Hronika
09.09.2021. 09:42
Hronika
26.09.2021. 08:20
Tamara Marković Subota
"Skaj" vodi do Grčke
Veljko Belivuk: Krvavi tragovi od Atine do Krfa
Razbijanjem „Skaj“ aplikacije i otkrivanjem poruka koje je Veljko Belivuk razmenjivao sa šefovima iz kavačkog klana, dokazi koji bi mogli da dovedu do konačnog rasvetljavanja zločina u Atini i na Krfu počeli su da se nižu.
Telefonski poziv koji je Veljko Belivuk obavio sa atinskog aerodroma neposredno nakon zločina u prestonici Grčke u januaru prošle godine donedavno je bio jedini posredni dokaz koji ga je indirektno dovodio u vezu sa ubistvom „škaljaraca“ Igora Dedovića i Stevana Stamatovića. Zahvaljujući razbijanju „Skaj“ aplikacije i otkrivanjem poruka koje je Belivuk razmenjivao sa svojim šefovima iz kavačkog klana, dokazi koji bi mogli da dovedu do konačnog rasvetljavanja ovog zločina počeli su da se nižu.
Upravo dokazi iz „Skaj“ aplikacije bili su povod nedavnog sastanka tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića sa predstavnicima grčke policije koji rade na rasvetljavanju dvostrukog ubistava u Atini.
Iako se ceo postupak vodi u strogoj tajnosti, nezvanična saznanja ukazuju da je Specijalno tužilaštvo već pokrenulo predistražni postupak u slučaju ubistva Dedovića i Stamatovića a, u kome su glavni osumnjičeni Belivuk i njegovi saradnici iz klana. Ukoliko se dokaže veza klana Veljka Belivuka sa dvostrukim ubistvom u Atini, njemu i njegovoj grupi na teret će se staviti ukupno sedam zločina.
Ali, kako se sumnja, ni tu nije kraj zločinima za koje se vezuju Belivuk i njegova ekipa.
Hronika
31.08.2021. 09:05
Belivukov portfolio: Smrt, mučenja i silovanja
Specijalno tužilaštvo veruje i da su posle dva ubistva u Atini Belivuk i ekipa dobili nalog da izvrše i dvostruku likvidaciju na Krfu, kada su ubijeni Baranin Alan Kožar i Damir Hadžić iz Užica, koji su u bezbednosnim institucijama zavedeni kao osobe bliske „škaljarcima“ i Filipu Koraću, vođi beogradskog klana Luke Bojovića.
U vreme oba zločina, i u Atini i na Krfu, kako se ispostavilo razbijanjem „Skaj“ aplikacije, Marko Miljković se u porukama žalio Belivuku na Zvicera navodeći da „im dodeljuje najprljavije poslove, a da im daje daleko manje para nego što zaslužuju“. S druge strane, Belivuk i Miljković su ostalim saradnicima iz grupe govorili da njih ne bi ni bilo da nema Zvicera, da su im oni „najverniji i najbolji vojnici“ i da za sve zločine uvek moraju da organizuju „svoje ljude“ jer su „Crnogorci nesposobni“.
Rafali po Grčkoj
Igor Dedović i Stevan Stamatović ubijeni su u nedelju, 19. januara 2020. godine oko 18.30 sati u restoranu „Voskopula“. Četvorica muškaraca, maskiranih kapuljačama i šalovima, ušli su u lokal i prišli stolu za kojim su sedela dvojica Crnogoraca sa suprugama i decom. Naočigled gostiju i porodice, otvorili su vatru i izrešetali Dedovića i Stamatovića. Obojica su podlegli povredama, jedan u restoranu, drugi u bolnici. Uz to, jedan metak pogodio je ženu Stamatovića u butinu, nakon čega je ona hospitalizovana.
