NEREŠENI ZLOČINI: Likvidacija džudo klana

NEREŠENI ZLOČINI: Likvidacija džudo klana


Inspektore Milorada Vlahovića i Dragana Simića povezivala je važna okolnost – obojica su radila na istrazi ubistva Radovana Stojičića Badže

Policijski pukovnik Milorad Vlahović ubijen je 11. marta 1999. godine ispred Sportskog centra Košutnjak. Vlahović je nešto pre 19 sati stigao ispred sportskog centra, gde je redovno igrao mali fudbal s prijateljima. Kada se udaljio od neosvetljenog parkinga na kojem je ostavio automobil, na platou ispred ulaznih vrata nepoznati napadač prišao mu je s leđa. Pogođen je sa šest metaka u ruku, kuk, stomak, grudi i na kraju je overen s dva hica u glavu. Iz svlačionice su dotrčali njegovi prijatelji, a ubrzo je stigla i Hitna pomoć, koja ga je prevezla u Urgentni centar, ali su napori lekara da mu spasu život bili uzaludni.

Nepuna četiri meseca kasnije, 8. jula 1999, ubijen je i načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova opštine Savski venac, policijski pukovnik Dragan Simić. I njega je napadač čekao u zasedi i usmrtio hicima ispaljenim iz automatskog oružja. Simić je ubijen oko 7.30 ispred svoje zgrade, u neposrednoj blizini Kalenić pijace, dok je pokušavao da uđe u automobil i odveze se na posao. Prethodno se pozdravio s dvojicom policijskih inspektora koji su došli da odvezu na posao njegovu suprugu, u to vreme šeficu Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata beogradske policije.

Kratko ošišani mladić dvadesetih godina prišao je Simiću i ispalio na njega više metaka iz pištolja sa prigušivačem. Bežeći ka susednoj ulici pucao je i na dvojicu inspektora koji su se pozdravili sa Simićem. Policija je ubrzo blokirala ovaj deo grada, ali je ubica uspeo da umakne. Simić je godinama bio načelnik Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata Uprave kriminalističke policije SUP-a u Beogradu, gde je radio na rasvetljavanju najtežih krivičnih dela.

Pošto nikakvih jasnih motiva za likvidaciju policijskih pukovnika nije bilo, njihove kolege su bile uverene da je činjenica da su upravo njih dvojica radila na istrazi ubistva policijskog generala Radovana Stojičića Badže jedini logičan trag kojim bi trebalo krenuti. Njihov danas penzionisani kolega nema nikakvu dilemu:

„Žao mi je što sam otišao iz policije a da ta ubistva nismo uspeli da rešimo. Na osnovu svega što se dogodilo, iza tih ubistava ne stoji nikakav kriminalni lobi, nego saznanja do kojih su njih dvojica došli. Radili su direktno na razjašnjavanju Badžinog ubistva. Vlahović se zakleo da će učiniti sve da otkrije ubicu. Vlahović i Simić su verovatno ušli u mogući motiv ubistva. Verovatno je to neko od njih negde komentarisao pa je priča dobila takav tok… Čačnuli su gde ne treba.”

Nekoliko godina kasnije sasvim oprečan opis okolnosti ubistva Milorada Vlahovića izneo je svedok pod pseudonimom Srećko. Kako je on navodno ispričao u policiji, što su početkom 2006. godine objavili pojedini mediji, general Stojičić i pukovnik Vlahović ubijeni su kako bi kriminalna ekipa koja je htela da osveti ubistvo Vojislava Raičevića, poznatijeg kao Voja Amerikanac, lakše smakla Bojana Petrovića, organizatora te likvidacije. Na pitanje zašto je osveti Bojanu Petroviću morala da prethodi likvidacija Stojičića i Vlahovića, odgovorio je da je Petrović „bio dobar s njima”, odnosno da su „oni štitili Bojana”. Ovaj svedok je u službenoj belešci sačinjenoj 14. septembra 2001. godine
u Upravi kriminalističke policije rekao i sledeće: „Bojan je mogao da radi šta hoće sa drogom. Imao je štit kod Vlaje i Badže.”

Srećko je tokom iskaza u policiji ispričao i pregršt detalja koji su se odnosili na funkcionisanje i organizaciju kriminalne družine kojoj je, kako je rekao, i sam pripadao, tvrdeći da su oni odgovorni i za ubistva više kriminalaca. Po sopstvenom priznanju, on je bio logistička pratnja ubicama policijskog pukovnika Vlahovića i Bojana Petrovića.

Iako je ovaj iskaz privukao pažnju i policajaca i javnosti, naknadno se o detaljima koje je izneo tajanstveni svedok ništa više nije moglo saznati. Niti su se pojavile informacije da li ih je policija
proveravala. Ubistva o kojima je govorio zvanično su i dalje nerešena, a motiv i povod da svedok pod pseudonimom Srećko policiji predoči svoju verziju navedenih događaja ostali su nepoznati.
Milorad Vlahović se paralelno s policijskom karijerom bavio i sportom, postavši državni reprezentativac u džudou. Zbog toga što se ovim sportom bavio i Badža, s kojim je Vlahović bio blizak prijatelj, kao i činjenice da su paralelno napredovali u karijeri, u policiji su ih interno
nazivali džudo klanom. Vlahović je tokom karijere od Gradske skupštine Beograda dva puta nagrađivan kao najbolji inspektor.

Kada je u aprilu 1997. godine Stojičić ubijen, počelo je i spremanje u beogradskoj policiji. Nepuna dva meseca kasnije Vlahović je s mesta načelnika Uprave kriminalističke policije premešten na funkciju pomoćnika načelnika UKP u ministarstvu. Uprkos formalnom avanzovanju u službi, bilo je jasno da je Vlahović iz operativnog posla sklonjen u zavetrinu.

Na Vlahovićevoj sahrani okupilo se oko dve hiljade ljudi. Niko iz republičkog MUP-a, gde je do smrti bio zaposlen, nije govorio na sahrani. Govor je održan samo ispred gradskog SUP-a. Komemoracija je  organizovana, ali nije održana. Dan pre nego što je Vlahović ubijen njegova supruga, policijska inspektorka u OUP-u Čukarica, otpuštena je s posla.

NE PROPUSTITE:

NEREŠENI ZLOČINI: Lažne najave rešenja ubistva inspektora Dragana Radišića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo Harisa Brkića, tiho smaknuće velikog sportiste

NEREŠENI ZLOČINI: Teranje pravde s drogom i policijom

NEREŠENI ZLOČINI: Uklanjanje “pozitivne” mafije

NEREŠENI ZLOČINI: Balansiranje između policije i kriminala

NEREŠENI ZLOČINI: Nestanak pokajnika – slučaj Ise Lere Džambe

NEREŠENI ZLOČINI: Fudbal je bio rizično zanimanje – ubistvo Branka Bulatovića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo policijskog generala Boška Buhe, istragu su vodili kriminalci

NEREŠENI ZLOČINI: Svedok koji nije progovorio – likvidacija Momira Gavrilovića

NEREŠENI ZLOČINI: Sumnjiva smrt sudije Simeunovića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, ozbiljna istraga nije ni vođena

NEREŠENI ZLOČINI: Živorad – Žika Petrović, čuvar tajni o iznetom novcu

NEREŠENI ZLOČINI: Tri decenije ni traga ubicama Radojice Nikčevića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo RADOVANA STOJČIĆA BADŽE- Između terorizma, šverca cigareta i osvete

NEREŠENI ZLOČINI: Zoran Todorović – ubistvo koje je neobično brzo zaboravljeno

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar