Život
29.07.2021. 17:05
Vesti
12.10.2021. 08:05
Lena Munitlak i Đoko Kesić
Muke prve dame
Jovanka Broz - neispričana priča
Između svih Brozovih ljubavi, a bilo ih je kažu onoliko, Jovanka Budisavljević možda nije bila najlepša. Ali je bila najmudrija. Između svih njih, ona je postala prva dama. U narodu su je zvali Titova Joka. Ta stasita Ličanka plenila je ukupnom pojavom, bila je lepa, čarobnog osmeha i izraženog personalitija.
Dok je bila voljena i neprikosnovena na Crvenom dvoru, nosila je sa sobom određenu mistiku, nedokučivost, tajnu koja traje i danas, osam godina posle njene smrti. Nema sumnje – trajaće još dugo… Od izvesnih sumnji da je bila agent sovjetske službe NKVD, ili možda službe neke zapadne zemlje, do sužnja koga je crvena kamarila posle Brozove smrti strpala u zatočeništvo u nepoželjnu vilu u beogradskoj ulici Bulevar mira 75. Pod optužbom da hoće da preuzme vlast posle Tita.
Zašto opet o Jovanki? O njoj je napisano desetine knjiga, javlja se u dokumentarnim filmovima ozbiljnih autora, a aktuelna je i TV serija "Jovanka Broz i tajne službe“ scenario je napisao bivši direktor VBA Svetko Kovač…
I pored pomenutog, Jovanka Broz je ostala neispričana priča. A tako je i počela: postoji više verzija kako je mlada i stasita Ličanka, Jovanka Budisavljević, dospela u Beli dvor. Kažu da je to bilo početkom 1946. Po jednoj verziji, podmetnuo ju je Ivan Krajačić Stevo da za Staljina špijunira Broza, pošto je on Jovanku pre toga slao u Moskvu na specijalnu obaveštajnu obuku.
Druga verzija kaže da je Rankoviću bilo jasno još 1945. da Davorjanka neće preživeti tuberkulozu, te da je on znao Titovu narav da će napadati žene svojih saradnika.
Život
06.08.2021. 13:45
Serijal: Sve Titove ljubavi (2. deo)
Život
13.08.2021. 08:00
Serijal: Sve Titove ljubavi (3. deo)
Posle Zdenke, Broz žedan ljubavi obrlatio je Jovanku, bila je od njega mlađa 34 godine. Brzo su postali ljubavnici. Trajalo je sve to do aprila 1952. kada je Brozu Aleksandar Ranković rekao da njegovom statusu ne priliči da godinama živi sa ljubavnicom. Tito je odgovorio: "Organizuj venčanje.“
Venčali su se u vili "Dunavka“ u Iloku aprila 1952.
Imali su skladan brak, mada je dvorski personal svedočio i o njihovim burnim svađama. Putovala je sa Brozom, uvek sa osmehom, postala je deo sveopšteg mita. Sve je to trajalo do sredine 70-ih. Vođu je počela je da hvata demencija, a politički barjaktari imali su svoj posed koji je bio važniji od savezne države koja je sad bila ugrožena.
"Tito se sve više osećao nemoćan. Zbog sveopšteg haosa, starosti i razočaranja u samog sebe nije mogao da obavlja svoje dužnosti... Predao je vlast koordinatorima. Znajući da Jovanka može da utiče na Tita da povuče svoju odluku o prenošenju vlasti na Predsedništvo SFRJ, koordinatori se uplaše, Jovanka ih je mrzela zbog nesposobnosti i što su krivi za krizu u zemlji. Ali koordinatori su bili dovitljivi, da bi odstranili Jovanku, izmislili su zaveru da ona sprema državni udar i da je treba izolovati od Tita. U to kolo upregli su šefa Savezne bezbednosti generala Ivana Miškovića. Stvoreno je novo trojstvo: Mišković, Dolanc, Ljubičić“, pisao je Pero Simić... Predsedništvo SKJ donelo je odluku da sa Titom niko ne komunicira osim Dolanca i Ljubičića. Tita su preselili iz Užičke 15 u Beli dvor. Jovanka je izolovana.
Scena
23.09.2021. 08:05
Ekskluzivno: Prvi čuvar Jovanke Broz
U medijima je bilo zabranjeno pominjanje njenog imena. U javnosti se nije pojavljivala u Titovom društvu. Pojavila se jedino na njegovoj sahrani maja meseca 1980. "Nepuna dva meseca posle Titove smrti, pripadnici DB-a upali su u Užičku 15 prisilno i sa pištoljskom cevi u ustima prebacili su Jovanku u kuću u Bulevaru Oktobarske revolucije. Tu je, u kućnom pritvoru, kao gubavac, umrla 2013. godine bez ikakve apanaže, sopstvene ili Brozove penzije“, priča pukovnik DB-a i njen telohranitelj Rade Čečur.
Šta se sve događalo iza zatvorenih vrata na Crvenom dvoru 1975–1980. bilo je raznih nagađanja. Ali, srpski novinar Dragan Bisenić je više godina istraživao ovu priču, došao do tajnih dokumenata koja svedoče o spletkama i nameštaljkama oko Tita i Jovanke Broz, i na kraju u višesatnim razgovorima (napravio je i intervju sa Jovankom, koji je zabeležen video-kamerom) razjasnio mnoge stvari u neko skoro vreme.
Bisenić priča da je, kao novinar "Borbe“, krajem 1987. dobio nalog od glavnog urednika Stanislava Marinkovića da počne da se priprema za intervju s Jovankom Broz. Marinković je u to vreme stupio u kontakt sa Jovankom i zatražio intervju od nje, ali sa idejom da "Borba“ objavi knjigu. Navodno, Jovanka je prvo želela da razmisli o ovoj ideji. Nakon toga, počela je da odbija predlog i dalje razgovore, rekavši da to nije "Borbina“ ideja, nego onih koji "stoje iza ʼBorbeʼ“ i da je to "nepošteno i nekomunistički“...