Hronika
26.08.2021. 14:50
Francuzi i Europol otvorili SKY aplikaciju: Komunikacija vodi do Belivukove grupe
Hronika
26.08.2021. 07:00
Klan Veljka Belivuka: Tri ubistva u "štek kući“
Ubijeni Dedović, zajedno sa braćom Jovicom i Igorom Vukotićem, važio je za vođu škaljarskog klana iz Kotora. U momentu kada je ubijen za njim je bila raspisana poternica Crne Gore zbog pokušaja dvostrukog ubistva Vojina Stupara i Miloša Radonjića, bliskih kavačkom klanu, krajem marta 2016. u Kotoru. Stevan Stamatović važio je za vođu „zagoričana“, kriminalne grupe iz Podgorice koja je blisko sarađivala sa škaljarskim klanom. Srpskoj javnosti postao je poznat u istrazi ubistva Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi 13. oktobra 2016. jer je navodno tog dana bio u Beogradu, nakon čega se vratio u Podgoricu.
Šest meseci kasnije, 23. jula 2020, u vili u mestu Halikunas, na grčkom ostrvu Krf, lokalna policija pronašla je tela dvojice muškaraca – Alana Kožara i Damira Hadžića. Kako se ispostavilo u istrazi, u njih je pucano dok su bili u automobilu kojim su se neposredno pre toga dovezli do vile. Na mestu ubistva pronađeno je 29 čaura, a obojica muškaraca pogođena su sa po najmanje 10 metaka – u grudi, vrat, ruke i noge, pišu mediji.
Ubijeni Kožar bio je vođa barske kriminalne ekipe, a posle ubistva Dedovića i Stamatovića operativno je preuzeo vođenje škaljarskim klanom. Crnogorska policija za njim je raspisala poternicu zbog pokušaja ubistva Slobodana Šaranovića. Ubijeni Damir Hadžić, inače srpski državljanin rodom iz Užica, bio je poznat kao član pljačkaške bande Pink Panter, a za njim je poternica bila raspisana zbog sumnje da je u Beogradu u januaru 2018. učestvovao u ubistvu bitnog člana kavačkog klana Davorina Baltića.
I dok Specijalno tužilaštvo radi na rasvetljavanju zločina u Grčkoj, istovremeno se dolazi i do novih dokaza o krivičnim delima Belivuka i njegovog klana u Beogradu. Glavnu ulogu u ovoj fazi istrage trenutno ima jedan od glavnih kandidata za svedoka saradnika Bojan Hrvatin, koji je tužilaštvu dao već brojne informacije, ali i dokaze.
Novi podaci sa njegovog saslušanja nisu u vezi samo sa zločinima, već i sa proizvodnjom i prodajom narkotika. Hrvatin je, prema nezvaničnim saznanjima, izjavio da su Belivuk i njegovi saradnici imali fabriku droge u restoranu FK Partizan i da su tamo pravili spid.
„Da, da, radili smo, pravio se spid tamo. Imali smo čoveka koji je pokazao, on je bio veza Srđana Lalića. Stajao sam sa čovekom, video sam ga jednom, upoznali smo se. Radili smo spid, marihuanu, skank, kokain, da ja znam. Bio je i neki MDMA, ekstazi ili ʼmačkaʼ, ne znam kako se zvao, neke probe i to... Svašta je bilo“, izjavio je Hrvatin.
On je u iskazu i imenovao ko je iz grupe bio zadužen za trgovinu drogom.
„Miloš i Marko Budimir su radili travu. Lalić je nekada radio sa njima, uvozio je svoj deo, ali je to kupovao sa svojim ljudima. Količina, kao količina trave, nije mi poznato da je bila tamo. Bili su štekovi za to. Tamo su stajale probe, kad ljudi dođu da probaju i uzmu, a onda se to teralo sa vozačima. Svojim očima sam video kada se pravio spid, to je pravio Miloš Budimir. Pravio je i Lalić kako su ih naučili. To se pravilo od kofeina, metil-alkohola i još neke supstance. E sad, ta količina je sklanjana, to što se napravi tamo, što se umota. Jednom prilikom su Belivuk i Miloš Budimir, možda je bio i Marko Budimir, ali ne mogu da se setim, od nekih 500 grama kokaina pravili ʼstotkeʼ i ʼpedeseticeʼ i vakuumirali ih. Ja sam bio tada tamo. Trebalo je da uzmem nekih 100 ili 50 grama, ali sam rekao da se to ostavi. To sam video. Veće količine nisam video“, naveo je Hrvatin.
Hronika
30.08.2021. 08:05
Zločini Veljka Belivuka: Tela dvojice ubijenih još nisu pronađena
Hronika
12.08.2021. 08:05
Belivukovo ubistvo planirao škaljarsko-barsko-zemunski klan
Na pitanje zamenika tužioca Saše Ivanića, koji vodi ovu istragu, da li tačno misli na prostorije u Humskoj 1 kad govori o pravljenju spida i pakovanju droge, Hrvatin je odgovorio potvrdno.
„Tako je. To se radilo kad se uđe u unutrašnji deo restorana. Prođe se iza šanka, bila su vrata koja su nekada služila za kuhinjski deo, a to se radilo na jednom od stolova i kuhinjskim elementima. Moguće je da je bilo štekovano, ja nisam video, ali na osnovu onoga što sam video ne verujem da bi se držale neke količine tamo jer su imali više štekova za to. Možda male količine, ali to što sam video, mogu da potvrdim“, ispričao je nekadašnji pripadnik klana Velje Nevolje.
Hrvatin je u svedočenju ispričao i da je Veljina ekipa baš u vreme kada su planirali likvidaciju Gorana Veličkovića zvanog Goksi saznala i da Belivuku i Miljkoviću o glavi rade Lazar Vukićević i Aleksandar Šarac.
„Prvi put konkretnije saznajem o tome u stanu Srđana Lalića kad su doneta dva risivera iz jednog restorana, mislim da je u Novom Beogradu, da pregledamo slike i vidimo s kim je Šarac bio kad je slavio rođendan. Nisam siguran da li je slavio rođendan svoje devojke ili svoj. Tada sam prvi put saznao konkretnije šta i kako, dok su ostali već znali. Risiver je doneo Kosta koga znam sa Radove tribine. On je puštao i upravljao snimcima. U stanu smo bili Belivuk, Miljković, Lalić, Miloš i Marko Budimir, Dejan Tešić i ja. Gledali smo u stanu zato što su Miljković i Belivuk u to vreme tamo bili u šteku. Tamo smo pregledali te risivere, ali ništa nismo mogli da navatamo, a ja nisam ni poznavao te ljude... Videli smo Šarca i njegovu devojku, a Lazar nikad nije viđen na tim snimcima“, ispričao je Hrvatin i otkrio da su do informacija o Lazaru Vukićeviću došli nakon saznanja da postoji ekipa koja ima stan kod stadiona, a koji direktno gleda na ulaz restorana u Humskoj.
„Onda smo mi uradili kontrapratnju. Jedno jutro smo se našli i napravili grupu za to. Ispočetka se zvala ʼSoprano grupaʼ, ali smo posle nekoliko dana promenili naziv u ʼKovidʼ zato što je virus bio aktuelan u to vreme. U toj grupi je bilo nas sedam: Belivuk, Miljković, Miloš i Marko Budimir, Lalić, Tešić i ja. Miljković je posle toga u kontaktu sa nekima, predstavljajući se kao ʼškaljarʼ, došao do saznanja da su Šarac i Lazar na vezi sa izvesnim ʼKapetanomʼ (Milo Radulović) iz škaljarskog klana, koji je bio jedan od vođa u tom trenutku. Kad su se skockale stvari sa našim čovekom, koji je bio dobar i sa ʼKapetanomʼ, Belivuk, Miljković i Nebojša Janković odlaze u Crnu Goru. Miljković je imao tri telefona, a jedan od njih je koristio za kontakt sa čovekom od koga je dobijao informacije ko su ʼškaljariʼ po Beogradu koji su bili zaduženi da jure neke određene ljude i da nas nadgledaju“, ispričao je Hrvatin.
Pre odlaska u Crnu Goru Miljković je, prema rečima Hrvatina, jedan telefon ostavio Laliću i Marku Budimiru za dopisivanje.
