Sikolama. Ovo mesto je i pod Turcima, još od 1807. godine imalo seosku školu, pa se smatralo da je to mesto imalo najviše stanovnika u celoj Krajini koji su znali da čitaju i pišu, među njima i oni najstariji.

Stana je iz Sikola otišla na dodatno školovanje za ženski rad u banatsku Belu Crkvu, a kasnije će naučiti da odlično govori ruski, poljski, rumunski i grčki jezik. Bila je inače sićušnog rasta, veoma krhka, zbog čega je i dobila nadimak "čučuk“ (mali, malen), ali i prelepa, uvek doterana i naočita, sa sjajnim očima i vatrenocrvenim usnama, pa su je mnogi mladići nazivali i "Amazonkom sa Deli Jovana".

KRHKA I HRABRA

Vaspitavana u pravdoljubivoj i ponosnoj srpskoj porodici, bila je veoma pogođena kada su jednog dana 1809. godine saborci najvećeg junaka Prvog srpskog ustanka, hajduk Veljka Petrovića, upali u njenu kuću i odneli porodične, vredne stvari sa sobom. Vična već u tim danima da odlično jaše na konju, odjahala je pravo do kuće negotinskog prote, do mesta gde se haduk Veljko odmarao sa svojim vojvodama i saborcima. Predanje kaže da se nikada niko nije usudio da protivureči plahovitom "Zmaju od Negotina“, koga je Vuk Karadžić po hrabrosti izjednačavao samo sa Ahilom i Milošem Obilićem, ali je ta krhka Srpkinja, hrabro stala pred Veljka, i pred svim njegovim ratnicima oštro mu podviknula: “Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati nego devojačke darove kradu“.

Veljko je bio šokiran, kao i svi koji su tu oštru besedu čuli. Iznenađen je bio prvo njenom hrabrošću, onda tonom i sadržinom izgovorene rečenice, a očigledno i izgledom lepe "Amazonke“. No, ubrzo su mu rekli da su njegovi momci zaista poharali nekoliko sela i greškom upali u kuću Plještića i odneli devojačke spreme Čučuk Stanine i njenih sestara.

Srpkinja koju su kraljevi poštovali, a ministri je se plašili

Heroine Srbije

Heroine Srbije

Život 11.11.2023. 04:05

Srpkinja koju su kraljevi poštovali, a ministri je se plašili

Na iznenađenje svih Veljko je prvo naredio da se odmah vrate njihove stvari ,a onda je Čučuk Stani darovao punu kesu dukata i pred svima je zaprosio rečima: “Sada sam ja tebe darovao i sada si ti moja“. Tako je postupio čovek, nesumnjivo jedan od najvećih ženskih srcolomaca u istoriji Srba, nenadmašni junak za koga se govorilo da je imao ljubavnica koliko je i posekao turskih glava. Za "Amazonkom“ s Deli Jovana, Veljko je naprosto izgubio glavu. Zbog nje je morao potplatiti sveštenike kako bi se venčanje moglo izvršiti, a prvoj ženi je radi razvoda poklonio veliko imanje u Jagodini.

Čučuk Stana se potpuno razlikovala od njegovih drugih ljubavi. Mala zavodnica, a veliki ratnik, žena hajdučkog srca i naravi, u kojoj je Veljko pronašao osobu ravnu sebi. Utegnuta u muško odelo, nosila je kuburu i jatagan, bila nepromašivi strelac i vrhunski konjanik. Skoro svake večeri neustrašivo je jahala pored svog muža na čelu hajdučkih konjanika nanoseći turskim osvajačima teške gubitke. Na području cele Timočke krajine Turci se nisu mogli osećati bezbednim jer su Veljko, Čučuk Stana i njihovi saborci, krstarili svakodnevno, od Donjeg Milanovca do Sokobanje, od Jagodine do Negotina, uterivali strah u kosti Turcima, i tako spašavali i čuvali srpske domove.

SRPSKA LJUBAVNA PRIČA

Kada bi borbe prestajale Čučuk Stana je bila Veljku odana supruga, starala se o njemu, oblačila ga i hranila, lečila, previjala i hrabrila kada je bilo potrebno, a i u veselju i pobedničkim slavljenjima, uvek bila pored njega.

Četiri godine je to bila velika ljubavna priča na srpski način, sve do leta 1913. godine. Te godine je Rusija potpisala mirovni sporazum sa Turskom pa su nastali teški dani za ustanike u Srbiji. Mnoge vojvode i ratnici bili su prisiljeni da preko Save i Dunava napuste Srbiju. Veljko to nije učinio. Ostao je do kraja dosledan svojoj čuvenoj, životnoj izreci: "Glavu dajem, Krajinu ne dajem“. Srpsku nejač iz svog Negotina poslao je na sigurno u Poreč (ada na Dunavu blizu Đerdapa), a on, sa svojom Čučuk Stanom i 3.000 hrabrih vitezova, ostao je da brani Negotin. Branili su ga nadčovečanskim naporima od 20.000 pomahnitalih, do zuba naoružanih Turaka. Danima su odolevali i nanosili teške gubitke Turcima, ali su oni vrlo brzo obnavljali svoje redove, kako po broju ljudi tako i po oružju i municiji.