Kontakti su nastavljeni tokom decembra 1987. i januara 1988, ali istovremeno je Staša Marinković nastojao da u "forumima“ dobije saglasnost za ovu inicijativu. Predsedništvo CK SKJ navodno se saglasilo da se objavi intervju s Jovankom, ali je Predsedništvo SFRJ kategorički odbilo ovu ideju...
"Sledeći put, Jovankin slučaj detaljnije mi je predstavio Vladimir Velebit s kojim sam razgovarao od 1998. do 2003. Tada mi se ova tema učinila mnogo atraktivnijom i dramatičnijom nego što je bila deset godina ranije. Tada sam dobio Jovankin broj i besomučno sam je zvao, sve dok je nisam dobio. Hteo sam da joj predam emisiju sa Velebitovim intervjuom, što me je on zamolio. Jovanka je rekla da kasetu predam njenoj sestri Nadi i dala mi njen broj telefona. To sam i učinio.
Scena
25.09.2021. 08:05
Kako se Jovanka zaljubila u Tita (FOTO)
Nakon ovog razgovora, pukim slučajem dobio sam priliku da u jednoj privatnoj arhivi pregledam i pročitam dokumente jugoslovenskog državnog vrha o Jovanki. Tu je bilo svega, svih vrsta spletki, od Jovankinih navodnih psihičkih problema, do priprema da izvrši državni udar i preuzme vlast. Sve to činilo mi se toliko neuverljivo i jednostrano da nisam objavio nijednu reč iz ovih dokumenata. Smatrao sam da je pošteno da i Jovanka ima pravo da oceni ove tvrdnje i da bi samo u tom slučaju imalo smisla da se ti dokumenti objavljuju. U tome me podržao i Dobrica Ćosić, koji se u našim šetnjama iščuđavao kako rukovodstvo zemlje u raspadu na preko 50 svojih sednica raspreda o Jovanki Broz“, kaže Bisenić.
On dodaje da su mu novi nivo u razumevanju Jovankine sudbine dali susreti i razgovori s višegodišnjim šefom vojne bezbednosti, generalom Ivanom Miškovićem Brkom, koje sam vodio tokom 2009–2011, a zatim i kasnije.
"Na kraju, od 2011. do 2013. razgovarao sam s Jovankom u njenoj kući u Bulevaru mira 75. Ti razgovori zabeleženi su video-kamerom i audio-kasetofonom, uz njenu dozvolu i odobrenje, pošto se ranije pojavio jedan razgovor s njom koji je tajno snimljen bez njene dozvole. Ona je bila vezana za Egipat i porodicu Naser, pa sam u nekoliko navrata preneo poruke koje su razmenili, gde sam bio u diplomatskoj službi. Kada je Jovanka preminula, egipatska štampa je opširno prenela izveštaje o tome“, završava Bisenić.
Trideset godina živela je bez ličnih dokumenata, sve do 2009. kada su joj novu ličnu kartu i pasoš uručili Ivica Dačić i Rasim Ljajić.
Jovanka Broz počela je i završila u ilegali. U SKOJ je primljena sa 17 godina. Pod starost, u leto 1980. arestirali su je visokopozicionirani Titovi barjaktari jer im je Jovanka smetala kao neprijatan svedok. Njena poslednja želja bila je da bude sahranjena u Kući cveća, pored Josipa Broza, što se i dogodilo, 26. oktobra 2013. u podne.
RASIM LJAJIĆ: BESKRAJNO GORKA PRIČA
„Bio sam tada ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi SRJ. Bila je zima, kraj 2005. početak 2006, pozvao me je Žarko Jokanović i rekao mi da Jovanka Broz želi da me vidi. O Jovanki pre toga malo šta sam znao. Otišao i imao šta da vidim. Preda mnom je stajala žena koja je obukla tri-četiri džempera, sve što je verovatno imala u kući, sve je obukla na sebe, toliko je bilo hladno. Napolju je bilo minus 11. Nigde grejanja, u toj sobi mračno. Tužno. Znam sad ko je, ali vidim staru ženu, samu u tolikoj zapuštenoj kućerini. Nema grejanja usred zime.
Kako se ona setila mene, ne znam. Svakodnevno je čitala novine, gledala televiziju, bila je potpuno informisana... Ali urgentno je bilo da se reši da žena može da živi tu. Pitam – kako u ovoj hladnoći spavate? Kaže – natočim tople vode u dve plastične flaše od „koka-kole“ ili kisele vode, stavim ih u krevet, to me ugreje i zaspim...
Posle smo popravljali grejanje, onda pukne struja koju smo sanirali, pa se začepi kanalizacija. Na kraju je počeo i krov da prokišnjava. Doveli smo građevince i arhitekte, kuću treba totalno renovirati, ali ona kaže – ni slučajno, oni hoće mene da prevare i da ja posle ne mogu da se vratim u ovu kuću. Nije imala ni ličnu kartu, nije imala ni pasoš, nije imala ni zdravstvenu knjižicu.
O Titu je pričala, „oni“ su je odvojili od njega, kaže da je videla šta se dešava, da on gubi kontrolu nad situacijom. Ona je pokušala da to spreči i da zaustavi te atake na Tita, a oni zbog toga nju optuživali da ona navodno hoće da preuzima vlast. „A ja sam branila samo njega, volela sam tog čoveka i videla šta se sprema.“
Komentari