„Taj čovek sa kojim je pričao bio je Stefan Mandić, jedan od izvršilaca atentata na Radoja Zvicera zvanog Born u Ukrajini. Mandić je bio u zatvoru dok je Miljković razgovarao sa njim. Mislim da je Mandić na ʼSkajuʼ imao nadimak ʼKirijikuʼ. Uglavnom, Miljković je komunicirao sa njim i predstavljao se kao neko ko je veran njima. Kasnije, u prepisci sa čovekom, koji je bio naš, a istovremeno je bio u kontaktu i sa ʼKapetanomʼ, sve je skockano. Dogovoren je sastanak sa ʼKapetanomʼ i Belivuk, Miljković i Janković su otišli u Crnu Goru. Jedan telefon su ostavili Laliću i Marku Budimiru za dopisivanje sa Mandićem jer su tu bile i neke druge stvari nevezane za ovo. Bili smo na vezi sa Mandićem i ʼKapetanomʼ da bismo saznali ko su njihovi ʼškaljariʼ koji nam rade o glavi“, detaljno je objasnio Hrvatin.
On je rekao i da se cela grupa u to vreme intenzivno sastajala u stanu kod Lalića.
„Planirano je da sačekamo da nam se jave Belivuk, Miljković i Janković i da postupamo dalje po dogovoru, kako bude bilo javljeno. Oni su tada otišli na sastanak i posle toga upali na štek i likvidirali jednog, prema mojim saznanjima, a možda i dvojicu. Taj što su ga likvidirali prezivao se Hodžić. ʼKapetanaʼ nisu ubili, on nam je bio potreban jer je imao keša i bio je na vezi sa ʼškaljarimaʼ, tim viđenijim iz Crne Gore. Bio je u neku ruku šef Šarcu i Lazaru Vukićeviću. U jednom trenutku nam se javio Miljković i pitao zašto nismo u kontaktu sa Mandićem, navodeći njegov nadimak sa ʼSkajaʼ. Tada je Mandić javio ʼKapetanuʼ da ne zna zašto mu se ne javlja taj i taj preko koga se Miljković dopisivao sa njima. Taj telefon je ostao kod nas pa su Lalić i Marko Budimir uzeli brže-bolje da pišu. Nastavljena je prepiska sa njim da bi se sve umirilo i da bi Miljković mogao da nastavi da piše i da ih navlači da bismo ih rešavali“, naveo je Hrvatin i dodao da im je javljeno kad je Miljković počeo da piše Šarcu i Lazaru Vukićeviću sa „Kapetanovog“ telefona.
Prema rečima Hrvatina, Belivuk, Miljković i Janković napravili su plan. Slikali su Belivuka i predstavili da je navodno otet.
„Tako smo uspeli da navučemo Lazara, dok je Šarac to prokljuvio. U prvom trenutku su pristali i jedan i drugi da se vide u razmaku od oko dva sata. Pisao im je Miljković da treba da idu, da ih čekaju ljudi, a ti ljudi smo u stvari bili mi. Za taj posao nismo koristili naše telefone, nego druge, sa drugim nadimcima. To su bili samo radni telefoni koji su se posle uništavali. Dogovor je pao za nalaženje sa Šarcem, negde na Konjarniku, ne mogu da se setim ulice, ali je on pola sata uoči sastanka odustao. Za taj posao je kupljen kombi. Našli smo ga preko interneta za nekoliko dana. To je bio ʼfijat dobloʼ pančevačkih tablica. On je uzet zbog toga, a planirano je da ako sve prođe kako treba ostane za posao za marihuanu Milošu i Marku Budimiru, kao i Tešiću. Šarac je odustao, sve je prokljuvio, ne znam kako. To nam je javio Miljković, ali je ostao dogovor sa Lazarom da se nađemo u kasnim večernjim satima. Nemanja Đurić Tajson je bio uključen u tu priču da kombijem ode na dogovoreno mesto na Padini i pokupi Lazara i da ga navodno odvede da se ʼrešiʼ Velje jer mu je predstavljeno da je navodno uhapšen. Marko Budimir i ja smo bili u kolima i čekali da nam Tajson javi da je pokupio Lazara, dok su Miloš Budimir i Lalić otišli direktno u kuću u Ritopeku. Dogovor je bio sledeći. Imali smo jednu posebnu futrolu za telefon koja je u sebi imala dve pregrade. Jednu običnu i jednu obloženu aluminijumom. Tajson je tada kratko rekao Lazaru: ʼŠef (misli na ʼKapetanaʼ) je, znaš i sam, rekao da bude bez priče.