NEREŠENI ZLOČINI: Nacionalno prosvetljeni batinaš Bata Trlaja

Trlaja je pred drugima voleo da se diči sportskim načinom života, ali ga je policija sumnjičila za trgovinu narkoticima i vođenje ilegalnih toples barova, uglavnom u Vojvodini

Svojevrsna opservacija koju je izrekao Radoslav Trlajić zvani Bata Trlaja na temu kriminala u Srbiji i Beogradu devedesetih godina ubrzo je postala jedna od često navođenih:

"Prilike se zaoštravaju iz dana u dan. Da se razumemo: mala bara, puno krokodila. Socijalno su svi ugroženi, a tužno je što ne umeju da prave pare, da pronađu sebe. Najjeftinija zabava im je da kupe 'tetejac' za 300, 400 maraka, da pucaju kako bi svoje ime videli u novinama. Devedeset odsto svega što rade nije finansijski motivisano. Sve zajedno da ih istreseš iz gaća ne bi našao 10 maraka... Ne mogu ja da idem i javno pucam, a posle toga kao pravim neki biznis. Kakav biznis? Oni prave zajebanciju. Najlakše im je da se našmrču heroina ili kokaina, zapašu oružje i upucavaju ljude bez razloga. Zna se kad Italijan ubija, kad ubijaju Kolumbijci... Kad ih ispale za milion dolara. A ovi? Da ih pitaš zašto to rade, ne bi znali da kažu."

U poređenju s mladićima iz kriminalnog talasa s početka devedesetih, Bata Trlaja je sa svoje 32 godine, koliko je tada imao, mogao da se smatra srednjom generacijom. Do tog vremena ostao je bez nekoliko dobrih prijatelja. Ubijeni su u obračunima sa suparničkim kriminalnim grupama. U njegovom restoranu, koji se nalazio u bašti FK Bežanija, dogodio se i jedan od najkrvavijih obračuna u Beogradu. Od rafalne paljbe iz više oružja ubijen je Slaviša Pavić Pirke, a teško je ranjeno desetoro ljudi. Napadači su bili bezobzirni, pucali su iz mraka ne vodeći računa gde će hici završiti. Ranjeni su i muzičari, bubnjar sa šest hitaca, pevačicu su pogodila tri metka, konobaricu dva...

"Gde je tu čast, ljudskost?", pitao se Trlaja. "Kako da to nazovem osim idiotizmom. To su uradili narkomani i alkoholičari. Zažmurili su i ošinuli rafalom. Taj kretenizam je počeo s ratom. Mnogi su na front otišli da bi naučili da pucaju, da bi to zloupotrebili ovde. A onda se umešala i droga."

Nikada javno nije govorio o tome ko bi mogao da bude napadač, ali se po njegovim reakcijama moglo naslutiti da gotovo izvesno zna o kome je reč. U hronikama zločina tokom devedesetih ovaj slučaj se skoro i ne pominje. Istraga nije dala nikakve odgovore.

I Trlaja je odlazio na ratište, odnosno blizu njega. Način da pokaže patriotizam bio je prilično čudan, ali se svojski trudio da to objasni osećanjem za nacionalnu pravdu. Nije voleo da ga nazivaju kriminalcem iako je osuđen za oružanu pljačku u Bijeljini. Zbog stava o ratu u BiH nije se osećao krivim zbog učinjenog:

"Opljačkali smo jednog baliju, islamskog fundamentalistu. Uzeli smo mu nekoliko kilograma zlata, ali je to urađeno zato što je on pomagao balije. On je bio najbogatiji u Bijeljini. Imao je lanac pekarskih i zlatarskih radnji, kuću na četiri sprata, a naš drug Bosanac ratovao je tri godine, sve mu je spaljeno, ubijeno, ostao je bez ičega. Hteli smo njega da zbrinemo, a Turčina da iselimo. Nas četvorica smo sa mašinkama ušli u kuću i pitali ga gde mu je porodica. Kad je moj prijatelj saznao da mu je pola familije u 'zelenim beretkama', hteo je da ga likvidira."

