Vesti
20.02.2023. 18:05
Vesti
02.03.2023. 17:00
Đoko Kesić
Talentovani drug Žuća
Gestapo i islednici Specijalne policije u okupiranom Beogradu (2. deo)
Od sredine 1942. godine borba između Specijalne policije i Gestapoa sa komunističkim ilegalcima u Beogradu pretvorila se u pravi košmar. Komunisti su shvatili da je svaki njihov član, uhapšen, saslušavan i pušten na slobodu iz Specijalne policije, najverovatnije pristao na saradnju, dok su Gestapo i agenti Četvrtog antikomunističkog odeljenja Božidara Bećarevića sumnjali da zavrbovani komunisti i dalje šuruju sa komunističkim ilegalcima na slobodi.
O tome svedoči studija istoričarke dr Ene S. Mirković "Bivši komunistički ilegalci – islednici Specijalne policije u okupiranom Beogradu 1941–1944. godine“. Mirkovićeva donosi zanimljiva događanja u slučaju Lazara Dožića, studenta Pravnog fakulteta:
"Dožić je bio kurir između CK KPJ i Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, a od 1942. bio je uključen u mesnu partijsku organizaciju na Karaburmi. Uhapšen je 15. januara 1942. godine i odmah je pristao da sarađuje s policijom. Njegovo hapšenje izvršila je trojka pod vođstvom agenta Đorđa Kosmajca na početku Ulice kneza Pavla. Lazar Dožić bio je poznatiji pod konspirativnim imenom Sotir Sotirović, pod kojim je odavao podatke policiji.
Prve Dožićeve usluge bile su obaveštenja o tome kako je na pokret delovalo držanje Ratka Mitrovića i pad ostalih funkcionera, a potom i izveštaj o organizacionom sistemu skojevskih i partijskih organizacija i njihovim neposrednim zadacima. Njegov identitet bio je dugo skrivan, s obzirom da je samo Božidar Bećarević strogo poverljivo održavao s njim kontakte. Dožić je kao poverenik i instruktor bio zadužen za rejon ograničen na ulice Kneza Pavla, Džordža Vašingtona, Dušanova – Kalemegdan, gde je bio posebno aktivan u tri jedinice među kojima su bile i jedinice tramvajskih službenika i nameštenika u Zoološkom vrtu.
Pored najčešće korišćenog kodnog imena Sotir Sotirović, Dožić je koristio i imena Jakov Jakovljević, Inženjer i druga. Pošto je s njim kontakte održavao isključivo Božidar Bećarević, teško mu je bilo ući u trag. Kad je pušten iz zatvora, opet se povezao s partijskom organizacijom. Ali postojala je i izvesna sumnja u njegovu lojalnost kod komunističkih rukovodilaca, koji su imali podozrenje u sve komuniste koji su posle hapšenja pušteni na slobodu.
Morao je u pisanoj formi da objasni svoje puštanje iz policije, a taj dokument se pokazao kao ključni za otkrivanje njegove duple igre, jer je upoređen rukopis njegovih izveštaja policiji i njegova izjava o hapšenju koju je napisao partijskom rukovodstvu. Partija je, zbog te sumnje, htela da ga pošalje u partizanski odred u Srem, što je on odbio i na taj način nastavio da joj nanosi ozbiljnu štetu. Jer je, između ostalog, otkrio policiji važno partijsko sklonište komunista pred policijskom poterom, koje se nalazilo u krugu Opšte državne bolnice, preciznije u bolničkom podrumu zgrade za zarazne bolesti.
Dožić je denuncirao Bećareviću da su to sklonište obezbedili neki članovi KPJ koji su zaposleni u bolnici, u čemu je najaktivnija jedna bolničarka, član KPJ. Policija je kasnije utvrdila da je to Milica Lukić, koja ja u vreme potrage bila na terenu kao sestra-nudilja, upućena sa Komisijom Centralnog higijenskog zavoda radi pelcovanja. U svojem izveštaju Dožić je precizno nacrtao celokupan plan skloništa i dopisao da u tim poslovima važnu ulogu ima neki baštovan.
