NEREŠENI ZLOČINI, UBISTVO ZORANA ŠIJANA: Licitiranje sa imenima ubica

Čelnici policije tvrdili su da je Zoran Šijan bio prvi čovek „surčinaca", nekada najbolje organizovanog kriminalnog klana u Srbiji

Bivši reprezentativac u kik-boksu Zoran Šijan ubijen je 27. novembra 1999, u 35. godini. Sat i po iza ponoći Šijan se u „mercedesu" zaustavio na uglu ulica Nemanjine i Svetozara Markovića u Beogradu čekajući da se uključi zeleno svetlo na semaforu. S njegove leve strane zaustavilo se vozilo iz kojeg je ubica ka Šijanu ispalio 18 hitaca iz automatskog oružja pogodivši ga u glavu i grudi. Preminuo je na mestu.

Šijanovo ubistvo je ostalo nerešeno. O mogućim motivima zločina se samo spekulisalo, kao i o brojnim imenima koja su pominjana kao egzekutori. Njegova supruga, pevačica Goca Božinovska, s pravom je bila pesimista u vezi s rešavanjem ubistva: „Sve je isto kao i prvog dana. Ništa se nije pomerilo s mrtve tačke. Dosta je vremena prošlo, mnogo je ljudi koji su možda znali nešto o tome, ali ipak ne verujem da će smrt mog supruga ikada biti rasvetljena." Prema njenim rečima, Zoranu niko nije pretio, niti je imala saznanja da je nekome smetao na bilo koji način, a o istrazi koja je vođena nikada nije zvanično obaveštena.

Ljubiša Buha Čume bio je uveren da je kik-boksera likvidirao Zoran Uskoković Skole, koji je kasnije i sam ubijen.

S druge strane, u medijima se navodio sijaset imena kriminalaca povezivanih sa Šijanovim ubistvom. Na suđenju okrivljenima za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, svedok Slobodan Resimić optužio je Nikolu Maljkovića za likvidaciju Šijana, a zaključak je izveo iz informacije da je na mestu ubistva „viđen automobil koji je Maljković vozio". Resimić je rekao i da je dva dana posle zločina video oštećenja na Resimićevim kolima, a da je na njegovo direktno pitanje da li je Šijana on ubio, Maljković kroz smešak odgovorio: „Da, ja sam ga sašio".

Mediji su objavili i da je Nenad Ilić, bivši pripadnik „crvenih beretki", u policiji 3. aprila 2003. izjavio da je Šijana ubio Milorad Ulemek Legija. Prema tim navodima, Ilić tvrdi da je od drugog pripadnika „crvenih beretki" čuo da je Nenad Šare zvani Škene, šef Ulemekovog obezbeđenja, rekao da je Legija ubio Šijana i da je Škene bio s njim kad je izvršio ubistvo. Međutim, Šijanova majka Milica je izjavila da je njen sin bio u dobrim odnosima s Legijom, a da je njenog sina ubio neko iz vrha vlasti:

„Mog sina je ubio neko mnogo moćan. Verovatno je u njegovo ubistvo umešana i bivša Služba državne bezbednosti. Ne mogu da uprem prstom ni u koga, ali znam samo da se dva-tri meseca pre smrti posvađao s Markom Miloševićem i da ga je tada ošamario. Rekao mi je da je Marko Milošević učinio nešto loše, nehumano, i da mu je on zapretio. Pitala sam ga da li zna da je udario sina tadašnjeg predsednika države, a ne nekog običnog čoveka, ali mi je on rekao da je postupio ispravno."

Kao mogući likvidatori u medijima su pominjani i pripadnici kriminalne grupe „Amerika", dok je Šijanov bliski prijatelj Ljubiša Buha Čume bio uveren da je kik-boksera likvidirao Zoran Uskoković Skole, koji je kasnije i sam ubijen.
Uz uspešnu sportsku karijeru, Zoran Šijan je paralelno gradio i policijski dosije kao vođa surčinskog klana. Za njih se, pre svega, vezivala krađa i preprodaja luksuznih automobila, u čemu su bili bez premca u državi, a potom i prodaja narkotika. Tokom velike policijske akciji u kojoj je učestvovalo više desetina operativaca MUP-a Srbije, pripadnika Interventne i Kontradiverzione jedinice beogradske policije, u surčinskom sedištu „Kotobanja" uhapšeni su brojni članovi ekipe, među kojima Zoran Šijan i Ljubiša Buha Čume. Policija je upala oko ponoći, a pretres kuća uhapšenih trajao je do šest sati ujutro. Inspektori su zaplenili 31 skupoceni automobil marke „mercedes", „BMV", „ferari"... i pronašla veliku količinu nelegalnog oružja. U Šijanovom stanu nađeni su revolver „smit i veson", automat „uzi", malokalibarska puška „hekler i koh" sa optičkim nišanom, karabin „crvena zastava", „magnum 357", municija... Mada je policija bila uverena da će ovom akcijom rešiti mnoge probleme koje su im pravili „surčinci", Zoran Šijan je u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu proveo nepunih mesec dana. Zbog ilegalnog posedovanja oružja osuđen je na zatvorsku kaznu od godinu dana, ali je do pravnosnažnosti presude pušten na slobodu.
Protiv Šijana je vođen i proces zbog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. U nesreći iz aprila 1997. godine koja se dogodila na raskrsnici ulica Trgovačke, Jablaničke i Ibarske magistrale, nastradao je 21-godišni Aleksandar Joksimović. Šijan je na sudu negirao svoju krivicu tvrdeći da je Joksimović svojim vozilom prošao na crveno svetlo.

Prema nepotvrđenim informacijama, Šijan je ranije bio osuđen zbog razbojništva, ali sud nikada nije potvrdio presudu koja je posle šest godina zastarela, a potom je i ukinuta.

NEREŠENI ZLOČINI, GORAN VUKOVIĆ: Pod senkom ubistva u Frankfurtu

NEREŠENI ZLOČINI: Likvidacija džudo klana

NEREŠENI ZLOČINI: Lažne najave rešenja ubistva inspektora Dragana Radišića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo Harisa Brkića, tiho smaknuće velikog sportiste

NEREŠENI ZLOČINI: Teranje pravde s drogom i policijom

NEREŠENI ZLOČINI: Uklanjanje “pozitivne” mafije

NEREŠENI ZLOČINI: Balansiranje između policije i kriminala

NEREŠENI ZLOČINI: Nestanak pokajnika – slučaj Ise Lere Džambe

NEREŠENI ZLOČINI: Fudbal je bio rizično zanimanje – ubistvo Branka Bulatovića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo policijskog generala Boška Buhe, istragu su vodili kriminalci

NEREŠENI ZLOČINI: Svedok koji nije progovorio – likvidacija Momira Gavrilovića

NEREŠENI ZLOČINI: Sumnjiva smrt sudije Simeunovića