Veljko nije mogao imati pomoć sa bilo koje strane, ni u bilo čemu. Sve što je imao u Negotinu topio je za nedostajuću municiju, sve kašike, tanjire, kandila, konačno i sav raspoloživi metalni novac, samo da odbrani šančeve i svoj grad. No, spasa nije moglo biti. Dok je obilazio šančeve smrtonosno ga je pogodilo topovsko đule 10. avgusta 1813. godine. Hrabra i nepokolebljiva Čučuk Stana je nastavila da se brani sa preostalih 300 srpskih ratnika. I sama je bila tokom borbi tri puta ranjena. Kada je četvrti put bila pogođena Veljkov brat Milutin naterao ju je da odstupi u Poreč, a zatim preko Dunava.

"Carica“ koja je sačuvala Srbiju

Heroine Srbije

Heroine Srbije

Život 01.08.2023. 04:05

"Carica“ koja je sačuvala Srbiju

Sa teškim bolom zbog gubitka svog supruga-junaka, koga je toliko volela, i usamljena van svoje Srbije, snalazila se po izbegličkim kampovima Banata. Nastanila se privremeno u Pančevu gde je jednog dana srela Veljkovog pobratima, učesnika u Prvom srpskom ustanku, grčkog junaka i političara Georgakosa Nikolaua Olimpiosa, koga su Srbi tokom ustanka zvali imenom Jorgać. Ovaj hrabri Grk osvojiće srce usamljene Čučuk Stane i oni će se venčati i dobiti troje dece: sinove Milana i Aleksandra i kćer Jevrosimu.

Jorgać je inače bio član i jedan od vođa grčkog društva Heterija koje je pokušavalo da širom Južne i Istočne Evrope organizuje sveopšti ustanak protiv Turaka. Sa Jorgaćem će Čučuk Stana prvo živeti u Vlaškoj, a kad su Turci pokušali da ih likvidiraju, prešli su u Bukurešt, nešto kasnije u Rusiju i Hotin. Sve vreme je Jorgać, bez obzira gde se nalazio, napadao Turke, a uz njega je uvek bilo dosta i Srba saboraca. Čučuk Stana  je iskreno volela Jorgaća. Kada su ga turski vazali u Rumuniji osudili na smrt, herojskim prepadom kolone koja ga je vodila na pogubljenje, spasla mu je život. A i Jorgać je nju voleo, smatrao je Srbe svojom braćom.

UDOVICA SA 26 GODINA I TROJE DECE

On je veoma uticao da se Karađorđe vrati u Srbiju radi podizanja novog ustanka. Pokušavao je na sve načine da i Miloša ubedi da je vreme za novi ustanak. 1821. godine on će sa saborcima podići ustanak Heterista, među kojima je bio i veliki broj srpskih ustanika, i vodiće teške, iscrpljujuće borbe sa Turcima u Severnoj Moldaviji. Nažalost, pobednik u brojnim bitkama, grčki junak i nosilac Ruskog ratnog ordena Svete Ane zaslužnog za dobrovoljačke akcije grčkih ustanika protiv Turaka u Rumuniji, izgubiće svoju životnu bitku na herojski način. Opkoljen od Turaka u manastiru Seku, sa svojih 480 boraca, da ne bi pali živi u ruke Turcima, poput legendarnog vojvode Stevana Sinđelića, zapalili su barut i eksploziv, i zajedno sa Turcima svi odleteli u vazduh.

Tako je Čučuk Stana, u svojoj 26. godini, ponovo postala udovica, ovog puta sa troje dece. U velikoj tuzi, sa decom, posle dužih putešestvija, dokopala se Grčke gde će ostati do kraja života. Stariji sin Milan umro je vrlo mlad, a Aleksandar se vratio u Srbiju da se bori protiv Turaka. Oženio se u Leskovcu, ali je tragično stradao 1844. godine, samo godinu dana posle oslobođenja Grčke, cilja za koji je život položio njegov otac Jorgać.

Heroina Topličkog ustanka 

Zaboravljena

Zaboravljena

Život 23.08.2023. 02:25

Heroina Topličkog ustanka 

Čučuk Stana je mnogo patila za Srbijom. Sve molbe koje je upućivala da joj se odobri povratak u Srbiju, za koju je toliko dobra učinila, odbacivane su od strane kneza Miloša Obrenovića. Njen jedini "greh“ bio je što je bila uz heteriste. Patnja za Srbijom i tragičan kraj sina Aleksandra dotukli su ovu veliku ženu.

Umrla je usamljena i u bedi, u Atini 1849. godine. Tek kasnije će srpska javnost biti upoznata o junaštvu i životnom putu neponovljive heroine. Danas njeni posmrtni ostaci leže u neobeleženom grobu negde ispod senki Akropolja. Zna se za grobove njenih sinova. Dok je ćerka bila živa znalo se i za Stanin grob, jer je ona pazila na majčin i bratovljeve grobove. Kad je ona umrla, grob Čučuk Stane, hajdučke kraljice, udovice dva legendarna junaka, dva pobratima iz dva bratska naroda, više nije imao ko da obilazi. To je sudbina srpske Jovanke Orleanke koja počiva na nekom tuđem groblju bez obeležja. A najmanje što je zaslužila, ta velika srpska heroina, jeste da bar ima grob i spomenik u svojoj Srbiji.

Kraljica koju su Srbi voleli više od kralja

Heroine Srbije

Heroine Srbije

Život 30.11.2023. 02:40

Kraljica koju su Srbi voleli više od kralja

Tekst preuzet iz knjige "Heroine Srbije  - Vekovnik", Dragana M. Miloševića, koju možete naručiti putem imejl adrese: [email protected]