Vesti
04.09.2022. 15:10
Intrigantan intervju Josipa Broza Tita
Vesti
14.09.2022. 10:28
"Život sam davno isplatio": Intrigantan intervju Josipa Broza Tita (2. deo)
Lazar Dožić je otkriven zahvaljujući Janku Jankoviću, šefu kartoteke Bećarevićeve policije. Prema sećanju Bose Đorđević, Janković je jednom prilikom video čoveka u sivom odelu koji je posle radnog vremena došao ispred Bećarevićeve kancelarije i ispod vrata ostavio cedulju protiv nekog komuniste. Posle je Janko Janković iz Bećarevićeve kancelarije krišom uzeo spis potpisan imenom Sotir Sotirović i dao ga na uvid Blagoju Neškoviću, sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju.
Poredeći rukopis dokumenta koji je Sotir Sotirović dostavio policiji s rukopisom kojim je Lazar Dožić ispisao izjavu o svom puštanju iz Specijalne policije, komunisti su otkrili izdajnika u svojim redovima. Međutim, Dožić se sluteći opasnost sklonio posle toga. Ostala je potvrđena njegova uloga u velikoj oktobarskoj provali u beogradskoj partijskoj organizaciji 1943. godine. Dožić je poznavao Mirka Parezanovića pre početka rata kao aktivnog komunistu u Bariču. On se od početka rata povukao, javno nije delovao. Lazar Dožić je znao da policija traga za centralnom ilegalnom komunističkom štamparijom Pokrajinskog komiteta. Zaključio je da postoji mogućnost da se štamparija nalazi u stanu porodice Parezanović u Lasinoj ulici.
Na njegov predlog policija je upala u stan Parezanovićevih, uhapsila bračni par Parezanović i odvela ih u policiju. Policija je imala uhodanu praksu da u stanu ostavi svog čoveka, u slučaju da dođe neka tajna javka. U stanu se tada skrivala i Vera Miletić, koja je, misleći da je posle hapšenja bračnog para opasnost prošla, izašla iz tajnog skrovišta i istog časa je uhapšena.
Nešto kasnije naišao je i Vasilije Buha, visoki partijski funkcioner u Beogradu. I on je uhapšen. Posle nekoliko dana njih dvoje odali su sve tajne podatke o svemu, tako je došlo do najveće provale komunističke ilegalne mreže u Beogradu tokom rata.
Vesti
30.06.2021. 06:00
Enigma Mustafa Golubić
Na sugestiju Lazara Dožića uhapšen je i zavrbovan za saradnju s policijom i Žika Petrović ’Debeli’, sekretar SKOJ VII rejona. Specijalna policija u javnost je pustila priču kako je Petrović pri sprovođenju na saslušanje u automobilu napao agente i uspeo da pobegne iz automobila. Međutim, Janko Janković je veoma brzo sprečio policijsko delovanje ’Debelog’.
Za policiju Žika Petrović je bio važan, jer im je dao informacije o kući na Dedinju gde se skrivao Josip Broz Tito u proleće 1941. i bliže odrednice njegovog identiteta. On je rekao da mu je te podatke dala Dara Popović, za kojom je policija nastavila da traga, kao i za samom kućom sve do pada Vasilija Buhe.
Sudbina Žike Petrovića nije potpuno rasvetljena, izgleda da je u neko doba pristupio četničkom pokretu, a zatim se ponovo vratio u Beograd, gde mu se gubi svaki trag.“
Ena S. Mirković u značajnoj studiji o ratu komunističkih ilegalaca sa Specijalnom policijom i Gestapoom najviše prostora posvećuje Dušanu Jovanoviću Žući, zavrbovanom policijskom agentu, koji je živa ilustracija onih komunista koji su više puta menjali strane.
Dušan Jovanović Žuća rođen je 15. marta 1923. godine u Zagrebu, u srpskoj pravoslavnoj porodici. Kad je imao četiri godine, doselili su se u Beograd, gde je završio VI beogradsku gimnaziju. Povezao se sa Savezom komunističke omladine Jugoslavije kao đak šestog razreda gimnazije 1938/39. godine i veoma brzo postao je jedan od rukovodilaca pokreta u Beogradu.