Srećom po njih same da to nisu učinili. Trlaja veruje da je Bosanac imao "prirodno pravo da mu uzme kuću", a da je njihova namera bila da pomognu svom dobrom drugu:

"Balija je izvadio nekoliko kilograma zlata u nakitu. Uzeli smo to i ostavili mu 48 sati da se iseli iz kuće, da sve to napusti. Onda je u igru upala tamošnja vlast. Potplatio je u njoj neke ljude i mi smo pohapšeni. Verovatno je trebalo da budemo i pobijeni. Turčin je to debelo platio našima tamo. Ko zna koliko. Pretpostavljam 200.000 ili 300.000 maraka."

Neobičnu nacionalnu, potom i političku osvešćenost Bata Trlaja je kasnije iskazao i u Beogradu. Zvaničnih potvrda nema, ali se saznalo da su "pajser brigade", koje su činili mladi nasilnici s Bežanije i Novog Beograda, pod njegovom kontrolom palicama premlaćivale đake i studente koji su krajem devedesetih demonstrirali protiv režima Slobodana Miloševića. Policija je dobro znala ko su maskirani huligani, ko ih je organizovao i za čiji račun su tukli demonstrante, ali ništa nije učinila da nasilje spreči. Stariji inspektor je godinama kasnije o tome kratko rekao:
"Potpuno pomračenje svesti. Trlaju i njegove batinaše angažovao je JUL, stranka Mirjane Marković, zato ih niko nije ni hapsio. Zamislite koliko su očajni bili da ne izgube vlast kada su takav ološ organizovali da brani režim!"

Trlajić je ubijen 25. februara 2000. godine rafalima ispaljenim iz "kalašnjikova" nedaleko od svog stana na Novom Beogradu. Iako je primetio da su mu postavili zasedu, nije uspeo da umakne trojici napadača. Dok je u svom automobilu prilazio zgradi u kojoj je stanovao, primetio je da ga na neosvetljenom parkingu vrebaju napadači, pa je dao gas i pokušao da im pobegne. Ubice su ispalile rafal i ranile ga. Mada teško ranjen, uspeo je da vozi još dvesta metara, posle čega je automobilom sleteo u jarak kraj puta. Izvukao se iz izrešetanog vozila i počeo da beži, ali su ga napadači zasuli rafalima. Kad su ga sustigli, ispalili su mu hitac u glavu.

Prema pojedinim tvrdnjama, motiv njegovog ubistva bili su neraščišćeni računi u trgovini narkoticima. Kasnije se tvrdilo da su Trlajića likvidirali pripadnici takozvanog zemunskog klana u periodu kada su uklanjali svoje umišljene i stvarne suparnike, ali je njegovo ubistvo formalno ostalo nerešeno.

NE PROPUSTITE:

NEREŠENI ZLOČINI: Pogubna filozofija „neobičnog smrtnika”, ubistvo Baneta Grebenarevića

NEREŠENI ZLOČINI: Loš izbor „dobrog dečka”

NEREŠENI ZLOČINI, UBISTVO ZORANA ŠIJANA: Licitiranje sa imenima ubica

NEREŠENI ZLOČINI, GORAN VUKOVIĆ: Pod senkom ubistva u Frankfurtu

NEREŠENI ZLOČINI: Likvidacija džudo klana

NEREŠENI ZLOČINI: Lažne najave rešenja ubistva inspektora Dragana Radišića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo Harisa Brkića, tiho smaknuće velikog sportiste

NEREŠENI ZLOČINI: Teranje pravde s drogom i policijom

NEREŠENI ZLOČINI: Uklanjanje “pozitivne” mafije

NEREŠENI ZLOČINI: Balansiranje između policije i kriminala

NEREŠENI ZLOČINI: Nestanak pokajnika – slučaj Ise Lere Džambe