ʼ Onda je njegov telefon stavio u futrolu sa aluminijumom, ali Lazar to nije znao, tako da nije bilo aparata, ničega... Mi smo bili na parkingu u Radničkoj ulici, u pravcu prema gradu, da bismo mogli da vidimo Tajsona kada se uključi i krene prema auto-putu. On je kasnio desetak minuta i mi smo već komentarisali: ʼNeće ni ovaj doći.ʼ Bili smo na vezi sa Lalićem i Milošem Budimirom, i oni su pitali: ʼŠta se dešava? Je lʼ došao?ʼ, a mi smo im javili da ga nema i da čekamo. Pisali smo Tajsonu, ali on nije odgovorio jer su veze bile nešto lošije... Međutim, ubrzo smo videli kombi na semaforu i Lazara na mestu suvozača. Znali smo da je on, imao je kačket i dugu kosicu... pa smo polako krenuli za njima“, ispričao je Hrvatin. Lazar Vukićević je zatim po dolasku u Ritopek brutalno mučen i ubijen, dok je Šarac upucan 17. oktobra 2020. u garaži TC „Ušće“ na Novom Beogradu i posle devet dana je podlegao povredama.
ZATVORSKE VEZE I KRIMINALNI DOSIJE
Bojan Hrvatin
Bojan Hrvatin, navijač Rada, koji se kandidovao za svedoka saradnika, jedini je pripadnik ekipe Veljka Belivuka koji je odranije osuđivan za teško ubistvo. On je osuđen za ubistvo navijača Voždovca Bojana Majića 2005. u vozu i za ovaj zločin bio je osuđen na 15 godina robije, a iz zatvora je izašao prošle godine.
Upravo u zatvoru, Hrvatin je upoznao Miloša Budimira, koji je učestvovao u svih pet likvidacija koje je klan Veljka Belivuka počinio u Ritopeku. Braća Miloš i Marko Budimir su pre hapšenja zbog ubistava robijali zbog trgovine narkoticima.
Marko Andrić
Nišlija Marko Andrić Kuzman, koji je optužen za učešće u ubistvu Milana Ljepoje, u javnosti se pominjao i 2007. godine kada je bio hapšen zbog učestvovanja u otmici maloletnog košarkaša, sina niškog političara. Mladića je, kako se sumnjalo, sa još dvojicom oteo kod hale „Čair“, uvukao u auto, pa odvezao na brdo Vinik, gde su ga zlostavljali, tukli štanglom, sekli žiletom i gasili cigarete po njemu. Andrić je osuđen i zbog nelegalnog pištolja.
Milovan Tadić
Milovanu Tadiću, članu ekipe Veljka Belivuka, sudi se zbog ubistva Slobodana Vukića 2015, gosta kluba „Tilt“, u kome je Tadić radio kao obezbeđenje. Apelacioni sud je letos ukinuo prvostepenu presudu Višeg suda kojom je Tadić za ovaj zločin bio osuđen na pet i po godina zatvora i naložio novo suđenje. Tadić je osuđivan i zbog prodaje kokaina, ali je ta presuda ukinuta.
KIMI: KIĆINO UBISTVO PRELILO JE ČAŠU
Nekadašnji vođa Partizanovih navijača Miloš Radisavljević Kimi u prvoj izjavi za medije posle tri godine izjavio je da su navijači krenuli stranputicom posle ubistva Brisa Tatona 2009. godine u Beogradu.
„Došlo je do toga da pravi navijači nisu podobni na stadionu. Trpeli smo ogromne pritiske dela bezbednosnih struktura, dok su ovi drugi imali vetar u leđa i bili podobni. Kap koja je prelila čašu je Kićino ubistvo. Nismo hteli da učestvujemo u tim mafijaškim obračunima. Čim su se stvari otrgle iz navijačkih okvira, mi smo se povukli da još neko ne bi izgubio glavu, ali nažalost opet je izgubio. Kića je bio brat. Strašno je to što mu se desilo“, izjavio je Radisavljević.
Komentari