Život
31.10.2021. 20:40
Saznajte koje su sve zgrade u Beogradu nekada bile Gestapo zatvori (VIDEO)
U gimnaziji, zajedno s levičarski opredeljenim srednjoškolcima, poput Borivoja Jovanovića, Cvetka Markovića, Branka Katanića, zauzima mesto u upravi đačke družine "Polet“. U to vreme javna levičarska istupanja nisu tolerisana u školama pa ni među srednjoškolcima. O tome slikovito svedoči slučaj Radojice Tautovića, koji je u to vreme konkurisao u izbornoj upravi "Poleta“ previše levičarski i agresivno, pa i izgubio u izbornoj kampanji.
Srednjoškolci levičari u VI gimnaziji tajno su podržavali studentski pokret, a 1939/40. godine osnovali su literarni časopis "Zora“, u kojem vode glavnu reč. Preko ovog časopisa komunisti su plasirali svoju propagandu u školama, list su lično raznosili, dolazili u škole, prikupljali članke i agitovali za ideje komunističkog pokreta.
Rad u srednjoškolskim družinama bio je višeslojan. Na sastancima i posredstvom članaka izlagana su komunistička gledišta o opštim problemima u vezi s naukom, umetnošću, društvom, da se biblioteke đačkih družina pune knjigama leve orijentacije. U VI muškoj gimnaziji Dušan Jovanović bio je zadužen da u biblioteku "Poleta“ ubaci oko 120 "Nolitovih izdanja“. Poslednji nivo bio je da se organizuju različite igranke po gimnazijama, da se učenici raznih škola bolje upoznaju. Cilj je bio i širenje levičarskih komunističkih ideja među njima jer su se na igrankama pevale pesme iz sovjetskih filmova "Pesma o Volgi“ i "Široka strana“.
Život
28.04.2022. 07:10
Enigma susreta Pavelića i Nedića: O čemu su razgovarali
Kako je vremenom bio sve primetniji komunistički uticaj u časopisu "Zora“, pa i na dešavanja na gimnazijskim igrankama, sve je došlo do Ministarstva prosvete koje je naredilo da se iz škole izbace svi učenici koji su povezani s časopisom. Tom prilikom iz škole je kao komunista isključen i Dušan Jovanović Žuća. Školovanje je kratko nastavio u Skoplju, pa u Pančevu gde je maturirao. U međuvremenu srednjoškolski pokret doživeo je vrhunac školske 1940/41. godine. Posle mature u Pančevu Dušan Jovanović se vratio u Beograd i ponovo se uključio u rad srednjoškolskog pokreta i to na terenu Crvenog krsta.
Stanislav Ocokoljić u svojim sećanjima pominje da je Žućina veza išla preko Marka Nikezića i Draže Markovića, koji su bili rukovodioci omladinske organizacije u VI muškoj gimnaziji. Kad je izbio rat Žuća se ponovo povezao s Ocokoljićem, školskim drugom i ulazi u aktiv koji su činili đaci VI muške gimnazije: Milan Jojić, Mika Smiljanić, Blaža Barović, Dimitrije Petković i Stanislav Ocokoljić koji je bio glavni u grupi. Njegov posao bio je da ostale članove posećuje po kućama, donosio im je propagandni materijal, preporučivao koje bi sabotaže trebalo izvršiti... Svaka škola imala je svoje rukovodstvo, koja su međusobno održavala veze.
Sastanke su najpre održavali na jednom proplanku blizu Opservatorije, a kasnije na plaži kod Šest topola. Ubrzo Stanislav Ocokoljić je otišao u partizanski odred, dok je Zoran Žujović otišao na teritoriju Užičke republike.
Dušan Jovanović, dok je boravio u Kosmajskom partizanskom odredu, simulirao je da ima upalu slepog creva i tražio način da se prebaci na slobodnu teritoriju. Upao je u jednu grupu ranjenika koji su transportovani za Užice. Transport je zarobila jedinica Jugoslovenske vojske u otadžbini. Jovanović je jedini preživeo, navodno četnici su mu poštedeli život jer je išao u školu sa sinom Draže Mihailovića, a potom se vratio u Beograd, posle nekog vremena opet se povezao s skojevskom organizacijom.
Život
15.05.2022. 16:50
Transkripti razgovora Tito–Stepinac ili šminkanje zločinca
Život
22.05.2022. 08:10
Transkripti razgovora Tito–Stepinac 2. deo
Iz dosijea Dušana Jovanovića saznajemo da je njegov rad pratila Srpska dobrovoljačka komanda, koja ga je povezivala s grupom Nikezić–Ocokoljić. Malo pre njegovog hapšenja, Upravi grada Beograda 14. aprila 1942. godine Obaveštajno odeljenje štaba Srpske dobrovoljačke komande dostavilo je podatak da Dušan Jovanović, pošto je proteran iz gimnazije, radi u apoteci „Delini“ i da tu svraćaju poznati komunisti.
Četvrtog maja 1942. Dušana Jovanovića Žuću uhapsili su agenti Specijalne policije. Bio je u društvu Mije Kovačevića, keramičkog radnika, sekretara Okružnog komiteta KP. Pokušao je da pobegne, ali je uhapšen. U njegovom predmetu piše da je odranije poznat policiji kao funkcioner SKOJ-a i da je obavljao kurirske poslove kao veza "između komunista u Beogradu i onih koji su se nalazili u šumi“.
Jovanović je prvi put saslušan 15. maja 1942, a pušten na slobodu 21. maja 1942. pošto je pristao da bude doušnik. Kao razlog puštanja navedeno je: "Pošto istragom nije utvrđeno da je Jovanović Dušan u poslednje vreme bio aktivan, nema potrebe da se on dalje zadržava u pritvoru, već se ima pustiti na slobodu.“
Iz dostupnih dokumenata vidi se da je Jovanović priznao da je bio povezan sa SKOJ-em, odao je podatke o svom, kao i o radu onih s kojima je sarađivao. U njegovom predmetu sačuvana je izjava upućena Radovanu Grujičiću 1942. o odnosu Negoslava Ocokoljića, načelnika Ministarstva unutrašnjih poslova u penziji, oca Stanislava Ocokoljića s kojim je Dušan Jovanović Žuća bio na vezi. U izjavi Žuća je optužio Negoslava Ocokoljića da je dozvoljavao i podržavao rad svoga sina i da su se u njegovom stanu sastajali članovi skojevskog aktiva VI gimnazije, ali i rukovodioci skojevske organizacije Marko Nikezić i Bora Drenovac. Jovanović je priznao da je pomogao da Stanislav Ocokoljić ode u Kosmajski partizanski odred...
Život
02.07.2022. 07:10
Knjiga o Titu koja je zabranjena pre nego što je štampana
Vesti
14.07.2022. 08:10
Novo čitanje memoara generala Pavla Jakšića (2. deo)
Žuća se nije zaustavio samo na odavanju porodice svog saborca Stanislava Ocokoljića. Izdao je i Zorana Žujovića koji mu je bio viša veza. Odmah po puštanju iz Specijalne policije, preko Radoslava Bibe Paljića, člana MK, ponovo se povezao sa srednjoškolskim sektorom i već 15. jula 1942. doprineo da policija provali u ovaj sektor. U narednom periodu usledila su hapšenja i otkrivanja novoformiranog MK SKOJ-a kao članova i simpatizera SKOJ-a...
To se vidi iz izveštaja Božidara Bećarevića od 28. oktobra 1942. u kojem piše da je akcija hapšenja bila široka: osim MK obuhvatila je veliki broj kurira, rukovodstva centralnih školskih aktiva, brojne članove i simpatizere SKOJ-a svih beogradskih muških i ženskih gimnazija. Nakon julske provale Žuća je napisao obiman izveštaj o "Srednjoškolskom sektoru rada“ 19. jula 1942. u kojem detaljno izveštava o šemama i radu ovog sektora, osvrćući se na razvoj srednjoškolskog pokreta od 1938. godine. Odao je imena svih lica za koja je znao da su povezana sa SKOJ-em, doprinoseći njihovom otkrivanju i hapšenju...
(Nastaviće se)
Komentari
